Radovan Jelašić izjavio je da su 10. aprila u Srbiji bili blokirani računi 59.466 firmi, što za oko 2.500 više nego krajem februara ove godine.On je rekao i da bi odbor direktora MMF-a trebalo 11. maja da odlučuje o odobravanju kredita Srbiji.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da su 10. aprila u Srbiji bili blokirani računi 59.466 firmi, što za oko 2.500 više nego krajem februara ove godine.
Na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije Jelašić je kazao da su računi firmi bili blokirani zbog 234 milijarde dinara dugovanja.
Prema njegovim rečima, to je oko 20 milijardi dinara više nego što je bio iznos dugovanja 24. februara.
Jelašić je kazao da je, prema podacima iz februara, u nelikvidnim firmama zaposleno u proseku 2,6 osoba i da su dugovi u proseku 3,75 miliona dinara po firmi.
Jelašić je rekao i da bi odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) trebalo 11. maja da odlučuje o odobravanju kredita Srbiji u iznosu od tri milijarde evra.
"Ukoliko 11. maja Odbor direktora MMF-a odobri aranžman Srbiji to će značiti pristup neophodnim finansijskim sredstvima te i drugih međunarodnih finansijskih institucija, ali i jačanje poverenja stranih investitora za ulaganje u Srbiju", kazao je on na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije.
Vlada Srbije je sa Misijom MMF-a krajem marta postigla sporazum o kreditnom stend baj aranzmanu u iznosu od oko tri milijarde evra koji će trajati do aprila 2011. godine.
Uslov za odobravanje tog aranžmana je da Skupština Srbije usvoji rebalans budžeta za 2009. godinu i izmene zakona kojima se omogućva ušteda od 100 milijardi dinara u srpskom budžetu.
Novi aranžman Srbije s MMF-om zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti, koji je odobren u januaru ove godine i predviđao je povlačenje 402,5 miliona evra.
Radovan Jelašić rekao je i da će Narodna banka poštovati odluku vlade o smanjenju zarada u državnoj administraciji, ali će se istovremeno zbog toga žaliti Ustavnom sudu.
Odgovarajući na pitanje da li je razmišljao da podnese ostavku ukoliko mu bude smanjena plata, Jelašić je rekao da "nije tražio poslovnu ponudu" i istakao da je time dao odgovor na pitanje o mogućoj ostavci na mesto guvernera NBS.
Jelašić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je NBS nezavisna, a ne budžetska institucija i podsetio da je njegovu zaradu, kao guvernera, odredio i utvrdio Savet NBS još u septemru 2003. godine.
"Čemu Savet, ako svi oni budu nadglasani od strane Vlade", zapitao se Jelašić i dodao da "ovako nešto Evropa nije videla".
Na pitanje da li očekuje odliv kadrova iz NBS zbog smanjenja zarada, Jelašić je rekao da je do sada bio slučaj da iz centralne banke zaposleni uglavnom odlaze u poslovne banke zbog većih plata i dodao da nije nikakva tajna da direktori banaka u Srbiji imaju veće plate čak i od guvernera NBS.
Centralna banka nije zapostavila reformu u sopstvenoj kući, na šta ukazuje podatak da je broj zaposlenih od 2003. godine smanjen za oko 3.000, iako su za to vreme nadležnosti NBS znatno uvećane, rekao je on.
(Beta)
Na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije Jelašić je kazao da su računi firmi bili blokirani zbog 234 milijarde dinara dugovanja.
Prema njegovim rečima, to je oko 20 milijardi dinara više nego što je bio iznos dugovanja 24. februara.
Jelašić je kazao da je, prema podacima iz februara, u nelikvidnim firmama zaposleno u proseku 2,6 osoba i da su dugovi u proseku 3,75 miliona dinara po firmi.
Jelašić je rekao i da bi odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) trebalo 11. maja da odlučuje o odobravanju kredita Srbiji u iznosu od tri milijarde evra.
"Ukoliko 11. maja Odbor direktora MMF-a odobri aranžman Srbiji to će značiti pristup neophodnim finansijskim sredstvima te i drugih međunarodnih finansijskih institucija, ali i jačanje poverenja stranih investitora za ulaganje u Srbiju", kazao je on na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije.
Vlada Srbije je sa Misijom MMF-a krajem marta postigla sporazum o kreditnom stend baj aranzmanu u iznosu od oko tri milijarde evra koji će trajati do aprila 2011. godine.
Uslov za odobravanje tog aranžmana je da Skupština Srbije usvoji rebalans budžeta za 2009. godinu i izmene zakona kojima se omogućva ušteda od 100 milijardi dinara u srpskom budžetu.
Novi aranžman Srbije s MMF-om zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti, koji je odobren u januaru ove godine i predviđao je povlačenje 402,5 miliona evra.
Radovan Jelašić rekao je i da će Narodna banka poštovati odluku vlade o smanjenju zarada u državnoj administraciji, ali će se istovremeno zbog toga žaliti Ustavnom sudu.
Odgovarajući na pitanje da li je razmišljao da podnese ostavku ukoliko mu bude smanjena plata, Jelašić je rekao da "nije tražio poslovnu ponudu" i istakao da je time dao odgovor na pitanje o mogućoj ostavci na mesto guvernera NBS.
Jelašić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je NBS nezavisna, a ne budžetska institucija i podsetio da je njegovu zaradu, kao guvernera, odredio i utvrdio Savet NBS još u septemru 2003. godine.
"Čemu Savet, ako svi oni budu nadglasani od strane Vlade", zapitao se Jelašić i dodao da "ovako nešto Evropa nije videla".
Na pitanje da li očekuje odliv kadrova iz NBS zbog smanjenja zarada, Jelašić je rekao da je do sada bio slučaj da iz centralne banke zaposleni uglavnom odlaze u poslovne banke zbog većih plata i dodao da nije nikakva tajna da direktori banaka u Srbiji imaju veće plate čak i od guvernera NBS.
Centralna banka nije zapostavila reformu u sopstvenoj kući, na šta ukazuje podatak da je broj zaposlenih od 2003. godine smanjen za oko 3.000, iako su za to vreme nadležnosti NBS znatno uvećane, rekao je on.
(Beta)
