Direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka Narodne banke Srbije Svetlana Gospić izjavila je da je od septembra 2008. godine do danas zabeležen blaži pad u korišćenju minusa po tekućem računu, kako po broju korisnika, tako i po obimu iskorišćenosti odobrenog limita.
Direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka Narodne banke Srbije Svetlana Gospić izjavila je da je od septembra 2008. godine do danas zabeležen blaži pad u korišćenju minusa po tekućem računu, kako po broju korisnika, tako i po obimu iskorišćenosti odobrenog limita.
Gospić je, novinarima uoči okguglog stola Bankar magazina "Tekući računi građana u uslovima krize", objasnila da se udeo minusa po tekućem racunu građana kreće na nivou od četiri do pet odsto kreditne aktivnosti, dok kreditne kartice čine oko 10 odsto.
"Od početka negativnih kretanja, dakle od septembra, postoji blaži pad u korišćenju minusa po tekućem računu, kako sa stanovišta broja korisnika, tako i obima iskorišćenosti odobrenog limita", rekla je ona.
Gospić je rekla da građani uglavnom koriste polovinu sredstava koja su im odobrena po osnovu minusa, dok kreditne kartice beleze umereni rast.
Ona je upozorila da minusi i kartice moraju biti rezervno sredstvo finansiranja i ne dugoročno rešenje, jer su to najskuplji proizvodi i kamate se kreću oko 25 odsto.
Izvršni direktor Agrobanke Biljana Vujičić rekla je da ima podatke o tekućim računima za klijente svoje banke i da se ništa dramatično ne dešava.
"Naši klijenti vode računa o svojim obavezama, tako da se odnos između nedozvoljenog minusa i pozitivnog salda na računima kreće između 10 do 15 odsto i mi smatramo da nema razloga za zabrinutost", rekla je ona.
(FoNet)
Gospić je, novinarima uoči okguglog stola Bankar magazina "Tekući računi građana u uslovima krize", objasnila da se udeo minusa po tekućem racunu građana kreće na nivou od četiri do pet odsto kreditne aktivnosti, dok kreditne kartice čine oko 10 odsto.
"Od početka negativnih kretanja, dakle od septembra, postoji blaži pad u korišćenju minusa po tekućem računu, kako sa stanovišta broja korisnika, tako i obima iskorišćenosti odobrenog limita", rekla je ona.
Gospić je rekla da građani uglavnom koriste polovinu sredstava koja su im odobrena po osnovu minusa, dok kreditne kartice beleze umereni rast.
Ona je upozorila da minusi i kartice moraju biti rezervno sredstvo finansiranja i ne dugoročno rešenje, jer su to najskuplji proizvodi i kamate se kreću oko 25 odsto.
Izvršni direktor Agrobanke Biljana Vujičić rekla je da ima podatke o tekućim računima za klijente svoje banke i da se ništa dramatično ne dešava.
"Naši klijenti vode računa o svojim obavezama, tako da se odnos između nedozvoljenog minusa i pozitivnog salda na računima kreće između 10 do 15 odsto i mi smatramo da nema razloga za zabrinutost", rekla je ona.
(FoNet)
