Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da je spreman da smanji svoju platu, kao i zarade dva viceguvernera i generalnog sekretara NBS.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić rekao je da je spreman da smanji svoju platu, kao i zarade dva viceguvernera i generalnog sekretara NBS, u skladu sa zakonom koji je predložila Vlada Srbije, ali da ostalim zaposlenima u centralnoj banci plate treba da ostanu iste.
NBS će takav dopis uputiti Vladi Srbije i predsednici Skupštine Srbije, kao i paralamentranim strankama, u kojem će navesti da centralna banka treba da bude izuzeta iz "leks specijalisa" kojim se smanjuju plate državnih službenika, najavio je Jelašić na konferenciji za novinare.
On je dodao da će u slučaju da se takav zakon bude odnosio i na NBS, biti upućena žalba Ustavnom sudu Srbije zbog narušavanja samostalnosti i nezavisnosti centralne banke, a on očekuje da će odgovor tog suda stići u kratkom roku.
"Novi zakon o NBS trebalo bi da bude usvojen do kraja 2009. godine i od odluke Ustavnog suda zavisiće suština tog zakona", rekao je Jelašić.
Guverner je istakao da nije ni postojala potreba da Vlada Srbije posebnim zakonom određuje plate u državnim institucijam i javnim preduzećima, čije poslovne planove odobrava, kao i sredstva za isplatu zaposlenih u većini institucija na koje "leks specijalis" treba da se odnosi.
Za poslednjih pet godina, kako je naveo Jelašić, broj zaposlenih u NBS je smanjen sa 5.349 na 2.385, a fond zarada se povećao za 38,5 odsto, uglavnom zbog toga što su u tom periodu zapošljavani visokostručni kadrovi. Centralna banka je državi vratila 108.947 kvadrata poslovnog prostora posle zatravanja ekspozitura u 33 grada.
Jelašić je naglasio da kvalitet rada NBS u velikoj meri zavisi od zarada zaposlenih kojima bi se, uključivanjem te institucije u "leks specijalis", poslala loša poruka da ih Ustav i Zakon o NBS ne štiti od populizma političara.
Jelašić je upozorio da će pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini verovatno biti veći od očekivanih dva odsto, ako Srbija ne povuče zajmove od međunarodnih finansijskih institucija vredne milijardu evra.
On je na konferenciji za novinare istakao da je, prema procenama NBS, u prvom tromesečju ekonomska aktivnost u Srbiji u značajnom padu od pet do sedam odsto, kao i da su osnovni uzroci za to pad domaće i svetske tražnje, i likvidnosti domaće privrede.
Jelašić je naveo i da je posle znatnog povećanja devizne štednje početkom februara, u martu i aprilu povučeno oko 55 miliona evra, naglasivši da bi bilo dobro da se povučenih milijardu evra štednje vrati u banke jer bi tako bili obezbeđena sredstva za nove kredite privredi.
Guverner je napomenuo i da je, i pored povlačenja devizne štednje i razduživanja preduzeća prema inostranstvu, pritisak na deviznu likvidnost banaka bio manji zbog značajnog neto otkupa deviza od ovlašćenih menjača, povećanja neto kratkoročnog zaduživanja u inostranstvu u martu, a banke su bile i neto kupci deviza od fizičkih lica.
Jelašić je podsetio na mere podrške koje je NBS ponudila bankama "Bečke inicijative", koje podrazumevaju kratkoročni dinarski kredit za održavanje likvidnosti, na bazi založenih kratkoročnih hartija od vrednosti NBS i države, dugoročnih hartija države, zaloge deviza i portfelja hipotekarnih kredita, sa ročnošću do godinu dana i kamatnom stopom najmanje u visini referentna kamatna stopa plus dva odsto.
Među merama podrške su i "svop" kupovina i prodaja deviza između NBS i poslovnih banaka u cilju obezbeđenja likvidnosti, olakšice u pogledu obavezne rezerve banaka što podrazumeva da nova zaduženja u inostranstvu ne podležu obaveznoj rezervi do kraja 2010, kao i određene supervizorske mere, ukazao je on.
Jelašić je naglasio da bi konačni razgovori sa poslovnim bankama povodom predloženih mera trebalo da budu održani do kraja iduće nedelje.
