Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je u četvrtak uveče da centralna banka poziva banke koje su retroaktivno povećale marže na kredite da ih vrate na prvobitni nivo, dok će od septembra doneti odluke kojima će za nove kredite biti tačno propisano šta mora, a šta ne sme da bude u ugovoru.
Jelašić je, gostujući na televiziji "Studio B", rekao da NBS, u slučaju postojećih kredita, može da pozove banke da, zavisno od ugovora, vrate marže na prvobitni nivo, a u slučaju da banke to ne urade biće pravni savetnik svim građanima koji budu želeli da tuže banke.
On je ukazao da je NBS spremna da iznese svoje mišljenje da li je u konkretnom slučaju u pravu banka ili klijent i izrazio nadu da do toga ipak neće doći.
Guverner je napomenuo da je NBS od građana poslednjih dana dobila 200 do 250 konkretnih pritužbi građana na poslovanje banaka.
Jelašić je istakao da će dosadašnje preporuke bankama NBS pretočiti u konkretne odluke, ali one će stupiti na snagu tek od septembra, jer je prethodno potrebno da se o tim propisima razgovara sa bankama i da banke prilagode ugovore tim propisima.
Građani su shvatili da krizna vremena nisu pravo vreme za zaduživanje, tako da kreditno zaduživanje stanovništva poslednjih meseci stagnira ili blago opada, rekao je guverner, ističući da je to normalan odgovor na krizna vremena.
On je preporučio građanima da se, ukoliko uzimaju kredite, zadužuju u dinarima, a ne u stranoj valuti, jer u tom slučaju uvek znaju kolika im je rata i ne moraju da brinu zbog kretanja kursa.
Jelašić je ocenio da bi smanjenje kamata na kredite moglo da se dogodi posle leta.
Jelašić je izjavio da bi, usled smanjenja budžetskih prihoda, bilo mnogo bolje da država smanji i rashode, odnosno plate i penzije, nego da se zadužuje ili povećava prihode kroz povećanje poreza na dodatu vrednost.
On je istakao da bi povećanje PDV-a stvorilo pritisak na inflaciju, dok uzimanje kredita ne može ništa da promeni na dugi rok, ukoliko sistem i dalje proizvodi gubitke.
On je naglasio da smanjenje plata i penzija nikada nije popularna mera, ali Srbija i dalje troši iznad svojih mogućnosti.
Jelašić je dodao da je napravljena greška što su penzije prošle godine uopšte povećane.
Guverner je napomenuo i da je njegova plata smanjena za više od polovine i sada iznosi oko 165.000 dinara.
Da li će Međunarodni monetarni fond odobriti Srbiji dodatno povećanje budžetskog deficita zavisiće od toga da li će taj novac biti potrošen za tekuću potrošnju, odnosno plate i penzije, ili na investicije, rekao je Jelašić napominjući da je od prve tranše sredstava, u iznosu od oko 800 miliona evra, potrošen samo mali deo.
Prema njegovim rečima, tekući platni deficit Srbije pašće manje nego što je planirano, tako da će biti potrebno manje novca nego što je planirano za njegovo pokrivanje, pa ne bi bilo iznenađujuće da Srbija od ostatka sredstava od MMF-a povuče manje nego što joj je odobreno.
Jelašić je ocenio da je, što se tiče svetske finansijske krize, Srbija uspela da izbegne najgore, ali ostaje pitanje koliko će joj vremena biti potrebno da se vrati na nivo na kome je bila pre devet meseci i dodao da će to zavisiti isključivo od mera koje bude preduzimala.
(Tanjug)
Jelašić je, gostujući na televiziji "Studio B", rekao da NBS, u slučaju postojećih kredita, može da pozove banke da, zavisno od ugovora, vrate marže na prvobitni nivo, a u slučaju da banke to ne urade biće pravni savetnik svim građanima koji budu želeli da tuže banke.
On je ukazao da je NBS spremna da iznese svoje mišljenje da li je u konkretnom slučaju u pravu banka ili klijent i izrazio nadu da do toga ipak neće doći.
Guverner je napomenuo da je NBS od građana poslednjih dana dobila 200 do 250 konkretnih pritužbi građana na poslovanje banaka.
Jelašić je istakao da će dosadašnje preporuke bankama NBS pretočiti u konkretne odluke, ali one će stupiti na snagu tek od septembra, jer je prethodno potrebno da se o tim propisima razgovara sa bankama i da banke prilagode ugovore tim propisima.
Građani su shvatili da krizna vremena nisu pravo vreme za zaduživanje, tako da kreditno zaduživanje stanovništva poslednjih meseci stagnira ili blago opada, rekao je guverner, ističući da je to normalan odgovor na krizna vremena.
On je preporučio građanima da se, ukoliko uzimaju kredite, zadužuju u dinarima, a ne u stranoj valuti, jer u tom slučaju uvek znaju kolika im je rata i ne moraju da brinu zbog kretanja kursa.
Jelašić je ocenio da bi smanjenje kamata na kredite moglo da se dogodi posle leta.
Jelašić je izjavio da bi, usled smanjenja budžetskih prihoda, bilo mnogo bolje da država smanji i rashode, odnosno plate i penzije, nego da se zadužuje ili povećava prihode kroz povećanje poreza na dodatu vrednost.
On je istakao da bi povećanje PDV-a stvorilo pritisak na inflaciju, dok uzimanje kredita ne može ništa da promeni na dugi rok, ukoliko sistem i dalje proizvodi gubitke.
On je naglasio da smanjenje plata i penzija nikada nije popularna mera, ali Srbija i dalje troši iznad svojih mogućnosti.
Jelašić je dodao da je napravljena greška što su penzije prošle godine uopšte povećane.
Guverner je napomenuo i da je njegova plata smanjena za više od polovine i sada iznosi oko 165.000 dinara.
Da li će Međunarodni monetarni fond odobriti Srbiji dodatno povećanje budžetskog deficita zavisiće od toga da li će taj novac biti potrošen za tekuću potrošnju, odnosno plate i penzije, ili na investicije, rekao je Jelašić napominjući da je od prve tranše sredstava, u iznosu od oko 800 miliona evra, potrošen samo mali deo.
Prema njegovim rečima, tekući platni deficit Srbije pašće manje nego što je planirano, tako da će biti potrebno manje novca nego što je planirano za njegovo pokrivanje, pa ne bi bilo iznenađujuće da Srbija od ostatka sredstava od MMF-a povuče manje nego što joj je odobreno.
Jelašić je ocenio da je, što se tiče svetske finansijske krize, Srbija uspela da izbegne najgore, ali ostaje pitanje koliko će joj vremena biti potrebno da se vrati na nivo na kome je bila pre devet meseci i dodao da će to zavisiti isključivo od mera koje bude preduzimala.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
