U kasi PIO fonda ove godine pojavio se dodatni manjak od 24 milijarde dinara jer poslodavci ne uplaćuju redovno doprinose. Manjak je pokriven rebalansom budžeta, tako da je učešće države u isplati penzija na ovaj način povećano sa 189 milijardi na 213 milijardi dinara.
Rebalansom budžeta problem jeste trenutno prevaziđen, ali država nema mehanizme kako bi naterala neredovne platiše da počnu da uplaćuju doprinose, štaviše, dug za neplaćene doprinose se mnogo više uvećao.
Prošle godine iz budžeta je za penzije izdvojeno 137 milijardi dinara, dok je ove godine budžetsko učešće u isplati penzija povećano na 213 milijardi dinara. Tome su osim neplaćenih doprinosa kumovali i linearno povećanje penzija od 10 odsto.
"Država mora nešto hitno da preduzme, da se ne dozvoli dalje slabljenje finansijske discipline. Ako se ovakvoj praksi ne stane na put, onda će i redovne platiše početi da izbegavaju plaćanje doprinosa. Tada ćemo biti u ozbiljnom problemu. Šta će biti ako država do kraja godine bude u težoj finansijskoj situaciji, kako će se obezbediti novac za isplatu penzija", pita se Milan Nenadić, predsednik penzionera Vojvodine i član Upravnog odbora PIO fonda.
Nenadić za "Blic" kaže da su je Upravni odbor PIO fonda tražio da im se dostavi izveštaj o uplatama doprinosa i da se navede ko su najveći dužnici, ali da im iz Poreske uprave nikada nisu dostavili takve podatke.
Trenutno dug PIO fondu s kamatama iznosi 154 milijarde dinara. Zna se da je ovolika dugovanja napravilo 40.000 fizičkih i pravnih lica. Međutim, ko su najveći dužnici za neplaćanje penzionog i invalidskog osiguranja, u Poreskoj upravi nismo uspeli da saznamo.
Oni kažu da ih Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u članu 7. obavezuje da kao službenu tajnu čuvaju podatke o poreskom obvezniku. Neplatiše je država zaštitila, a ko će da štiti radnike koji zbog neplaćenih doprinosa ne mogu da odu u penziju.
Ponavljaju se iste greške kao u doba Miloševića. Vlast u Srbiji očigledno nije izvukla nikakve pouke kada je na stotine hiljada ljudi ostalo bez penzije i kada je država svima od 1991. godine do 2003. godine povezala staž.
Penzioneri Vojvodine još jednom su apelovali na Ministarstvo finansija da se pojača rad inspekcijskih službi, kako bi se obezbedio dovoljan priliv novca za redovnu isplatu penzija.
Inače, da bi naterala poslodavce da uplaćuju doprinose, država je odlučila da neredovnim platišama otpiše kamate ukoliko otplate glavnicu duga. Otpis kamate rađen je po tri modela. Kompletna kamata otpisana je svima koji su glavnicu duga isplatili do 31.12.2008. godine. Koliko je takvih privrednika bilo u Poreskoj upravi, nismo saznali. Drugi model je podrazumevao otpis 75 odsto kamate svima koji do 31. marta isplate glavnicu duga. U kasu PIO fonda po tom osnovu uplaćeno je 1,9 milijardi dinara (700 miliona duga, 297 miliona tekućih obaveza i 93 miliona od kamate), a otpisano je 279 miliona. Dužnicima koji do 30. juna 2009. godine izmire dugovanja biće otpisano 50 odsto kamate.
U PIO fondu kažu da su se planirani rashodi i izdaci za 2009. godinu 460,638 milijardi dinara. Kada bi u ovom momentu država naterala sve „zaboravne“ poslodavce da isplate svoja dugovanja (154 milijarde dinara sa kamatama), to bi bilo dovoljno za kompletnu četvoromesečnu isplatu penzija, bez dotiranja iz budžeta. Ako se zna da u Srbiji ima 1.581.000 penzionera, to znači da su zaboravni poslodavci zakinuli 6,324 miliona penzija.
Milan Nenadić kaže da u Vladi ne bi smeli ni da pomišljaju na to da se penzije nominalno smanje, jer su inflacija i zamrzavanje penzija doveli do smanjenja realnih vrednosti penzija.
Od oktobra do danas penzije su realno smanjene za oko 10 odsto. Do kraja godine realna vrednost penzija će zbog inflacije biti mnogo manja. Ukoliko bi se razmišljalo i o nominalnom smanjenju, to bi na stotine hiljada penzionera gurnulo u bedu i siromaštvo, kaže Nenadić.
