Naftna industrija Srbije (NIS) i Javno preduzeće Srbijagas potpisali su danas ugovore o radovima na izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, ukupne vrednosti oko milijardu dinara.
Kako se navodi u saopštenju, NIS će obaviti bušenje i opremanje osam novih bušotina i biće zadužen za rekonstrukciju dve postojeće bušotine na gasnom polju, koje će omogućiti utiskivanje gasa u skladište.
Završetak radova se očekuje pre početka decembra 2009. godine, ističe se i dodaje da će bušotine moći će da se koriste i za proizvodnju gasa za Srbijagas.
"Ugovori sa NIS o izradi bušotina omogućiće kontinuiranu proizvodnju pet miliona kubnih metara gasa na dan", kazao je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Tako bi u slučaju krize, istakao je, potpuno mogle da se zamene količine gasa koje je u vreme gasne krize početkom godine Srbija dobijala iz Mašarske i Nemačke.
Radove na gasnom polju obaviće naftoservisni blok izvršne direkcije NIS-Naftagasa, a kompanija je pripremila kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju i započeo nabavku neophodne opreme.
Generalni direktor NIS Kiril Kravčenko kazao je da je skladište gasa Banatski dvor strateški element energetskog sistema Srbije i izrazio uverenje da će ekipe servisera Naftagasa dati doprinos jačanju energetske stabilnosti i sigurnosti Srbije.
Izgradnjom i opremanjem bušotina stvoriće se uslovi za eksploataciju podzemnog skladišta gasa u predvišenom kapacitetu što će obezbediti neophodne količine gasa za narednu grejnu sezonu, navodi se u saopštenju.
Podzemno skladište gasa "Banatski dvor" gradi se kao nastavak eksploatacije iscrpljenog gasnog ležišta čiji kapacitet je bio 3,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa.
Ukupna površina skladišta je oko 54 kvadratna kilometra.
U skladu sa projektnom dokumentacijom nakon završetka izgradnje kapacitet skladišta gasa će iznositi 800 miliona kubnih metara gasa, a predvišeno vreme izgradnje je 10 godina.
Skladište gasa "Banatski dvor" nalazi se 22 km istočno od Zrenjanina i 44 kilometra od glavnog gasnog razvodnog čvora u Gospošincima.
Podzemno skladište gasa trenutno je sa dva gasovoda povezano sa gasnim razvodnim čvorom u Elemiru, a planirano je povezivanje i sa glavnim gasnim razvodnim čvorom u Gospošincima.
U saopštenju je navedeno da je izgradnja podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor" započeta 2005. godine.
Do sada je izgrašena linija za utiskivanje gasa koju čine sedam bušotina, šest kilometara bušotinskih vodova, procesno postrojenje za pripremu gasa kapaciteta 3,5 miliona kubnih metara na dan.
Kako se dodaje, izgrašena je i kompresorska stanica sa kompresorskim agregatom snage 2,5 megavata i mogućnošću utiskivanja 1,2 miliona kubnih metara gasa na dan.
Kako se navodi u saopštenju, NIS će obaviti bušenje i opremanje osam novih bušotina i biće zadužen za rekonstrukciju dve postojeće bušotine na gasnom polju, koje će omogućiti utiskivanje gasa u skladište.
Završetak radova se očekuje pre početka decembra 2009. godine, ističe se i dodaje da će bušotine moći će da se koriste i za proizvodnju gasa za Srbijagas.
"Ugovori sa NIS o izradi bušotina omogućiće kontinuiranu proizvodnju pet miliona kubnih metara gasa na dan", kazao je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Tako bi u slučaju krize, istakao je, potpuno mogle da se zamene količine gasa koje je u vreme gasne krize početkom godine Srbija dobijala iz Mašarske i Nemačke.
Radove na gasnom polju obaviće naftoservisni blok izvršne direkcije NIS-Naftagasa, a kompanija je pripremila kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju i započeo nabavku neophodne opreme.
Generalni direktor NIS Kiril Kravčenko kazao je da je skladište gasa Banatski dvor strateški element energetskog sistema Srbije i izrazio uverenje da će ekipe servisera Naftagasa dati doprinos jačanju energetske stabilnosti i sigurnosti Srbije.
Izgradnjom i opremanjem bušotina stvoriće se uslovi za eksploataciju podzemnog skladišta gasa u predvišenom kapacitetu što će obezbediti neophodne količine gasa za narednu grejnu sezonu, navodi se u saopštenju.
Podzemno skladište gasa "Banatski dvor" gradi se kao nastavak eksploatacije iscrpljenog gasnog ležišta čiji kapacitet je bio 3,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa.
Ukupna površina skladišta je oko 54 kvadratna kilometra.
