Rusija će se držati plana da gas u cevovod "Južni tok" pusti najkasnije 2015. godine i ne vidi nikakve smetnje za blagovremenu realizaciju tog projekta, izjavio je danas ruski ministar energetike Sergej Šmatko.
Rusija će se držati plana da gas u cevovod "Južni tok" pusti najkasnije 2015. godine i ne vidi nikakve smetnje za blagovremenu realizaciju tog projekta, izjavio je danas ruski ministar energetike Sergej Šmatko.
"Rusija će se pridržavati odluke o puštanju gasa u 'Južni tok' najkasnije 2015. godine", rekao je Šmatko u razgovoru sa stranim novinarima u Moskvi, dodajući da se "usagalašvanje neophodnih dokumenata, koja se moraju potpisati na međuvladinom nivou, privodi kraju", a da "ruska strana ne vidi nikakve rizike koji bi mogli da dovedu u pitanje blagovremenu realizaciju tog projekta".
Šmatko će predstavljati Rusiju na međunarodnom energetskom samitu o snabdevanju Evrope prirodnim gasom, koji se održava sutra i u subotu u Sofiji. Jedna od tema samita biće i realizacija ruskog projekta "Južni tok", gasovoda koji će iz Novorosijska, ispod Crnog mora, voditi do bugarske luke Varne, a odatle, u više krakova, do potrošaca širom Evrope. Jedan krak trebalo bi da vodi i preko Srbije.
Šmatko je naglasio da je "Južni tok" izuzetno značajan projekat, čijom će se realizacijom osigurati evropska energetska bezbednost i dodao da je taj gasovod važan projekat za dalju saradnju Rusije i Evrope, prenele su agencije.
Gasovod "Južni tok" uključuje kopnene deonice po teritoriji Rusije i evropskih zemalja, kao i podvodne ispod Crnog i Jadranskog mora.
Dužina crnomorske deonice, od Novorosijska do bugarske obale, iznosiće 900 kilometara, dok će maksimalna dubina na koju će cevi biti postavljene biti veća od dva kilometara.
Ovim gasovodom transportovaće se 31 milijarda kubnih metara gasa godišnje, podsetila je agencija RIA Novosti.
Ruski "Gasprom" i italijanski energetski gigant "Eni" su krajem novembra 2007. godine dogovorili osnivanje zajedničkog preduzeća za projektovanje gasovoda, u koji će, kako je procenjeno, biti uloženo više od deset milijardi dolara.
Za realizaciju kopnene deonice "Južnog toka" Rusija je do sada potpisala međuvladine sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom i Grčkom.
(Tanjug)
"Rusija će se pridržavati odluke o puštanju gasa u 'Južni tok' najkasnije 2015. godine", rekao je Šmatko u razgovoru sa stranim novinarima u Moskvi, dodajući da se "usagalašvanje neophodnih dokumenata, koja se moraju potpisati na međuvladinom nivou, privodi kraju", a da "ruska strana ne vidi nikakve rizike koji bi mogli da dovedu u pitanje blagovremenu realizaciju tog projekta".
Šmatko će predstavljati Rusiju na međunarodnom energetskom samitu o snabdevanju Evrope prirodnim gasom, koji se održava sutra i u subotu u Sofiji. Jedna od tema samita biće i realizacija ruskog projekta "Južni tok", gasovoda koji će iz Novorosijska, ispod Crnog mora, voditi do bugarske luke Varne, a odatle, u više krakova, do potrošaca širom Evrope. Jedan krak trebalo bi da vodi i preko Srbije.
Šmatko je naglasio da je "Južni tok" izuzetno značajan projekat, čijom će se realizacijom osigurati evropska energetska bezbednost i dodao da je taj gasovod važan projekat za dalju saradnju Rusije i Evrope, prenele su agencije.
Gasovod "Južni tok" uključuje kopnene deonice po teritoriji Rusije i evropskih zemalja, kao i podvodne ispod Crnog i Jadranskog mora.
Dužina crnomorske deonice, od Novorosijska do bugarske obale, iznosiće 900 kilometara, dok će maksimalna dubina na koju će cevi biti postavljene biti veća od dva kilometara.
Ovim gasovodom transportovaće se 31 milijarda kubnih metara gasa godišnje, podsetila je agencija RIA Novosti.
Ruski "Gasprom" i italijanski energetski gigant "Eni" su krajem novembra 2007. godine dogovorili osnivanje zajedničkog preduzeća za projektovanje gasovoda, u koji će, kako je procenjeno, biti uloženo više od deset milijardi dolara.
Za realizaciju kopnene deonice "Južnog toka" Rusija je do sada potpisala međuvladine sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom i Grčkom.
(Tanjug)
