DOKLE ĆE DA NAS TRUJU POŽARI SA DEPONIJA: Šta sve Srbija mora da uradi da se ne bi ponovio opasan akcident kod Beograda | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

DOKLE ĆE DA NAS TRUJU POŽARI SA DEPONIJA: Šta sve Srbija mora da uradi da se ne bi ponovio opasan akcident kod Beograda

Autor Georgi Mitev Šantek
Autor Georgi Mitev Šantek

Požar sinoć na Karaburmi četvrti je akcident sa industrijskim otpadom u poslednje dve godine. Da se manje-više divljim deponijama ne baviti samo kada gore, iz Privredne komore Srbije upozoravaju ali i predlažu...

Izvor: MONDO/Uroš Arsić

Gorelo je u Šapcu, Paraćinu... pa nedavno u kolini Beograda. Požari su sanirani ali neregulisane deponije u Srbiji ostaju kao problem.

Akcidenti dešavaju i u većim ekonomijam, ali rešenja koja dolaze posle tamo jačaju otpornost tog biznis sektora. A najave konkrentog rešenja nema, iako proble neće postati manji.

Možda će vas zanimati

Srbija godišnje generiše preko 80.000 tona industrijskog otpada, i rukovodilac centra PKS za cirkularnu ekonomiju, Siniša Mitrović kaže da da li se neko zapita šta se sa tim dešava ako završi na neadekvatan način.

Poruka državi je jasna - mora se redizajnirati sistem kontrole i izdavanja ekoloških dozvola za obavljanje tretmana ovakvog otpada, rekao je danas Tanjugu rukovodilac centra PKS za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović.

Dodaje da u Srbiji već 20 godine ne može da se nađe nacionalni konsenzus oko lokalitete na kojima će se tretirati opasan ili industrijski otpad.

A TU JE I "ISTORIJSKI OTPAD"

Mitrović podseća da u Srbiji postoji i devedesetak identifikovanih napuštenih lokacija sa istorijski generalisanim otpadom koji bi trebalo ukloniti i pospremiti. "Treba da se hrabro i preduzimljivo upustimo u proces, inače ćemo imati ozbiljnih problema", kaže on.

"U ovom trenutku ne vidim da u prostornom planu Srbije postoje lokacije gde će se graditi postrojenja za tretman industrijskog otpada. Jer čim se opredeli neka lokacija odmah imamo narodni ustanak", kaže on i dodaje da bi trebalo građanima objasniti da ta postrojenja nisu problem.

"Sve su to spojeni sudovi. Ako imate nekvalitetno upravljanje otpadom, to ugrožava životnu sredinu i zdravlje", zaključuje on.

"Privredna komora Srbije vrlo pažljivo pravi bazu podataka, i preporuka i rešenja koja su potrebna i biznis sektoru i državi da bi se situacija popravila. Mora se imati multisektorski pristup, jer nije samo problem Ministarstva zaštite životne sredine, već i MUP-a, i lokalnih samouprava", napominje on.

"Ne može se čekati drugo vreme, i druga administracija. Moramo biti vrlo hrabra i odgovorna država, postaviti rešenja i na taj način imati punu kontrolu nad sistemom", apeluje on.

Navodi da se sada lokaliteti na kojima se tretira otpad pretežno nalaze u fabrikama u stečaju napuštenim industrijama iz doba socijalizma.

"Problem je što su sada naselja došla do tih fabrika koje su nastale 50 i 60tih godina prošlog veka, i sada imamo situacije da se otpad zaista tretira u gradskim zonama, kao što je ovo od noćas zona Trudbenika, na opštini Palilula. Država treba da bude odgovorna i prema biznis sektoru, i da kaže gde se mogu postaviti lokacije", kaže on i dodaje da bi se tako izbegle velike havarije.

Nikolić objašnjava da kao zajednica ne možemo imati rast BDP-a, domaćih i stranih investicija, ako ne znamo šta ćemo raditi sa otpadom.

"Ne možemo igrati utakmicu u kojoj ćemo stalno dobijati golove, gubiti na terenu i imati ovakve akcidente - moramo uspostaviti predvidljivu situaciju", kaže on.

Kao prvi korak promene on vidi uvođenje velikih bankarskih osiguravajućih garancija koje bi morao da poseduje operater koji se bavi opasnim otpadom.

"Taj posao se ne može raditi sa nedovoljno kvalitetnom tehnologijom i opremom, i u napuštenim fabrikama u stečaju", kaže on.

Podizanje osiguranja trebalo bi da prati novi kvalitet dozvole i digitalizovan proces monitoringa celog sistema tretmana opasnog otpada.

Dodaje da se i građani moraju informisati zašto je dobro da Srbija ima kontrolisane tačke za upravljanje opasnim otpadom.

"Bićemo u teškoćama, jer nećemo moći da tretiramo otpad u zemljama EU. Njihovi kapaciteti su za njihove ekonomije. A ne postoji u Srbiji ekonomija koja će plaćati tretman kilograma opasnog otpada tri ili četiri evra plus transpot preko zemalja EU", smatra on.

Dodaje da je poslednji trenutak da se u Srbiji napravi zaokret i izgradi infrastruktura za tretman opasnog i industrijskog otpada jer bi moglo biti havarija i zbog klimatskih promena i poplava i zemljotresa.

"PKS će to uneti kao deo novog paketa, novoj državnoj administraciji u Srbiji. Predložićemo da budu dosta hrabriji, angažovaniji na terenu, i da imaju gotova rešenja", rekao je on.

Za tehnološke procese kojima se tretira otpad, dodaje, moraju se imati novi građevinski objekti izgrađeni po visokim standardima kada su u pitanju zemljotres, požar i druge prirodne katastrofe.

(MONDO/Tanjug)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Tafak

A u medjuvremenu u paralelnom univerzumu: "U Kopenhagenu izgrađeno skijalište na spalionici otpada. Najčistije svetsko energetsko postrojenje za preradu otpada „Kopenhil“ u Kopenhagenu, koje 440.000 tona otpada godišnje prerađuje u čistu energiju i snabdeva strujom više od 150.000 domaćinstava, sada ima i urbani rekreativni centar na vrhu zgrade. Posetioci danskog grada moći će na vrhu spalionice da skijaju, jer je staza za skijanje napravljena tako da postoje tri nagiba različitog gradijenta, pa skijaši svih nivoa mogu da je koriste bez problema, prenosi portal Ekoblog. Osim toga, na vrhu „Kopenhila“ postoji i staza za pešačenje, zid za penjanje i kafić sa pogledom na grad. Kreatori „Kopenhila“ su čak smislili kako da na edukativan način izveštavaju ljude o napretku postrojenja i to tako što će dimnjak izbacivati oblake dima u obliku prstena svaki put kada se otpusti tona ugljen-dioksida."

SLBbezP

Ne treba Srbija nista da uradi.Moramo mi Srbi pod hitno nesto da uradimo.Mi zivimo u magli da je drzava nesto lose a da je narod dobar i tako vekovima.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU