Hrvatska počinje da zaostaje u rastu životnog standarda građana, i sada se nalazi iza Rumunije, Turske, Mađarske… Oslanjanje na turizam i doznake, umesto na proizvodnju počelo da uzima danak.
Hrvatska se oslanja na turizam i doznake svojih građana iz inostranstva, ne vodeći računa o razvoju proizvodnje, pa je to jedan od očiglednih razloga za pad kupovne moći njenih stanovnika, piše portal 24sata.hr.
Rumuni su tako dosegli 79 odsto kupovne moći EU, 13 procentnih poena više od Hrvata. Hrvatima sada za utehu može biti samo to što nekadašnja "braća" iz SFRJ stoje gore, ali izgleda ni to nije zadugo.
Crnogorci su već došli blizu, na 60 odsto kupovne moći EU, dok Srbija i Bosna i Hercegovina jšdaleko zaostaju jer nisu došle ni do polovine evropske kupovne moći.
Na čelu po potrošnji u Uniji nalaze se Nemačka i Luksemburg. Hrvatsku je pretekla i Turska (sa 68 odsto), zemlja koja osim ekspanzivnog turizma ima i razvijenu industriju koju će ojačati i dugo najavljivana Folksvagenova mega fabrika.
Mađarska i Grčka nešto su jače od Hrvatske, dok je iza nje jedino Bugarska, ali je pitanje do kad će tako ostati, s obzirom na to da je već počela "kataklizma turizma" zbog pandemije covid-19.
Razlozi zaostajanja, navodi portal, su očigledni: Hrvatska se oslanja na turizam i doznake građana iz inostranstva, ne vodeći računa o razvoju proizvodnje, niti o racionalizaciji javnog sektora.
"Sad ćemo platiti visoku cenu te pasivnosti i sklonosti rentijerstvu, a ne preokrene li iduća vlada trend, zaostajanje će sigurno biti nastavljeno", navodi portal.
Udruženje Glas preduzetnika (UGP) prozvalo je odlazeću Vladu za nedopustive propuste u pravilima za nastavak mera pomoći preduzetnicima.
"Šta to rade Vlada RH i Andrej Plenković? Čini se kao da se igraju sa sudbinama građana, proizvoljno određujući kriterijume, žonglirajući brojkama, ubacujući i izbacujući pojedine preduzetnike iz mera koje njima čine razliku između poslovanja i propadanja", kažu u UGP-u.
Vlada je, pojašnjavaju, opet pokazala da ili ne razume ili ih nije briga za mikropreduzetnike, koji čine okosnicu hrvatske ekonomije.
"Pre izbijanja korona krize preduzetnici početnici i žene preduzetnici su se pripremali za likvidaciju preduzeća, jer još nemaju dovoljno prihoda za plaćanje doprinosa iz i na plate direktora. Kako čujemo, sad su dobili razlike za uplatu i u nedostatku podrške sad, nakon krize, očekuje nas pomor mikropreduzetnika, što će imati dalekosežne negativne posledice na našu ekonomiju", upozoravaju.
