Svaki građanin Srbije duguje bankama za razne kredite, trošak po platnim i kreditnim karticama, minuse po tekućem i ostale "usluge" po 576 evra, a prosečne obaveze svakog zaposlenog iznose 2.114 evra, ili 6,18 prosečnih plata, pišu "Novosti".
Gotovinsku pozajmicu koristi svaki treći građanin u radnom odnosu. U Srbiji, stanovništvo za sve vrste zajmova duguje 395,3 milijarde dinara.
Kako kažu u Udruženju banaka Srbije, to nije preveliki dug, ako se uporedimo sa našim susedima.
Sa kreditima su se najviše zagušili Hrvati i to po 3.734 evra po glavi, zatim Mađari oko 2.990 evra, dok su od kredita najviše bežali Makedonci. Oni imaju obaveze od 521 evro po stanovniku.
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, građani se sve manje zadužuju kod banaka, zbog poskupljenja zajmova, skoka deviznog kursa, ali i neizvesnosti kada su u pitanju zaposlenje i plate.
S druge strane, i pored olabavljene politike centralne banke, sve je teže doći do kredita. Naime, otplata gotovinskih zajmova, koji su bili i najtraženiji, ograničena je samo na dve godine.
Prama rečima Branka Hinića, direktora za istraživanje u NBS, centralna banka namerava da smanjuje svoju referentnu, odnosno osnovnu kamatnu stopu, što bi trebalo da pojeftini kredite, ali se to može osetiti tek za šest do devet meseci.
Banke su, inače, sve manje raspoložene da daju kredite i visokim kamatama teraju klijente.
"Suština je da je finansijska kriza uticala da se naši građani sve manje zadužuju i pad u aprilu je bio 2,6 odsto. Da ne zapadnemo u veće dugove uticale su mere NBS, kojima su rate zajmova limitirane na 30, odnosno 50 odsto od plate, što zemlje u okruženju nisu na vreme uvele. Naši građani su uredne platiše", aže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Od januara ove godine do kraja aprila, po rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, keš krediti su u padu i to sa 146 milijardi dinara na 119 milijardi dinara.
Potrošački zajmovi su bili u blagom porastu u istom periodu i to sa 20,4 milijarde dinara na 21,9 milijardi dinara.
Kako kaže Veroljub Dugalić, kada se uporede hipotekarni, ili stambeni krediti, po glavi stanovnika, kod nas dug iznosi 262 evra. U zemljama Evropske unije svaki građanin duguje za ove namene po 11.600 evra, u Švajcarskoj 54.000 evra, a u SAD 212.000 evra.
Komercijalne banke odobrile su građanima u Srbiji za stambene kredite 203 milijarde dinara, a ova vrsta kreditiranja i dalje ima interesenata, uprkos sve većim kamatama.
(MONDO)
Gotovinsku pozajmicu koristi svaki treći građanin u radnom odnosu. U Srbiji, stanovništvo za sve vrste zajmova duguje 395,3 milijarde dinara.
Kako kažu u Udruženju banaka Srbije, to nije preveliki dug, ako se uporedimo sa našim susedima.
Sa kreditima su se najviše zagušili Hrvati i to po 3.734 evra po glavi, zatim Mađari oko 2.990 evra, dok su od kredita najviše bežali Makedonci. Oni imaju obaveze od 521 evro po stanovniku.
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, građani se sve manje zadužuju kod banaka, zbog poskupljenja zajmova, skoka deviznog kursa, ali i neizvesnosti kada su u pitanju zaposlenje i plate.
S druge strane, i pored olabavljene politike centralne banke, sve je teže doći do kredita. Naime, otplata gotovinskih zajmova, koji su bili i najtraženiji, ograničena je samo na dve godine.
Prama rečima Branka Hinića, direktora za istraživanje u NBS, centralna banka namerava da smanjuje svoju referentnu, odnosno osnovnu kamatnu stopu, što bi trebalo da pojeftini kredite, ali se to može osetiti tek za šest do devet meseci.
Banke su, inače, sve manje raspoložene da daju kredite i visokim kamatama teraju klijente.
"Suština je da je finansijska kriza uticala da se naši građani sve manje zadužuju i pad u aprilu je bio 2,6 odsto. Da ne zapadnemo u veće dugove uticale su mere NBS, kojima su rate zajmova limitirane na 30, odnosno 50 odsto od plate, što zemlje u okruženju nisu na vreme uvele. Naši građani su uredne platiše", aže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Od januara ove godine do kraja aprila, po rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, keš krediti su u padu i to sa 146 milijardi dinara na 119 milijardi dinara.
Potrošački zajmovi su bili u blagom porastu u istom periodu i to sa 20,4 milijarde dinara na 21,9 milijardi dinara.
Kako kaže Veroljub Dugalić, kada se uporede hipotekarni, ili stambeni krediti, po glavi stanovnika, kod nas dug iznosi 262 evra. U zemljama Evropske unije svaki građanin duguje za ove namene po 11.600 evra, u Švajcarskoj 54.000 evra, a u SAD 212.000 evra.
Komercijalne banke odobrile su građanima u Srbiji za stambene kredite 203 milijarde dinara, a ova vrsta kreditiranja i dalje ima interesenata, uprkos sve većim kamatama.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
