Neki poslovi zahtijevaju više emotivne inteligencije od drugih. Za menadžere jeta sposobnost ključna, kao i za svaki posao koji zahteva kompromis i rad u dinamičnim, kreativnim timovima.
Zapošljavanje novih radnika može biti vrlo neizvesna odluka. Obećavajući kandidat može da se pokaže kao prava katastrofa sa nesagledivim posledicama ostavljajući iza sebe frustrirane kolege, uzdrmane odnose s klijentima.
Da bi poboljšali svoje izglede u zapošljavanju novoga kadra, mnoge kompanije ispituju kandidate u raznovrsnim razgovorima. ALi, objašnjava Adela B. Lin u svojoj knjizi “The EQ Interview”, pravo rešenje nije velik broj razgovora - potrebni su bolji razgovori, oni koji kandidatima mere emotivnu inteligenciju.
Neki poslovi zahtijevaju više emotivne inteligencije (EQ) od drugih. Za menadžere jeta sposobnost ključna, kao i za svaki posao koji zahteva kompromis i rad u dinamičnim, kreativnim timovima.
Postiji nekoliko aspekata emotivne inteligencije, ali su tri najbitnija za utvrđivanje visine EQ-u kod kandidata, odnosno eliminisanja onih koji bi, verovatno, donijeli više štete nego koristi.
Prvi je aspekt samosvest i samodisciplina. Kandidat shvata potrebe i želje koje ga pokreću i način na koji utiču na njegovo ponašanje. Svoje emocije kontroliše tako da bilo kakav strah, ljutnja ili anksioznost ne utiču na njegove kolege.
Drugi je aspekt 'čitanje' drugih i prepoznavanje sopstvenog uticaja na njih.
Posljednja ključna karakteristika na koju treba obratiti pažnju jesposobnost učenja iz svojih grešaka. Kandidat je sposoban da prizna svoje greške, razmislo onjima i iz njih nešto nauči.
Osim razumijevanja svojih osećanja emotivno inteligentna osoba sposobna je I da ih kontroliše.Kad je uplašena ili anksiozna, takva osoba će znati da ta osećanja treba izraziti neverbalno, što će joj omogućiti da više energije upotrebi za iskazivanje smirenosti i optimizma. Ili, kad je ljuta, imaće dovoljno samokontrole da ne viče na kolege i podređene.
Budući da menadžerski posao podrazumeva saradnju sa drugima, važna je sposobnost "čitanja" drugih.
Menadžeri moraju da znaju i kako njihovo ponašanje utiče na druge. Pojedinci s visokim EQ-om su vešti nagovaratelji i umeju da motivišu.
(MONDO)
Da bi poboljšali svoje izglede u zapošljavanju novoga kadra, mnoge kompanije ispituju kandidate u raznovrsnim razgovorima. ALi, objašnjava Adela B. Lin u svojoj knjizi “The EQ Interview”, pravo rešenje nije velik broj razgovora - potrebni su bolji razgovori, oni koji kandidatima mere emotivnu inteligenciju.
Neki poslovi zahtijevaju više emotivne inteligencije (EQ) od drugih. Za menadžere jeta sposobnost ključna, kao i za svaki posao koji zahteva kompromis i rad u dinamičnim, kreativnim timovima.
Postiji nekoliko aspekata emotivne inteligencije, ali su tri najbitnija za utvrđivanje visine EQ-u kod kandidata, odnosno eliminisanja onih koji bi, verovatno, donijeli više štete nego koristi.
Prvi je aspekt samosvest i samodisciplina. Kandidat shvata potrebe i želje koje ga pokreću i način na koji utiču na njegovo ponašanje. Svoje emocije kontroliše tako da bilo kakav strah, ljutnja ili anksioznost ne utiču na njegove kolege.
Drugi je aspekt 'čitanje' drugih i prepoznavanje sopstvenog uticaja na njih.
Posljednja ključna karakteristika na koju treba obratiti pažnju jesposobnost učenja iz svojih grešaka. Kandidat je sposoban da prizna svoje greške, razmislo onjima i iz njih nešto nauči.
Osim razumijevanja svojih osećanja emotivno inteligentna osoba sposobna je I da ih kontroliše.Kad je uplašena ili anksiozna, takva osoba će znati da ta osećanja treba izraziti neverbalno, što će joj omogućiti da više energije upotrebi za iskazivanje smirenosti i optimizma. Ili, kad je ljuta, imaće dovoljno samokontrole da ne viče na kolege i podređene.
Budući da menadžerski posao podrazumeva saradnju sa drugima, važna je sposobnost "čitanja" drugih.
Menadžeri moraju da znaju i kako njihovo ponašanje utiče na druge. Pojedinci s visokim EQ-om su vešti nagovaratelji i umeju da motivišu.
(MONDO)
