Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas da je dosadašnji model tranzicije prevaziđen i da ga je potrebno promeniti jer, kako je kazao, vreme je pokazalo da formula "uspešne privatizacije i povoljni krediti" nije održiva.
Jelašić je, govoreći na konferenciji "Evropski put Srbije", kazao da je u periodu intenzivne privatizacije trebalo više štedeti, jer se novac na stranu odvaja "kada je dobro", i dodao da je Srbiji neophodna promena celokupne ekonomije.
"Moramo da reformišemo obrazovanje, zdravstveni sistem, socijalnu politiku, jer uskoro počinje otplata finansijskih aranžmana koje smo pravili sa Međunarodnim monetarnim fondom, i moramo da od zemlje koja prima novac postanemo zemlja koja novac vraća", poručio je Guverner NBS.
Ekonomska situacija u Srbiji ne razlikuje se od one u zemljama regiona, kazao je on i dodao da je najveći problem u našoj zemlji, i pre krize, bila javna potrošnja koja se od 2001. godine kreće između 42 i 44 odsto.
Prema njegovim rečima, Srbija je posle prvih nagoveštaja ekonomske krize morala da postupa oprezno, jer kao zemlja koja nije ni član, ni kandidat za člana EU i nije mogla da računa na pomoć Unije u onoj meri u kojoj su zemlje članice mogle.
Jelašić je kazao da je Narodna banka Srbije u periodu pre krize imala restriktivnu politiku, ali da je nakon toga pokazala fleksibilnost i pomogla bankama da održe likvidnost.
Bankarski sektor je spremno dočekao krizu uz unutrašnje rezerve, nakon zatišja banke su ponovo spremne da kreditiraju, ali se u velikom broju odlučuju da investiraju u hartije od vrednosti.
Srbiji je neophodna racionalizacija troškova, kazao je Jelašić i naveo primer 182 škole sa po pet i manje učenika, koje zahtevaju direktora, nastavnike, čistače i druge zaposlene.
Savetnik Francuskog instituta za međunardne odnose Elijan Mos kazala je da je analizom ekonomske situacije u Srbiji došla do zaključka da, ni u periodu rasta bruto-društvenog proizvoda, država nije smanjila inflaciju i upitala da li je po sredi stukturni problem ili način indeksiranja zarada.
Jelašić je kazao da je problem inflacije problem budžetskog deficita koji nije problematičan po veličini već po kvalitetu, jer deficit od četiri, pet ili šest odsto ne bi bio toliki problem da se ne troši na javnu potrošnju već na kapitalne investicije.
Mosovu je zanimao i problem nezaposlenosti, na šta je zamenik direktora Zavoda za statistiku Miladin Kovačević kazao je da u Srbiji nije došlo do pada zaposlenosti, ali i istakao da je za suštinsku promenu politike zapošljavanja potrebna reforma obrazovanja, javnog sektora, ali i penzionih fondova.
Kovačević je kazao da je, pored ovih promena, neophodno zatvoriti i pitanje restitucije, te da će tek onda moći da se izgradi jasna slika o prilikama u Srbiji.
(Tanjug)
Jelašić je, govoreći na konferenciji "Evropski put Srbije", kazao da je u periodu intenzivne privatizacije trebalo više štedeti, jer se novac na stranu odvaja "kada je dobro", i dodao da je Srbiji neophodna promena celokupne ekonomije.
"Moramo da reformišemo obrazovanje, zdravstveni sistem, socijalnu politiku, jer uskoro počinje otplata finansijskih aranžmana koje smo pravili sa Međunarodnim monetarnim fondom, i moramo da od zemlje koja prima novac postanemo zemlja koja novac vraća", poručio je Guverner NBS.
Ekonomska situacija u Srbiji ne razlikuje se od one u zemljama regiona, kazao je on i dodao da je najveći problem u našoj zemlji, i pre krize, bila javna potrošnja koja se od 2001. godine kreće između 42 i 44 odsto.
Prema njegovim rečima, Srbija je posle prvih nagoveštaja ekonomske krize morala da postupa oprezno, jer kao zemlja koja nije ni član, ni kandidat za člana EU i nije mogla da računa na pomoć Unije u onoj meri u kojoj su zemlje članice mogle.
Jelašić je kazao da je Narodna banka Srbije u periodu pre krize imala restriktivnu politiku, ali da je nakon toga pokazala fleksibilnost i pomogla bankama da održe likvidnost.
Bankarski sektor je spremno dočekao krizu uz unutrašnje rezerve, nakon zatišja banke su ponovo spremne da kreditiraju, ali se u velikom broju odlučuju da investiraju u hartije od vrednosti.
Srbiji je neophodna racionalizacija troškova, kazao je Jelašić i naveo primer 182 škole sa po pet i manje učenika, koje zahtevaju direktora, nastavnike, čistače i druge zaposlene.
Savetnik Francuskog instituta za međunardne odnose Elijan Mos kazala je da je analizom ekonomske situacije u Srbiji došla do zaključka da, ni u periodu rasta bruto-društvenog proizvoda, država nije smanjila inflaciju i upitala da li je po sredi stukturni problem ili način indeksiranja zarada.
Jelašić je kazao da je problem inflacije problem budžetskog deficita koji nije problematičan po veličini već po kvalitetu, jer deficit od četiri, pet ili šest odsto ne bi bio toliki problem da se ne troši na javnu potrošnju već na kapitalne investicije.
Mosovu je zanimao i problem nezaposlenosti, na šta je zamenik direktora Zavoda za statistiku Miladin Kovačević kazao je da u Srbiji nije došlo do pada zaposlenosti, ali i istakao da je za suštinsku promenu politike zapošljavanja potrebna reforma obrazovanja, javnog sektora, ali i penzionih fondova.
Kovačević je kazao da je, pored ovih promena, neophodno zatvoriti i pitanje restitucije, te da će tek onda moći da se izgradi jasna slika o prilikama u Srbiji.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
