Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da je centralna banka spremna, u okviru mera za ublažavanje krize, da bankama odobri oko 70 milijardi dinara kratkoročnih kredita, dodatnih milijardu evra kroz "svop" transakcije i da dalje smanjuje restriktivnost propisa koji se odnose na kapital i izdvajanje obavezne rezerve banaka.
"Sve ove mere omogućiće da se održi stabilnost bankarskog sektora", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare povodom promocije četvrtog broja regionalnog časopisa "Izazovi evropskih integracija" u Narodnoj banci Srbije i ukazao da će najveći izazov u narednih nekoliko meseci, u Srbiji i celom regionu, biti kako da se ubede banke da odobravaju više kredita.
Govoreći o novinama koje priprema NBS, Jelašić je rekao da se one pripremljene na bazi najbolje evropske prakse i naveo da ukoliko su banke spremne da založe deo svoje aktive, NBS će im odobravati kratkoročne kredite sa kamatom od najmanje 15,5 odsto (referentna kamata od 14 uvećana za 1,5 odsto), i to u momentu kada je inflacija u aprilu dostigla 10 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Kada su u pitanju "svop" transakcije u iznosu od milijardu evra, Jelašić je objasnio da se radi o razmeni depozita u jednoj valuti za depozit u drugoj valuti po određenom kursu. Uz to se istovremeno utvrđuje re-otkupni kurs po kome će se depoziti ponovo razmeniti posle određenog vremenskog roka, uz viši ili niži kurs, u zavisnosti od nivoa kamatnih stopa valuta na koje depoziti glase.
Jelašić je naglasio da je bankarski sistem u Srbiji solventan i likvidan, da novca ima ali da je skuplji nego prošle godine, ističući da će se ekonomska kriza negativnije odraziti na zemlje u tranziciji nego na razvijene zemlje i da Srbija mora proći bolan proces prilagođavanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec ocenio je da će pad bruto domaćeg proizvoda iznositi minus četiri odsto i naglasio da će mere vlade doprineti "da efekti krize budu što manje loši" ali da će njihovi rezultati moći da budu sagledani tek u junu.
Prema njegovom mišljenju Srbiji je neophodna snažna modernizacija industrije i restrukturiranje i dodao da se ne sme veštački podizati učešće industrije u BDP-u.
Bajec smatra da Srbija nedovoljno koristi prednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda koji jedini beleže pozitivan bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Ekonomista Stojan Stamenković je kazao da će pad BDP-a po optimištičnim prognozama iznositi minus četiri odsto, a prema realnim prognozama čak minus 5,5 odsto.
On je rekao da je još rano da se kaže da li je zaustavljanje pada industrijske proizvodnje rezultat paketa mera koje je vlada donela za ublažavanje efekata ekonomske krize i dodao da će se to znati posle tri meseca od stupanja na snagu tih mera.
(Tanjug)
"Sve ove mere omogućiće da se održi stabilnost bankarskog sektora", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare povodom promocije četvrtog broja regionalnog časopisa "Izazovi evropskih integracija" u Narodnoj banci Srbije i ukazao da će najveći izazov u narednih nekoliko meseci, u Srbiji i celom regionu, biti kako da se ubede banke da odobravaju više kredita.
Govoreći o novinama koje priprema NBS, Jelašić je rekao da se one pripremljene na bazi najbolje evropske prakse i naveo da ukoliko su banke spremne da založe deo svoje aktive, NBS će im odobravati kratkoročne kredite sa kamatom od najmanje 15,5 odsto (referentna kamata od 14 uvećana za 1,5 odsto), i to u momentu kada je inflacija u aprilu dostigla 10 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Kada su u pitanju "svop" transakcije u iznosu od milijardu evra, Jelašić je objasnio da se radi o razmeni depozita u jednoj valuti za depozit u drugoj valuti po određenom kursu. Uz to se istovremeno utvrđuje re-otkupni kurs po kome će se depoziti ponovo razmeniti posle određenog vremenskog roka, uz viši ili niži kurs, u zavisnosti od nivoa kamatnih stopa valuta na koje depoziti glase.
Jelašić je naglasio da je bankarski sistem u Srbiji solventan i likvidan, da novca ima ali da je skuplji nego prošle godine, ističući da će se ekonomska kriza negativnije odraziti na zemlje u tranziciji nego na razvijene zemlje i da Srbija mora proći bolan proces prilagođavanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec ocenio je da će pad bruto domaćeg proizvoda iznositi minus četiri odsto i naglasio da će mere vlade doprineti "da efekti krize budu što manje loši" ali da će njihovi rezultati moći da budu sagledani tek u junu.
Prema njegovom mišljenju Srbiji je neophodna snažna modernizacija industrije i restrukturiranje i dodao da se ne sme veštački podizati učešće industrije u BDP-u.
Bajec smatra da Srbija nedovoljno koristi prednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda koji jedini beleže pozitivan bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Ekonomista Stojan Stamenković je kazao da će pad BDP-a po optimištičnim prognozama iznositi minus četiri odsto, a prema realnim prognozama čak minus 5,5 odsto.
On je rekao da je još rano da se kaže da li je zaustavljanje pada industrijske proizvodnje rezultat paketa mera koje je vlada donela za ublažavanje efekata ekonomske krize i dodao da će se to znati posle tri meseca od stupanja na snagu tih mera.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