Kako je dogovoreno u Beču krajem marta, posebne mere podrške biće dostupne bankama koje do kraja 2010. održe izloženost u Srbiji na nivou decembra prošle godine, i održe pokazatelje adekvatnosti kapitala i likvidnosti banke.
(Tanjug/MONDO)
NBS će takav dopis uputiti Vladi Srbije i predsednici Skupštine Srbije, kao i paralamentranim strankama, u kojem će navesti da centralna banka treba da bude izuzeta iz "leks specijalisa" kojim se smanjuju plate državnih službenika, najavio je Jelašić na konferenciji za novinare.
On je dodao da će u slučaju da se takav zakon bude odnosio i na NBS, biti upućena žalba Ustavnom sudu Srbije zbog narušavanja samostalnosti i nezavisnosti centralne banke, a on očekuje da će odgovor tog suda stići u kratkom roku.
"Novi zakon o NBS trebalo bi da bude usvojen do kraja 2009. godine i od odluke Ustavnog suda zavisiće suština tog zakona", rekao je Jelašić.
Guverner je istakao da nije ni postojala potreba da Vlada Srbije posebnim zakonom određuje plate u državnim institucijam i javnim preduzećima, čije poslovne planove odobrava, kao i sredstva za isplatu zaposlenih u većini institucija na koje "leks specijalis" treba da se odnosi.
Za poslednjih pet godina, kako je naveo Jelašić, broj zaposlenih u NBS je smanjen sa 5.349 na 2.385, a fond zarada se povećao za 38,5 odsto, uglavnom zbog toga što su u tom periodu zapošljavani visokostručni kadrovi. Centralna banka je državi vratila 108.947 kvadrata poslovnog prostora posle zatravanja ekspozitura u 33 grada.
Jelašić je naglasio da kvalitet rada NBS u velikoj meri zavisi od zarada zaposlenih kojima bi se, uključivanjem te institucije u "leks specijalis", poslala loša poruka da ih Ustav i Zakon o NBS ne štiti od populizma političara.
Jelašić je upozorio da će pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini verovatno biti veći od očekivanih dva odsto, ako Srbija ne povuče zajmove od međunarodnih finansijskih institucija vredne milijardu evra.
On je na konferenciji za novinare istakao da je, prema procenama NBS, u prvom tromesečju ekonomska aktivnost u Srbiji u značajnom padu od pet do sedam odsto, kao i da su osnovni uzroci za to pad domaće i svetske tražnje, i likvidnosti domaće privrede.
Jelašić je naveo i da je posle znatnog povećanja devizne štednje početkom februara, u martu i aprilu povučeno oko 55 miliona evra, naglasivši da bi bilo dobro da se povučenih milijardu evra štednje vrati u banke jer bi tako bili obezbeđena sredstva za nove kredite privredi.
Guverner je napomenuo i da je, i pored povlačenja devizne štednje i razduživanja preduzeća prema inostranstvu, pritisak na deviznu likvidnost banaka bio manji zbog značajnog neto otkupa deviza od ovlašćenih menjača, povećanja neto kratkoročnog zaduživanja u inostranstvu u martu, a banke su bile i neto kupci deviza od fizičkih lica.
Jelašić je podsetio na mere podrške koje je NBS ponudila bankama "Bečke inicijative", koje podrazumevaju kratkoročni dinarski kredit za održavanje likvidnosti, na bazi založenih kratkoročnih hartija od vrednosti NBS i države, dugoročnih hartija države, zaloge deviza i portfelja hipotekarnih kredita, sa ročnošću do godinu dana i kamatnom stopom najmanje u visini referentna kamatna stopa plus dva odsto.
Među merama podrške su i "svop" kupovina i prodaja deviza između NBS i poslovnih banaka u cilju obezbeđenja likvidnosti, olakšice u pogledu obavezne rezerve banaka što podrazumeva da nova zaduženja u inostranstvu ne podležu obaveznoj rezervi do kraja 2010, kao i određene supervizorske mere, ukazao je on.
Jelašić je naglasio da bi konačni razgovori sa poslovnim bankama povodom predloženih mera trebalo da budu održani do kraja iduće nedelje.
Kako je dogovoreno u Beču krajem marta, posebne mere podrške biće dostupne bankama koje do kraja 2010. održe izloženost u Srbiji na nivou decembra prošle godine, i održe pokazatelje adekvatnosti kapitala i likvidnosti banke.
(Tanjug/MONDO)
