Smanjuje se potražnja za komercijalnim potrošačkim kreditima, a razlog su kamate koje se kreću od 16 pa do čak 40 odsto, zavisno od vrste ovog zajma i valute za koju su vezani.
Smanjuje se potražnja za komercijalnim potrošačkim kreditima, a razlog su kamate koje se kreću od 16 pa do čak 40 odsto, zavisno od vrste ovog zajma i valute za koju su vezani, pišu "Novosti".
A daleko najskuplje su takozvane brze namenske pozajmice, koje se dobijaju u samoj prodavnici.
Rate na već odobrene potrošačke zajmove poslednjih meseci uvećane su u dinarskim iznosima u proseku za dvadesetak odsto. Građani sada strepe da banke ne povećaju svoje marže i na ovu vrstu kredita.
Podaci govore da je najmanje interesovanje za potrošačkim kreditima vezanim za evro. Slabljenje dinara ne ide u prilog zaduživanju. A, osim visoke kamatne stope, jedan od glavnih razloga za to je što u startu mora da se položi učešće, ili depozit, od 30 odsto vrednosti kredita.
Očekivanja da će potrošački krediti uz subvenciju države, za koje nije potrebno učešće i gde se kamatne stope kreću od 4,5 do šest odsto godišnje, biti primamljiviji građanima, samo su se donekle ispunila. Pre svega, jer ne može sva roba da se kupi uz ovaj zajam, već samo domaća, a tu izbor nije veliki.
Valja ukazati da sve banke u svojoj ponudi imaju potrošačke kredite. Mogu se podizati za kupovinu bele tehnike, nameštaja, računara, plaćanje letovanja, stomatoloških usluga...
Naravno, od jedne do druge banke razlikuju se uslovi po kojima se odobravaju. Uglavnom je rok otplate od 12 do 60 meseci.
Nešto je duži rok kod kredita za kupovinu automobila, gde otplata može da bude i do 84 meseca, a pojedine banke nude i grejs period od tri meseca. Na rate se može kupiti i nov, kao i polovan automobil.
Potrošački kredit indeksiran u evrima odobrava se po srednjem kursu Narodne banke, a po tom kursu obavlja se i otplata pozajmice. U situaciji kada domaća valuta slabi, rate su poslednjih meseci uvećane u dinarskim iznosima u proseku za dvadesetak odsto.
Podrazumeva se i obezbeđenje koje banke zahtevaju. Najčešće je to administrativna zabrana na zaradu, kao i menice ili žirant. Međutim, pojedine prodavnice omogućavaju da se kod njih odmah aplicira za kredit, tako da građanin ne mora da ide u banku. K
ako bi izbegli proceduru koja traje više dana, za mnoge građane je najjednostavnije da za kupovinu potrošne robe upotrebe svoju kreditnu karticu. To je, međutim, najskuplja varijanta.
Građani su krajem prošle godine uzeli potrošačke kredite u vrednosti od 47,6 milijardi dinara. U februaru i martu taj iznos je narastao na 51,3 milijarde dinara, odnosno 51,4 milijarde dinara, da bi u aprilu došlo do pada.
Naime, građani su prošlog meseca podigli potrošačke kredite u vrednosti od 48,2 milijarde dinara.
Gornji limit koji uzimaju bankari kao jednokratnu naknadu banke prilikom podizanja potrošačkih kredita je 2,5 odsto od vrednosti kredita.
(MONDO)
A daleko najskuplje su takozvane brze namenske pozajmice, koje se dobijaju u samoj prodavnici.
Rate na već odobrene potrošačke zajmove poslednjih meseci uvećane su u dinarskim iznosima u proseku za dvadesetak odsto. Građani sada strepe da banke ne povećaju svoje marže i na ovu vrstu kredita.
Podaci govore da je najmanje interesovanje za potrošačkim kreditima vezanim za evro. Slabljenje dinara ne ide u prilog zaduživanju. A, osim visoke kamatne stope, jedan od glavnih razloga za to je što u startu mora da se položi učešće, ili depozit, od 30 odsto vrednosti kredita.
Očekivanja da će potrošački krediti uz subvenciju države, za koje nije potrebno učešće i gde se kamatne stope kreću od 4,5 do šest odsto godišnje, biti primamljiviji građanima, samo su se donekle ispunila. Pre svega, jer ne može sva roba da se kupi uz ovaj zajam, već samo domaća, a tu izbor nije veliki.
Valja ukazati da sve banke u svojoj ponudi imaju potrošačke kredite. Mogu se podizati za kupovinu bele tehnike, nameštaja, računara, plaćanje letovanja, stomatoloških usluga...
Naravno, od jedne do druge banke razlikuju se uslovi po kojima se odobravaju. Uglavnom je rok otplate od 12 do 60 meseci.
Nešto je duži rok kod kredita za kupovinu automobila, gde otplata može da bude i do 84 meseca, a pojedine banke nude i grejs period od tri meseca. Na rate se može kupiti i nov, kao i polovan automobil.
Potrošački kredit indeksiran u evrima odobrava se po srednjem kursu Narodne banke, a po tom kursu obavlja se i otplata pozajmice. U situaciji kada domaća valuta slabi, rate su poslednjih meseci uvećane u dinarskim iznosima u proseku za dvadesetak odsto.
Podrazumeva se i obezbeđenje koje banke zahtevaju. Najčešće je to administrativna zabrana na zaradu, kao i menice ili žirant. Međutim, pojedine prodavnice omogućavaju da se kod njih odmah aplicira za kredit, tako da građanin ne mora da ide u banku. K
ako bi izbegli proceduru koja traje više dana, za mnoge građane je najjednostavnije da za kupovinu potrošne robe upotrebe svoju kreditnu karticu. To je, međutim, najskuplja varijanta.
Građani su krajem prošle godine uzeli potrošačke kredite u vrednosti od 47,6 milijardi dinara. U februaru i martu taj iznos je narastao na 51,3 milijarde dinara, odnosno 51,4 milijarde dinara, da bi u aprilu došlo do pada.
Naime, građani su prošlog meseca podigli potrošačke kredite u vrednosti od 48,2 milijarde dinara.
Gornji limit koji uzimaju bankari kao jednokratnu naknadu banke prilikom podizanja potrošačkih kredita je 2,5 odsto od vrednosti kredita.
(MONDO)
