Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je da je sa MMF već dogovoreno da se, ako postojeće mere Vlade Srbije ne daju očekivani efekat poveća PDV na 19 odsto.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je da je sa Međunarodnim monteranim fondom (MMF) već dogovoreno da se, ako postojeće mere Vlade Srbije ne daju očekivani efekat, sa deset i 15 odsto oporezuju sve plate u javnom sektoru iznad 40.000, odnosno 100.000 dinara i da se poveća PDV na 19 odsto.
"Narednih dana sa predstavnicima MMF ćemo pre svega pričati o tome šta Srbija mora da uradi ako se pokaže da do sada utvrđene mere štednje nisu dovoljne", rekao je Jelašić u intervjuu za novi broj "Ekonomist magazina" pred odlazak za Vašington.
"Imam osećaj da je MMF odlučio da nam sada izađe u susret, ali da će biti mnogo više restriktivan prilikom prve revizije programa u avgustu", dodao je on.
Prema njegovim rečima, ranije je MMF tražio mnogo više pre nego što odobri program, a manje su se tokom revizije tražile dodatne restriktivnosti, a sada će izgleda biti obrnuto.
Srpska radikalna stranka (SRS) saopštila je danas da je "sve izvesnije da će Vlada Srbije povećati PDV i tako dodatno urušiti srpsku privredu i standard građana Srbije".
U saopštenju stranke se navodi da se "vlada odlučuje na ovaj korak umesto da kao jednu od mera za izlazak iz krize koristi smanjenje poreza, kao što su to učinile druge zemlje".
Jelašić je najavio da će se već danas, 24. aprila, na konferenciji Svetske banke, EIB i EBRD razgovarati i o konkretnim merama koje međunarodne finansijske institucije pripremaju za ovaj region.
"Zbog zamrzavanja će do kraja 2010. penzije i plate u javnom sektoru realno pasti, a to će se preneti i na privatni sektor, pa će dva miliona ljudi zarađivati od deset do 15 odsto manje nego do sada", rekao je guverner.
On je ocenio da, ako i država smanji svoje troškove, a banke ne povećaju obim kredita, i zaduživanje u inostranstvu se minimalno poveća, postoji veliki rizik da će pad privredne aktivnosti u Srbiji biti veći dva odsto.
Zato bi, sa stanovišta zadržavanja pada BDP na minus dva odsto, bilo ključno da se ne smanje infrastrukturne investicije, da se pređe sa reči na dela i konačno povuku već odobreni krediti od blizu jedne milijarde evra.
"Novca za infrastrukturne investicije, dakle, ima. Samo ga treba povući. To se, na žalost, ne čini i u velikoj meri je to posledica naše nesposobnosti", upozorio je guverner NBS.
(FoNet)
"Narednih dana sa predstavnicima MMF ćemo pre svega pričati o tome šta Srbija mora da uradi ako se pokaže da do sada utvrđene mere štednje nisu dovoljne", rekao je Jelašić u intervjuu za novi broj "Ekonomist magazina" pred odlazak za Vašington.
"Imam osećaj da je MMF odlučio da nam sada izađe u susret, ali da će biti mnogo više restriktivan prilikom prve revizije programa u avgustu", dodao je on.
Prema njegovim rečima, ranije je MMF tražio mnogo više pre nego što odobri program, a manje su se tokom revizije tražile dodatne restriktivnosti, a sada će izgleda biti obrnuto.
Srpska radikalna stranka (SRS) saopštila je danas da je "sve izvesnije da će Vlada Srbije povećati PDV i tako dodatno urušiti srpsku privredu i standard građana Srbije".
U saopštenju stranke se navodi da se "vlada odlučuje na ovaj korak umesto da kao jednu od mera za izlazak iz krize koristi smanjenje poreza, kao što su to učinile druge zemlje".
Jelašić je najavio da će se već danas, 24. aprila, na konferenciji Svetske banke, EIB i EBRD razgovarati i o konkretnim merama koje međunarodne finansijske institucije pripremaju za ovaj region.
"Zbog zamrzavanja će do kraja 2010. penzije i plate u javnom sektoru realno pasti, a to će se preneti i na privatni sektor, pa će dva miliona ljudi zarađivati od deset do 15 odsto manje nego do sada", rekao je guverner.
On je ocenio da, ako i država smanji svoje troškove, a banke ne povećaju obim kredita, i zaduživanje u inostranstvu se minimalno poveća, postoji veliki rizik da će pad privredne aktivnosti u Srbiji biti veći dva odsto.
Zato bi, sa stanovišta zadržavanja pada BDP na minus dva odsto, bilo ključno da se ne smanje infrastrukturne investicije, da se pređe sa reči na dela i konačno povuku već odobreni krediti od blizu jedne milijarde evra.
"Novca za infrastrukturne investicije, dakle, ima. Samo ga treba povući. To se, na žalost, ne čini i u velikoj meri je to posledica naše nesposobnosti", upozorio je guverner NBS.
(FoNet)
