Gotovo svi trgovci biciklima su zadovoljni trenutnom poslovnom situacijom, pri čemu njihove ocene iznose 95 poena od mogućih 100, navodi se u saopštenju IFO instituta dostavljenom Tanjugu.

"Trgovci biciklima doživljavaju pravi bum", kaže Klaus Vohlrabe, šef anketnog sektora u IFO-u.

Ostali sektori koji trenutno beleže vrlo dobre rezultate su radnje građevinskog materijala i prodavnice tipa "uradi sam" (83,1 bod), trgovine s hranom i pićem (62,8), prodavnice nameštaja i opreme (40,7), maloprodaje potrošačke elektronike (39,7) i prodavci računara (33,3 boda).

"S druge strane, trenutno poslovno stanje je loše kod prodavaca svih vrsta odeće i obuće (minus 60,9 poena) i kod onih koji prodaju proizvode od kože i torbe (minus 85 bodova)", kaže Vohlrabe.

Dodaje da su ranije stvari zaista bile loše i za prodavce automobila, ali da sada polako izlaze iz 'rupe' u koju ih je gurnuo korona virus, pri čemu njihova ocena trenutne poslovne situacije iznosi minus 37 poena.

I NEMCI SE PLAŠE JESENI

Korona je gurnula nemačku ekonomiju u največhu krizu posle Drugog svetskog rata, ali je, ipak, broj stečaja za sada manji nego ranijih godina zahvaljujući državnoj pomoći.

Veliki krah preti na jesen, piše danas Dojče vele (DW).

Spasiti ili pustiti da propadne? To je bilo veliko pitanje u martu. Nemačka Savezna vlada odlučila je da spasava.

U Nemačkoj su kompanije obavezne da podnesu zahtev za stečaj ako više ne mogu da izvršavaju svoje obaveze plaćanja ili su prezadužene. Zbog pandemije korone, od 1. marta, i za sada do kraja septembra, firme su oslobođene te obaveze, navodi se u tekstu.

Mnogim kompanijama je taj predah bio potreban, jer se ekonomija našla u škripcu. To se vidi i po razvoju bruto domaćeg proizvoda: već u prvom tromesečju pao je za dva procenta, a u drugom za deset.

Za godinu u celini, stručnjaci očekuju minus od pet do osam odsto.

Da bi se pomoglo kompanijama, usledili su ogromni paketi za spasavanje - u Nemačkoj i čitavoj EU. Između ostalog, nemačka vlada ublažila je propise o tzv. radu sa skraćenim radnim vremenom, smanjila stopu PDV, odobrila privremenu pomoć i poreske olakšice ili je direktno postala jedan od vlasnika velikih kompanija.

VEŠTAČKi STATUS KVO NIJE DOBAR

straživački centar Dojče banke upozorava da takve zombi kompanije "sprovode agresivnu politiku cena koja opterećuje profitnu maržu zdravih kompanija i koči strukturne promene u celini". "Ne sme se zaboraviti da je još pre korone u mnogim oblastima ekonomije, poput automobilske industrije ili trgovine, počela transformacija. Korona je sada nešto poput katalizatora", ističe Hance i dodaje da zbog suspenzije obaveze podnošenja zahteva za stečaj taj katalizaor sada ne funkcioniše.

Ali, da li sve to pomaže kompanijama da se oporave? U zemlji vlada bojazan da bi u oktobru moglo doći do velikog talasa stečaja, čim ponovo počne da se primenjuje obaveza podnošenja zahteva za stečaj.

Broj stečaja se prvo smanjio.

"Bilo ih je preko osam procenata manje u prvoj polovini godine nego u istom periodu prošle godine", kaže Patrik-Ludvig Hance iz agencije za ocenu kreditne sposobnosti Creditreform. Savezni zavod za statistiku navodi za jul čak smanjenje od 30 procenata.

Iako se to može tumačiti kao uspeh, brojke ukazuju i na sledeće - od mera profitiraju kompanije koje su imale probleme i pre korone.

Naime, od obaveze podnošenja stečaja izuzete su sve kompanije koje su od 31. decembra 2019. bile prezadužene ili su imale poteškoće s plaćanjem.

Međutim, tog ključnog datuma u Nemačkoj nije bilo govora o koroni i pandemiji. Zbog toga su se masi za spasavanje našle i mnoge firme kojima tu nije mesto.

U početku je bilo važno dati preduzećima dovoljno slobode kako bi državne mere pomoći mogle da deluju.

Međutim, u načelu je važno da i u krizi postoji čišćenje tržišta kroz stečaje, napominje Hance

"Ako nijedna kompanija ne ode pod stečaj i ne nestane sa tržišta, to znači da više ne postoji razlika između dobrih i loših poslovnih modela", smatra on. Time se može stvoriti problem zdravim kompanijama.

Kada se privreda ponovo pokrene, kompanije i dalje moraju biti oprezne, "jer ni same ne znaju ko je zapravo u stečaju ili nelikvidan i ko će zaista platiti račune", objašnjava Hanč. Kao rezultat toga, čak i zdrave kompanije mogu upasti u probleme ako im računi ne budu plaćeni.

Prete takozvani lančani stečajevi.

Ako zaista dođe do talasa stečaja čim istekne suspenzija zakona, to će uticati i na tržište rada, kaže Klaus-Hajner Rol iz Instituta za nemačku privredu.

Ozbiljno je posebno to što će biti pogođene banke.

"One su poverioci tih nesolventnih kompanija, a to znači da postoji rizik od bankarske krize", dodaje.

(MONDO/Agencije)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.