(MONDO)
Rebalansom budžeta problem jeste trenutno prevaziđen, ali država nema mehanizme kako bi naterala neredovne platiše da počnu da uplaćuju doprinose, štaviše, dug za neplaćene doprinose se mnogo više uvećao.
Prošle godine iz budžeta je za penzije izdvojeno 137 milijardi dinara, dok je ove godine budžetsko učešće u isplati penzija povećano na 213 milijardi dinara. Tome su osim neplaćenih doprinosa kumovali i linearno povećanje penzija od 10 odsto.
"Država mora nešto hitno da preduzme, da se ne dozvoli dalje slabljenje finansijske discipline. Ako se ovakvoj praksi ne stane na put, onda će i redovne platiše početi da izbegavaju plaćanje doprinosa. Tada ćemo biti u ozbiljnom problemu. Šta će biti ako država do kraja godine bude u težoj finansijskoj situaciji, kako će se obezbediti novac za isplatu penzija", pita se Milan Nenadić, predsednik penzionera Vojvodine i član Upravnog odbora PIO fonda.
Nenadić za "Blic" kaže da su je Upravni odbor PIO fonda tražio da im se dostavi izveštaj o uplatama doprinosa i da se navede ko su najveći dužnici, ali da im iz Poreske uprave nikada nisu dostavili takve podatke.
Trenutno dug PIO fondu s kamatama iznosi 154 milijarde dinara. Zna se da je ovolika dugovanja napravilo 40.000 fizičkih i pravnih lica. Međutim, ko su najveći dužnici za neplaćanje penzionog i invalidskog osiguranja, u Poreskoj upravi nismo uspeli da saznamo.
Oni kažu da ih Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u članu 7. obavezuje da kao službenu tajnu čuvaju podatke o poreskom obvezniku. Neplatiše je država zaštitila, a ko će da štiti radnike koji zbog neplaćenih doprinosa ne mogu da odu u penziju.
Ponavljaju se iste greške kao u doba Miloševića. Vlast u Srbiji očigledno nije izvukla nikakve pouke kada je na stotine hiljada ljudi ostalo bez penzije i kada je država svima od 1991. godine do 2003. godine povezala staž.
Penzioneri Vojvodine još jednom su apelovali na Ministarstvo finansija da se pojača rad inspekcijskih službi, kako bi se obezbedio dovoljan priliv novca za redovnu isplatu penzija.
Inače, da bi naterala poslodavce da uplaćuju doprinose, država je odlučila da neredovnim platišama otpiše kamate ukoliko otplate glavnicu duga. Otpis kamate rađen je po tri modela. Kompletna kamata otpisana je svima koji su glavnicu duga isplatili do 31.12.2008. godine. Koliko je takvih privrednika bilo u Poreskoj upravi, nismo saznali. Drugi model je podrazumevao otpis 75 odsto kamate svima koji do 31. marta isplate glavnicu duga. U kasu PIO fonda po tom osnovu uplaćeno je 1,9 milijardi dinara (700 miliona duga, 297 miliona tekućih obaveza i 93 miliona od kamate), a otpisano je 279 miliona. Dužnicima koji do 30. juna 2009. godine izmire dugovanja biće otpisano 50 odsto kamate.
U PIO fondu kažu da su se planirani rashodi i izdaci za 2009. godinu 460,638 milijardi dinara. Kada bi u ovom momentu država naterala sve „zaboravne“ poslodavce da isplate svoja dugovanja (154 milijarde dinara sa kamatama), to bi bilo dovoljno za kompletnu četvoromesečnu isplatu penzija, bez dotiranja iz budžeta. Ako se zna da u Srbiji ima 1.581.000 penzionera, to znači da su zaboravni poslodavci zakinuli 6,324 miliona penzija.
Milan Nenadić kaže da u Vladi ne bi smeli ni da pomišljaju na to da se penzije nominalno smanje, jer su inflacija i zamrzavanje penzija doveli do smanjenja realnih vrednosti penzija.
Od oktobra do danas penzije su realno smanjene za oko 10 odsto. Do kraja godine realna vrednost penzija će zbog inflacije biti mnogo manja. Ukoliko bi se razmišljalo i o nominalnom smanjenju, to bi na stotine hiljada penzionera gurnulo u bedu i siromaštvo, kaže Nenadić.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
