Guverner NBS Radovan Jelašić ocenio je danas da će inflacija do kraja godine biti značajno smanjena i izrazio očekivanje da će referentna kamatna stopa takođe pasti.
Guverner NBS Radovan Jelašić ocenio je danas da će inflacija do kraja godine biti značajno smanjena i izrazio očekivanje da će referentna kamatna stopa takođe pasti.
"Taj trend mogu delimično da poremete samo kretanja cena naftnih derivata, valutne promene, kao i jednokratni rast akciza, ali se sam trend smanjivanja inflacije neće promeniti", rekao je guverner NBS u izjavi Tanjugu, procenjujući dalje kretanje inflacije.
Jelašić je ocenio da bi do smanjenja inflacije trebalo da dođe imajući u vidu mere koje će biti preduzete kao deo aranžmana sa MMF-om, poput zamrzavanja zarada u javnom sektoru i penzija do 2010. godine, smanjenja rashoda države, činjenice da obim kredita banaka ostaje nepromenjen, zatim niži obim stranih direktnih investicija i znatno smanjen obim zaduživanja u inostranstvu.
U odgovoru na pitanje da li se može očekivati dalji pad referentne kamatne stope NBS sa sadašnjih 14 odsto, Jelašić je kazao da se to upravo očekuje, zbog svih pomenutih razloga i na bazi raspoloživih informacija i ukazao da će i brzina i obim smanjenja referentne kamate zavisiti od inflatornih očekivanja, a delimično i od daljeg kretanja kursa dinara prema evru.
"Da podsetim, Narodna banka ne targetira referentnu kamatnu stopu, nego isključivo rast potrošačkih cena, koji je za ovu godinu predviđen na nivou od osam, plus minus dva odsto", rekao je on.
On je upozorio da je neophodno hitno realizovati kredite koje su Srbiji već odobrile međunarodne finansijske institucije.
"Najveći ekonomski izazovi u predstojećem periodu u Srbiji će biti pad privredne aktivnosti, niža zaposlenost, manji prihodi od PDV-a, carina i akciza, a to bi moglo da dovede do smanjenja prihoda u budžetu", rekao je Jelašić u intervjuu Tanjugu.
On je objasnio da se silazna spirala ekonomske aktivnosti u Srbiji može zaustaviti samo ukoliko se hitno realizuju već odobreni zajmovi ( Svetske banke, EBRD, EIB) za infrastrukturu i ostale projekte i započne realizacija projekata.
"Građevinska sezona je već počela i ako se, bukvalno za nekoliko dana, ne obezbede preduslovi za korišćenje tih sredstava, bojim se da može biti premalo i prekasno, imajući u vidu sadašnji trend smanjivanja privredne aktivnosti", upozorio je guverner NBS.
Odgovarajući na pitanje da li je zaduživanje u inostranstvu krajnja varijanta za dopunu prihoda u budžetu, Jelašić je rekao da manjak u budžetu može privremeno da se dopuni zaduživanjem kod Svetske banke i EU.
"Ali, to je samo gašenje požara i nije dugoročno održivo", upozorio je Jelašić.
Pošto Srbija u ovom momentu traži slobodan kapital u inostranstvu za svoje projekte, po povoljnim uslovima, Jelašić smatra da tu "nema velike mudrosti", jer novac treba uzeti tamo gde je jeftiniji i gde su uslovi bolji.
Značajan deo sredstava, koja obezbeđuju Svetska banka i EU, idu u budžet Srbije i to su sredstva dobijena pod veoma povoljnim uslovima, podsetio je on.
"Jedno je tražiti novac za budžet, a drugo za određene projekte", rekao je Jelašić, komentarišući zalaganje nekih domaćih političara da se, zbog krize, krediti zatraže direktno od nekih država, kao što su Rusija i Kina, a ne od međunarodnim finansijskih organizacija.
Ukoliko uzimanje kredita od drugih kreditora znači investicije u određene projekte, onda je takva mogućnost svakako dobrodošla, mada treba znati da kod svih tih kredita, pored ekonomskih, postoje i politički uslovi, predočio je guverner NBS.
Komentarišući ocene u domaćoj javnosti da bi dinarsku novčanu masu trebalo povećati sa sadašnjih 2,3 milijarde evra na više od tri milijarde evra, guverner NBS je upozorio da bi u periodu, u kome imamo smanjenje privredne aktivnosti, "povećanje novčane mase značilo samo pritisak na inflaciju i kurs".
"Dinarska novčana masa se konstantno povećavala kao rezultat privrednog rasta koji smo imali u prethodnim godinama i paralelno s tim zbog procesa deevrizacije, odnosno zbog povratka dinaru, ali je pod uticajem svetske ekonomske kriza taj proces očito sada zaustavljen", objasnio je Jelašić.
Guverner je naveo da se značajna količina dinara trenutno nalazi u hartijama od vrednosti NBS i trezorskim zapisima države, što je potvrda da likvidnosti ima, naglasavajući da problem nije u tome što nema dinara, nego, pre svega, u tome što je jedan broj banaka manje sklon kreditiranju nego ranije.
U odgovoru na pitanje da li bi u narednom periodu trebalo smanjivati obaveznu rezervu banaka, Jelašić je rekao da bi smanjenje obavezne rezerve rezultiralo i smanjenjem deviznih rezervi, kao i smanjenjem stabilnosti finansijskog sektora i dodao da bi ta mera, iIstovremeno, dovela do neznatnog smanjenja cene kredita.
