Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je Monetarni odbor ukinuo ograničenje bankama za odobravanje iznosa ukupnih kredita, kao i roka otplate gotovinskih kredita. NBS je takođe odlučila da smanji referentnu kamatnu stopu sa 14 na 13 odsto.
Odlukom iz juna 2006. godine NBS je bankama ograničila iznos ukupnih kredita stanovništvu na 200 odsto njihovog osnovnog kapitala.
Monetarni odbor je ocenio da su banke u periodu primene te odluke, od septembra 2006. do kraja aprila 2009. godine, povećale osnovni kapital sa 147,2 milijarde na 391 milijardi dinara i da više nema potrebe za takvom merom.
Pored toga, zbog usporavanja tražnje i smanjene privredne aktivnosti izazvane ekonomskom krizom, Monetarni odbor je skinuo oraničenje bankama o rokovima otplate gotovinskih kredita. Maksimalan rok za otplatu gotovinskih kredita bio je skraćen na dve godine.
Odluke će stupiti na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku RS.
Monetarni odbor je, posle razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, odlučio da smanji referentnu kamatnu stopu. Iako je fiskalna politika ekspanzivna, pre svega, zbog podbačaja u budžetskim prihodima, Monetarni odbor je imao u vidu da nove restriktivne mere fiskalne politike tek treba da daju efekte na smanjenje budžetskog deficita, zbog čega bi u narednom periodu fiskalna politika trebalo da ima dezinflatorni karakter.
Pad privredne i spoljnotrgovinske aktivnosti veći je od očekivanog i tražnja je i dalje na niskom nivou. Monetarni odbor smatra da će ovaj faktor i u narednom periodu delovati dezinflatorno, navedeno je u saopštenju.
U maju je došlo i do smanjenja pritisaka na deviznu likvidnost, pre svega, zahvaljujući kratkoročnom zaduživanju banaka u inostranstvu, obnavljanju devizne štednje i otkupu deviza od menjača i fizičkih lica od banaka.
Uz pad premije rizika, svi ovi faktori doprineće da, i pored relaksacije monetarne politike, ne dođe do novih depresijacijskih pritisaka.
Iako je ocenio da ima prostora da se nastavi sa relaksiranjem monetarne politike, Monetarni odbor je upozorio da su i dalje prisutni ozbiljni rizici u sprovođenju ovogodišnje projekcije inflacije, vezani, pre svega, za rast regulisanih cena, posle nihovog visokog rasta u prvih pet meseci.
Takođe, ukoliko dogovoreni kriterijumi sa MMF-om za prvo polugodište ne budu ispunjeni, postoji verovatnoća da Srbija ne povuče drugu tranšu po osnovu aktuelnog aranžmana, kao i da će morati da preduzima dodatne mere radi ostvarenja programskih ciljeva.
Monetarni odbor je prethodno 6. aprila smanjio referentnu kamatnu stopu sa 16,5 na 15 odsto, a 22. aprila sa 15 na 14 odsto .
Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće kamatne stope, kao i ulogu polazne kamatne stope, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu utvrđuje prema visini te kamatne stope.
To je stopa po kojoj NBS prodaje blagajničke zapise poslovnim bankama sa obećanjem da će ih otkupiti za 14 dana.
(agencije/MONDO)
Odlukom iz juna 2006. godine NBS je bankama ograničila iznos ukupnih kredita stanovništvu na 200 odsto njihovog osnovnog kapitala.
Monetarni odbor je ocenio da su banke u periodu primene te odluke, od septembra 2006. do kraja aprila 2009. godine, povećale osnovni kapital sa 147,2 milijarde na 391 milijardi dinara i da više nema potrebe za takvom merom.
Pored toga, zbog usporavanja tražnje i smanjene privredne aktivnosti izazvane ekonomskom krizom, Monetarni odbor je skinuo oraničenje bankama o rokovima otplate gotovinskih kredita. Maksimalan rok za otplatu gotovinskih kredita bio je skraćen na dve godine.
Odluke će stupiti na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku RS.
Monetarni odbor je, posle razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, odlučio da smanji referentnu kamatnu stopu. Iako je fiskalna politika ekspanzivna, pre svega, zbog podbačaja u budžetskim prihodima, Monetarni odbor je imao u vidu da nove restriktivne mere fiskalne politike tek treba da daju efekte na smanjenje budžetskog deficita, zbog čega bi u narednom periodu fiskalna politika trebalo da ima dezinflatorni karakter.
Pad privredne i spoljnotrgovinske aktivnosti veći je od očekivanog i tražnja je i dalje na niskom nivou. Monetarni odbor smatra da će ovaj faktor i u narednom periodu delovati dezinflatorno, navedeno je u saopštenju.
U maju je došlo i do smanjenja pritisaka na deviznu likvidnost, pre svega, zahvaljujući kratkoročnom zaduživanju banaka u inostranstvu, obnavljanju devizne štednje i otkupu deviza od menjača i fizičkih lica od banaka.
Uz pad premije rizika, svi ovi faktori doprineće da, i pored relaksacije monetarne politike, ne dođe do novih depresijacijskih pritisaka.
Iako je ocenio da ima prostora da se nastavi sa relaksiranjem monetarne politike, Monetarni odbor je upozorio da su i dalje prisutni ozbiljni rizici u sprovođenju ovogodišnje projekcije inflacije, vezani, pre svega, za rast regulisanih cena, posle nihovog visokog rasta u prvih pet meseci.
Takođe, ukoliko dogovoreni kriterijumi sa MMF-om za prvo polugodište ne budu ispunjeni, postoji verovatnoća da Srbija ne povuče drugu tranšu po osnovu aktuelnog aranžmana, kao i da će morati da preduzima dodatne mere radi ostvarenja programskih ciljeva.
Monetarni odbor je prethodno 6. aprila smanjio referentnu kamatnu stopu sa 16,5 na 15 odsto, a 22. aprila sa 15 na 14 odsto .
Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće kamatne stope, kao i ulogu polazne kamatne stope, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu utvrđuje prema visini te kamatne stope.
To je stopa po kojoj NBS prodaje blagajničke zapise poslovnim bankama sa obećanjem da će ih otkupiti za 14 dana.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