U skladu sa projektnom dokumentacijom nakon završetka izgradnje kapacitet skladišta gasa će iznositi 800 miliona kubnih metara gasa, a predvišeno vreme izgradnje je 10 godina.
Skladište gasa "Banatski dvor" nalazi se 22 km istočno od Zrenjanina i 44 kilometra od glavnog gasnog razvodnog čvora u Gospošincima.
Podzemno skladište gasa trenutno je sa dva gasovoda povezano sa gasnim razvodnim čvorom u Elemiru, a planirano je povezivanje i sa glavnim gasnim razvodnim čvorom u Gospošincima.
U saopštenju je navedeno da je izgradnja podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor" započeta 2005. godine.
Do sada je izgrašena linija za utiskivanje gasa koju čine sedam bušotina, šest kilometara bušotinskih vodova, procesno postrojenje za pripremu gasa kapaciteta 3,5 miliona kubnih metara na dan.
Kako se dodaje, izgrašena je i kompresorska stanica sa kompresorskim agregatom snage 2,5 megavata i mogućnošću utiskivanja 1,2 miliona kubnih metara gasa na dan.
Bajatović: Neizvesna promena cene gasa
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je u Novom Sadu da se očekuje dalji pad cena gasa na svetskom tržištu, ali da je neizvesno koliko će to uticati na njegovu vrednost u Srbiji.
"Cene gasa na svetskom tržištu će verovatno pasti na 260, a u poslednjem kvartalu ove godine možda i na 230 dolara po kubnom metru, ali treba imati u vidu i druge troškove", dodao je on u izjavi novinarima uoči sastanka u Privrednoj komori Vojvodine posvećenom izgradnji gasovoda "Južni tok".
Bajatović je podsetio da Mađari za transport uzimaju po 80 dolara po kubiku, "a moramo da platimo zakup kompletnog prenosnog sistema, iako je u ovom trenutku potrošnja gasa u Srbiji znatno smanjena".
Prema njegovim rečima sadašnja cena gasa u Srbiji je na nultom nivou, odnosno ukupni saldo je na takozvanoj pozitivnoj nuli, ali je naplativost faktura veoma loša.
"Trenutno je plaćeno svega 40 odsto isporučenih količina gasa, što 'Srbijagas' dovodi u neprijatan položaj. Naši računi se slabo naplaćuju, a s druge strane obavezni smo da vraćamo kredite komercijalnim bankama, koje zaračunavaju prilično visoke kamate. Neko će to, ipak, morati da plati: potročači, što bi bilo pravednije, ili država iz budžeta novcem svih poreskih obveznika", rekao je Bajatović.
Najveći dužnici su toplane, odnosno daljinski sistemi grejanja, ali i privreda i sami građani.
"Stav vlade je da industrija koja proizvodi, a pogotovo izvozi, mora da ima dovoljno gasa, ali se kroz smanjenu potrošnju tog energenta jasno vidi da i ona trpi posledice opšte svetske krize", ukazao je Bajatović i dodao da će konačnu odluku o ceni gasa doneti Agencija za energetiku i Vlada Republike Srbije.
(agencije/MONDO)
"Cene gasa na svetskom tržištu će verovatno pasti na 260, a u poslednjem kvartalu ove godine možda i na 230 dolara po kubnom metru, ali treba imati u vidu i druge troškove", dodao je on u izjavi novinarima uoči sastanka u Privrednoj komori Vojvodine posvećenom izgradnji gasovoda "Južni tok".
Bajatović je podsetio da Mađari za transport uzimaju po 80 dolara po kubiku, "a moramo da platimo zakup kompletnog prenosnog sistema, iako je u ovom trenutku potrošnja gasa u Srbiji znatno smanjena".
Prema njegovim rečima sadašnja cena gasa u Srbiji je na nultom nivou, odnosno ukupni saldo je na takozvanoj pozitivnoj nuli, ali je naplativost faktura veoma loša.
"Trenutno je plaćeno svega 40 odsto isporučenih količina gasa, što 'Srbijagas' dovodi u neprijatan položaj. Naši računi se slabo naplaćuju, a s druge strane obavezni smo da vraćamo kredite komercijalnim bankama, koje zaračunavaju prilično visoke kamate. Neko će to, ipak, morati da plati: potročači, što bi bilo pravednije, ili država iz budžeta novcem svih poreskih obveznika", rekao je Bajatović.
Najveći dužnici su toplane, odnosno daljinski sistemi grejanja, ali i privreda i sami građani.
"Stav vlade je da industrija koja proizvodi, a pogotovo izvozi, mora da ima dovoljno gasa, ali se kroz smanjenu potrošnju tog energenta jasno vidi da i ona trpi posledice opšte svetske krize", ukazao je Bajatović i dodao da će konačnu odluku o ceni gasa doneti Agencija za energetiku i Vlada Republike Srbije.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