Jelašić je rekao da bi NBS odavno smanjila obaveznu rezervu banaka da je cena kredita, odnosno niže kamate, isključivo i jedino rešenje za ekonomske probleme Srbije.
(MONDO)
"Taj trend mogu delimično da poremete samo kretanja cena naftnih derivata, valutne promene, kao i jednokratni rast akciza, ali se sam trend smanjivanja inflacije neće promeniti", rekao je guverner NBS u izjavi Tanjugu, procenjujući dalje kretanje inflacije.
Jelašić je ocenio da bi do smanjenja inflacije trebalo da dođe imajući u vidu mere koje će biti preduzete kao deo aranžmana sa MMF-om, poput zamrzavanja zarada u javnom sektoru i penzija do 2010. godine, smanjenja rashoda države, činjenice da obim kredita banaka ostaje nepromenjen, zatim niži obim stranih direktnih investicija i znatno smanjen obim zaduživanja u inostranstvu.
U odgovoru na pitanje da li se može očekivati dalji pad referentne kamatne stope NBS sa sadašnjih 14 odsto, Jelašić je kazao da se to upravo očekuje, zbog svih pomenutih razloga i na bazi raspoloživih informacija i ukazao da će i brzina i obim smanjenja referentne kamate zavisiti od inflatornih očekivanja, a delimično i od daljeg kretanja kursa dinara prema evru.
"Da podsetim, Narodna banka ne targetira referentnu kamatnu stopu, nego isključivo rast potrošačkih cena, koji je za ovu godinu predviđen na nivou od osam, plus minus dva odsto", rekao je on.
On je upozorio da je neophodno hitno realizovati kredite koje su Srbiji već odobrile međunarodne finansijske institucije.
"Najveći ekonomski izazovi u predstojećem periodu u Srbiji će biti pad privredne aktivnosti, niža zaposlenost, manji prihodi od PDV-a, carina i akciza, a to bi moglo da dovede do smanjenja prihoda u budžetu", rekao je Jelašić u intervjuu Tanjugu.
On je objasnio da se silazna spirala ekonomske aktivnosti u Srbiji može zaustaviti samo ukoliko se hitno realizuju već odobreni zajmovi ( Svetske banke, EBRD, EIB) za infrastrukturu i ostale projekte i započne realizacija projekata.
"Građevinska sezona je već počela i ako se, bukvalno za nekoliko dana, ne obezbede preduslovi za korišćenje tih sredstava, bojim se da može biti premalo i prekasno, imajući u vidu sadašnji trend smanjivanja privredne aktivnosti", upozorio je guverner NBS.
Odgovarajući na pitanje da li je zaduživanje u inostranstvu krajnja varijanta za dopunu prihoda u budžetu, Jelašić je rekao da manjak u budžetu može privremeno da se dopuni zaduživanjem kod Svetske banke i EU.
"Ali, to je samo gašenje požara i nije dugoročno održivo", upozorio je Jelašić.
Pošto Srbija u ovom momentu traži slobodan kapital u inostranstvu za svoje projekte, po povoljnim uslovima, Jelašić smatra da tu "nema velike mudrosti", jer novac treba uzeti tamo gde je jeftiniji i gde su uslovi bolji.
Značajan deo sredstava, koja obezbeđuju Svetska banka i EU, idu u budžet Srbije i to su sredstva dobijena pod veoma povoljnim uslovima, podsetio je on.
"Jedno je tražiti novac za budžet, a drugo za određene projekte", rekao je Jelašić, komentarišući zalaganje nekih domaćih političara da se, zbog krize, krediti zatraže direktno od nekih država, kao što su Rusija i Kina, a ne od međunarodnim finansijskih organizacija.
Ukoliko uzimanje kredita od drugih kreditora znači investicije u određene projekte, onda je takva mogućnost svakako dobrodošla, mada treba znati da kod svih tih kredita, pored ekonomskih, postoje i politički uslovi, predočio je guverner NBS.
Komentarišući ocene u domaćoj javnosti da bi dinarsku novčanu masu trebalo povećati sa sadašnjih 2,3 milijarde evra na više od tri milijarde evra, guverner NBS je upozorio da bi u periodu, u kome imamo smanjenje privredne aktivnosti, "povećanje novčane mase značilo samo pritisak na inflaciju i kurs".
"Dinarska novčana masa se konstantno povećavala kao rezultat privrednog rasta koji smo imali u prethodnim godinama i paralelno s tim zbog procesa deevrizacije, odnosno zbog povratka dinaru, ali je pod uticajem svetske ekonomske kriza taj proces očito sada zaustavljen", objasnio je Jelašić.
Guverner je naveo da se značajna količina dinara trenutno nalazi u hartijama od vrednosti NBS i trezorskim zapisima države, što je potvrda da likvidnosti ima, naglasavajući da problem nije u tome što nema dinara, nego, pre svega, u tome što je jedan broj banaka manje sklon kreditiranju nego ranije.
U odgovoru na pitanje da li bi u narednom periodu trebalo smanjivati obaveznu rezervu banaka, Jelašić je rekao da bi smanjenje obavezne rezerve rezultiralo i smanjenjem deviznih rezervi, kao i smanjenjem stabilnosti finansijskog sektora i dodao da bi ta mera, iIstovremeno, dovela do neznatnog smanjenja cene kredita.
Jelašić je rekao da bi NBS odavno smanjila obaveznu rezervu banaka da je cena kredita, odnosno niže kamate, isključivo i jedino rešenje za ekonomske probleme Srbije.
(MONDO)
