Kina je spremna da uloži 50 milijardi dolara u dužničke hartije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kako bi doprinela povećanju kreditnih mogućnosti te finansijske organizacije, saopštila je kineska Državna uprava za valutnu kontrolu u petak.
"Ukoliko konačni uslovi emitovanja obeznica budu na nivou sigurnosti i profitabilnosti koje Kina očekuje od instrumenata u koje investira svoje (devizne) rezerve, mi smo spremni da razmotrimo mogućnost ulaganja 50 milijardi dolara", ističe u saopštenju.
MMF-u su sveža finansijska sredstva neophodna da bi odobravao zajmove zemljama koje su ozbiljno pogođene najtežom finansijskom krizom koju je svet doživeo u protekle 64 godine, podseća agencija Blumberg.
Najava da će i Kina kupovinom dužničkih hartija MMF-a praktično pomoći da se znatno uvećaju kreditna sredstva Fonda usledila je pošto je prethodno takvu mogućnost predočio i prvi zamenik direktora MMF-a Džon Lipski, na jednom finansijskom skupu u Rusiji.
Ruski zvaničnici su prošlog meseca izjavili da takođe planiraju da kupe obveznice MMF-a, u ukupnoj vrednosti od 10 milijardi dolara, navodi Blumberg.
Prva najava da će Kina uložiti značajna sredstva i vrednosne hartije MMF-a usledila je tokom samita grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubraznim ekonomskim rastom (G20), 2. aprila u Londonu.
Britanski premijer Gorodon Braun je tada, u svojstvu predsedavajućeg skupa, izjavio da bi Kina mogla da doprinse uvećaju kreditnih sredstva MMF-a sumom od 40 milijardi dolara.
MMF je početkom prošle jeseni raspolagao kreditnim fondom od 250 milijardi dolara, ali je najveći deo tog novca već odobren, u vidu pozjamica, grupi od dvadesetak zemalja koje su najviše pogođene globalnom finansijskom krizom.
Čelnici Fonda su na londonskom samitu "dvadesetorice" zatražili da se sredstva potrebna za pozjamice ugroženim članicama MMF-a što pre utrostruče, na 750 milijardi dolara.
Japan je još pre samita G20 u Londonu ponudio MMF-u pozajmicu od sto milijardi dolara, a kasnije je i Evropska unija izrazila spremnost da kreditna sredstva Fonda potpomgne sumom većom od 50 milijardi dolara.
(Tanjug)
"Ukoliko konačni uslovi emitovanja obeznica budu na nivou sigurnosti i profitabilnosti koje Kina očekuje od instrumenata u koje investira svoje (devizne) rezerve, mi smo spremni da razmotrimo mogućnost ulaganja 50 milijardi dolara", ističe u saopštenju.
MMF-u su sveža finansijska sredstva neophodna da bi odobravao zajmove zemljama koje su ozbiljno pogođene najtežom finansijskom krizom koju je svet doživeo u protekle 64 godine, podseća agencija Blumberg.
Najava da će i Kina kupovinom dužničkih hartija MMF-a praktično pomoći da se znatno uvećaju kreditna sredstva Fonda usledila je pošto je prethodno takvu mogućnost predočio i prvi zamenik direktora MMF-a Džon Lipski, na jednom finansijskom skupu u Rusiji.
Ruski zvaničnici su prošlog meseca izjavili da takođe planiraju da kupe obveznice MMF-a, u ukupnoj vrednosti od 10 milijardi dolara, navodi Blumberg.
Prva najava da će Kina uložiti značajna sredstva i vrednosne hartije MMF-a usledila je tokom samita grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubraznim ekonomskim rastom (G20), 2. aprila u Londonu.
Britanski premijer Gorodon Braun je tada, u svojstvu predsedavajućeg skupa, izjavio da bi Kina mogla da doprinse uvećaju kreditnih sredstva MMF-a sumom od 40 milijardi dolara.
MMF je početkom prošle jeseni raspolagao kreditnim fondom od 250 milijardi dolara, ali je najveći deo tog novca već odobren, u vidu pozjamica, grupi od dvadesetak zemalja koje su najviše pogođene globalnom finansijskom krizom.
Čelnici Fonda su na londonskom samitu "dvadesetorice" zatražili da se sredstva potrebna za pozjamice ugroženim članicama MMF-a što pre utrostruče, na 750 milijardi dolara.
Japan je još pre samita G20 u Londonu ponudio MMF-u pozajmicu od sto milijardi dolara, a kasnije je i Evropska unija izrazila spremnost da kreditna sredstva Fonda potpomgne sumom većom od 50 milijardi dolara.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.