Neki poslodavci u SAD nude svojim zaposlenima finansijske pogodnosti da ostanu zdravi, nastojeći tako da smanje troškove za zdravstvenu zaštitu i povećaju produktivnost.
Neki poslodavci u SAD nude svojim zaposlenima finansijske pogodnosti da ostanu zdravi, nastojeći tako da smanje troškove za zdravstvenu zaštitu i povećaju produktivnost.
Prošle godine, cene zdravstvene zaštite u Americi porasle su za dvostruku stopu inflacije, pa mnogi kažu da bi finansijski stimulans mogao da pomogne u motivisanju Amerikanaca da poboljšaju svoje zdravlje.
Fizičke vežbe su za Dejva Houlija, koga su posetili reporteri Glasa Amerike, deo svakodnevnice. Kao dijabetičar uključio se u program po kome mu poslodavac plaća da održava bolest pod kontrolom.
Sam Houli priznaje: "Ima dana kada sam svestan da mi dijabetes smanjuje produktivnost na poslu".
To je jedan od razloga što je uprava okruga Orindž, na Floridi, odlučila da ponudi svojim službenicima inicijativu da održavaju zdravlje. Da bi se "kvalifikovao", Houli mora redovno da kontroliše šećer u krvi, šalje rezultate lekaru i pohađa predavanja o svojoj bolesti.
Ovaj program vodi Erlin Kavaliere koji podseća: "Svakoga meseca obolelima preti opasnost da ih izbrišu iz programa, ako ne ispunjavaju određene ciljeve".
Prema nedavno obavljenom istraživanju, oko 60 velikih firmi nudi slične programe svojim zaposlenima. Uprkos recesiji, i druge kompanije uvode podsticaje za održavanje zdravlja kao što su smanjenje izdataka za lekove i lekare, plus po nekoliko bonusa godišnje.
Firma u kojoj je zaposlen Dejv Houli ustanovila je da oko 40 odsto njenih službenika ima dijabetes ili sklonost ka toj bolesti, blizu 80 odsto njih je gojazno ili sklono gojaznosti, što ih stavlja u rizičnu grupu.
Prema drugoj studiji, loše stanje zdravlja zaposlenih košta američke kompanije 220 milijardi dolara godišnje.
Direktorka Koalicije za zaštitu zdravlja Beki Černi kaže da zaposleni koriste razne inicijative za rešenje tog problema.
"Mišljenja o tome da li bi im trebalo isplaćivati gotovinu ili im zapretiti da će, ako ne rade prave stvari, možda morati da plaćaju više su podeljena", podseća Beki Černi.
Blizu 90 odsto zaposlenih u upravi okruga učestvuje u programu čuvanja zdravlja. Dejv Houli tvrdi da mu to pomaže da se nosi sa svojim dijabetesom. On se nada da će se potpuno osloboditi te bolesti pre nego što se program iduće godine bude završio.
(FoNet)
Prošle godine, cene zdravstvene zaštite u Americi porasle su za dvostruku stopu inflacije, pa mnogi kažu da bi finansijski stimulans mogao da pomogne u motivisanju Amerikanaca da poboljšaju svoje zdravlje.
Fizičke vežbe su za Dejva Houlija, koga su posetili reporteri Glasa Amerike, deo svakodnevnice. Kao dijabetičar uključio se u program po kome mu poslodavac plaća da održava bolest pod kontrolom.
Sam Houli priznaje: "Ima dana kada sam svestan da mi dijabetes smanjuje produktivnost na poslu".
To je jedan od razloga što je uprava okruga Orindž, na Floridi, odlučila da ponudi svojim službenicima inicijativu da održavaju zdravlje. Da bi se "kvalifikovao", Houli mora redovno da kontroliše šećer u krvi, šalje rezultate lekaru i pohađa predavanja o svojoj bolesti.
Ovaj program vodi Erlin Kavaliere koji podseća: "Svakoga meseca obolelima preti opasnost da ih izbrišu iz programa, ako ne ispunjavaju određene ciljeve".
Prema nedavno obavljenom istraživanju, oko 60 velikih firmi nudi slične programe svojim zaposlenima. Uprkos recesiji, i druge kompanije uvode podsticaje za održavanje zdravlja kao što su smanjenje izdataka za lekove i lekare, plus po nekoliko bonusa godišnje.
Firma u kojoj je zaposlen Dejv Houli ustanovila je da oko 40 odsto njenih službenika ima dijabetes ili sklonost ka toj bolesti, blizu 80 odsto njih je gojazno ili sklono gojaznosti, što ih stavlja u rizičnu grupu.
Prema drugoj studiji, loše stanje zdravlja zaposlenih košta američke kompanije 220 milijardi dolara godišnje.
Direktorka Koalicije za zaštitu zdravlja Beki Černi kaže da zaposleni koriste razne inicijative za rešenje tog problema.
"Mišljenja o tome da li bi im trebalo isplaćivati gotovinu ili im zapretiti da će, ako ne rade prave stvari, možda morati da plaćaju više su podeljena", podseća Beki Černi.
Blizu 90 odsto zaposlenih u upravi okruga učestvuje u programu čuvanja zdravlja. Dejv Houli tvrdi da mu to pomaže da se nosi sa svojim dijabetesom. On se nada da će se potpuno osloboditi te bolesti pre nego što se program iduće godine bude završio.
(FoNet)
