Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da očekuje usvajanje rebalansa budžeta bez obzira na negodovanje pojedinih vladajućih stranka jer će rebalans omogućiti prevazilaženje ekonomske krize.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da očekuje usvajanje rebalansa budžeta bez obzira na negodovanje pojedinih vladajućih stranka jer će rebalans omogućiti prevazilaženje ekonomske krize.
"Do sada smo uvek nalazili zajednički jezik i... nadam se da ćemo doneti predloženi budžet koji će nam omogućiti ne samo da prebrodimo krizu već da stvorimo i solidne osnove za naredni period", kazao je Cvetković novinarima u Domu skupštine.
Povodom navoda Saveza vojvođanskim Mađara da neće glasati za rebalans ako ne bude korigovan i ako Vojvodina ne dobija Ustavom propisanih sedam odsto od državnog budžeta, on je kazao da je taj zahteve u rebalansu zadovoljen.
Cvetković je, naime, protumačio da Ustav propisuje sedam odsto prihoda, a ne rashoda budžeta.
"U Ustavu piše da Vojvodina treba da ima sedam odsto od budžeta, a naše tumačenje je da od prihoda treba da ima sedam odsto i taj zahtev je zadovoljen", rekao je premijer. Dodao je da će i Vojvodina imati deficit ali da neće imati problema sa finsiranjem svog deficita.
Cvetković je naveo da rok za usvajanje rebalansa budžeta ne postoji, ali je istakao da očekuje da bude uskoro usvojen imajući u vidu značaj rebalansa koji podrazumeva paket mera koje treba primeniti.
"Imajući u vidi da su mere koje smo do sada preduzimali već dale određene pozitivne efekte kao što je stabilizacija valute, a prema nekim prognozama zaustavljen je i drastičan pad industrijske proizvodnje, značajno je za državu da usvojimo ovaj rebalans i ja sam u tom pogledu veliki optimista", dodao je Cvetković.
Istovremeno, ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je danas da bi budžetski deficit iznosio šest odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) da nije učinjeno fiskalno prilagođavanje i predložen novi rebalans budžeta.
Dragutinović je, predstavljajući rebalans budžeta privrednicima na Upravnom odboru Privredne komore Beograda, istakla da se susrela sa primedbama da je trebalo da se dopusti da Srbija ima veći deficit od tri odsto, koliko je predviđeno rebalansom i da je to slučaj sa drugim državama.
Ona je navela da to, međutim, nije bilo moguće sprovesti iz dva razloga, prvi je što Srbija u odnosu na druge zemlje ima visoku javnu potrošnju, koja premašuje 40 odsto BDP-a.
"Jedino Hrvatska i Mađarska od zemalja u okruženju imaju veću javnu potrošnju", kazala je ministarka.
Ona je navela da bi veći budžetski deficit iziskivao i da se pronađu realni izvori njegovog finansiranja, što bi u situaciji kada je novac na svetskom tržištu skup a domaće finansijsko tržište nerazvijeno, bilo veoma teško.
Dragutinović je istakla da iako je po nekim ocenama budžet restriktivan, prema njenom mišljenju čak se 'moglo još više' u tom pravcu.
Ona je navela da su osnovna kretanja u privredi od početka godine ukazivala da je promena budžetskih stavki neophodna - pad industrijske proizvodnje je iznosio 18 odsto, pad prerađivačke industrije od 24 odsto a za jednu trećinu pad uvoza i izvoza.
Nakon što je predstavila privrednicima nove poreze, jedna od kritika je bila da je previše optimistički očekivati značajne prihode od oporezivanja dividendi, jer ih u uslovima krize, neće ni biti u nekom značajnom iznosu.
Ministarka je navela da dodatna poreska opterećenja treba da donesu prihod od oko osam milijardi dinara, kao i da smo i pored toga ostali 'poreski konkurentni".
Sve više je privrednika koji traže i da se umesto avansnog plaćanja PDV-a za fakturisanu robu, uvede plaćanje PDV-a na naplaćenu robu, pa su oni iskoristili ovu priliku da i to predlože ministarki.
Privrednici su kritikovali i to što je budžet izgubio razvojnu komponentu, koja je neophodna za povećanje ekonomskih aktivnosti u zemlji.
Ministarka je navela da sa njima ne deli to mišljenje, kao i da je analizom primera u okruženju 'nije našla primer da su ekspanzivni budžeti značajno uticali na povećanje stope rasta'.
Konstruktivan predlog potekao je i od putara koji su naveli da zbog dugovanja države prema njima, ne mogu da učestvuju na tenderima za izgradnju Koridora 10, jer im banke nemogu izdati garancije.
Zbog toga je i predloženo da sa dugovanjima od oko 20 milijardi dinara država osnuje Fond koji će poslužiti kao garant za dobijanje poslova.
(agencije/MONDO)
"Do sada smo uvek nalazili zajednički jezik i... nadam se da ćemo doneti predloženi budžet koji će nam omogućiti ne samo da prebrodimo krizu već da stvorimo i solidne osnove za naredni period", kazao je Cvetković novinarima u Domu skupštine.
Povodom navoda Saveza vojvođanskim Mađara da neće glasati za rebalans ako ne bude korigovan i ako Vojvodina ne dobija Ustavom propisanih sedam odsto od državnog budžeta, on je kazao da je taj zahteve u rebalansu zadovoljen.
Cvetković je, naime, protumačio da Ustav propisuje sedam odsto prihoda, a ne rashoda budžeta.
"U Ustavu piše da Vojvodina treba da ima sedam odsto od budžeta, a naše tumačenje je da od prihoda treba da ima sedam odsto i taj zahtev je zadovoljen", rekao je premijer. Dodao je da će i Vojvodina imati deficit ali da neće imati problema sa finsiranjem svog deficita.
Cvetković je naveo da rok za usvajanje rebalansa budžeta ne postoji, ali je istakao da očekuje da bude uskoro usvojen imajući u vidu značaj rebalansa koji podrazumeva paket mera koje treba primeniti.
"Imajući u vidi da su mere koje smo do sada preduzimali već dale određene pozitivne efekte kao što je stabilizacija valute, a prema nekim prognozama zaustavljen je i drastičan pad industrijske proizvodnje, značajno je za državu da usvojimo ovaj rebalans i ja sam u tom pogledu veliki optimista", dodao je Cvetković.
Istovremeno, ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je danas da bi budžetski deficit iznosio šest odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) da nije učinjeno fiskalno prilagođavanje i predložen novi rebalans budžeta.
Dragutinović je, predstavljajući rebalans budžeta privrednicima na Upravnom odboru Privredne komore Beograda, istakla da se susrela sa primedbama da je trebalo da se dopusti da Srbija ima veći deficit od tri odsto, koliko je predviđeno rebalansom i da je to slučaj sa drugim državama.
Ona je navela da to, međutim, nije bilo moguće sprovesti iz dva razloga, prvi je što Srbija u odnosu na druge zemlje ima visoku javnu potrošnju, koja premašuje 40 odsto BDP-a.
"Jedino Hrvatska i Mađarska od zemalja u okruženju imaju veću javnu potrošnju", kazala je ministarka.
Ona je navela da bi veći budžetski deficit iziskivao i da se pronađu realni izvori njegovog finansiranja, što bi u situaciji kada je novac na svetskom tržištu skup a domaće finansijsko tržište nerazvijeno, bilo veoma teško.
Dragutinović je istakla da iako je po nekim ocenama budžet restriktivan, prema njenom mišljenju čak se 'moglo još više' u tom pravcu.
Ona je navela da su osnovna kretanja u privredi od početka godine ukazivala da je promena budžetskih stavki neophodna - pad industrijske proizvodnje je iznosio 18 odsto, pad prerađivačke industrije od 24 odsto a za jednu trećinu pad uvoza i izvoza.
Nakon što je predstavila privrednicima nove poreze, jedna od kritika je bila da je previše optimistički očekivati značajne prihode od oporezivanja dividendi, jer ih u uslovima krize, neće ni biti u nekom značajnom iznosu.
Ministarka je navela da dodatna poreska opterećenja treba da donesu prihod od oko osam milijardi dinara, kao i da smo i pored toga ostali 'poreski konkurentni".
Sve više je privrednika koji traže i da se umesto avansnog plaćanja PDV-a za fakturisanu robu, uvede plaćanje PDV-a na naplaćenu robu, pa su oni iskoristili ovu priliku da i to predlože ministarki.
Privrednici su kritikovali i to što je budžet izgubio razvojnu komponentu, koja je neophodna za povećanje ekonomskih aktivnosti u zemlji.
Ministarka je navela da sa njima ne deli to mišljenje, kao i da je analizom primera u okruženju 'nije našla primer da su ekspanzivni budžeti značajno uticali na povećanje stope rasta'.
Konstruktivan predlog potekao je i od putara koji su naveli da zbog dugovanja države prema njima, ne mogu da učestvuju na tenderima za izgradnju Koridora 10, jer im banke nemogu izdati garancije.
Zbog toga je i predloženo da sa dugovanjima od oko 20 milijardi dinara država osnuje Fond koji će poslužiti kao garant za dobijanje poslova.
(agencije/MONDO)
