Najmanje 6.500 firmi čiji su računi zbog neizmirenih dugovanja blokirani više od 36 meseci, krajem ove ili najkasnije početkom iduće godine, otići će u stečaj, osim ako ne uspeju da se brzopotezno odblokiraju, piše beogradska "Politika".
Ovo je predviđeno Nacrtom zakona o stečajnom postupku pripremljenim u Ministarstvu ekonomije koji bi vlada trebalo da usvoji već naredne nedelje a parlament, kako se očekuje, u septembru.
Po isteku tromesečnog grejs perioda od usvajanja zakona, za sve koji su nakon prinudne naplate neprekidno tri godine u blokadi biće pokrenuti stečajni postupci i ako to poverioci ne traže.
"Stečaj će biti automatski: sud će otvoriti i odmah zatvoriti stečajni postupak, firma će biti brisana a njena imovina će preći u ruke Republike Srbije", objašnjava Luka Andrić, savetnik potpredsednika vlade Mlađana Dinkića i rukovodilac radne grupe koja je pripremila nova zakonska rešenja.
Na pitanje zašto se predlagač odlučio na tako dugačak rok blokade kao uslov za automatski stečaj, Andrić objašnjava da će nakon godinu dana primene novog zakona, negde od 2010, ta granica biti spuštena na dve godine.
"Pokretanje stečajnog postupka za veći broj firmi dovelo bi do zagušenja u sudovima. Utoliko pre što će se grupi od oko 6.500 preduzeća u međuvremenu priključiti i deo firmi čiji su računi sada u blokadi između dve i tri godine", objašnjava Andrić.
Iako zakon omogućava da stečaj protiv dužnika pokrenu već posle mesec dana blokade, poverioci su se na to teško odlučivali.
Mada je dužina stečaja u Srbiji sa sedam opala na manje od tri godine (prema poslednjoj analizi Svetske banke za 2008. godinu, da bi se zaključio tipizirani stečajni postupak jednog preduzeća u Beogradu potrebno je 2,7 godina, pri čemu poverioci namire tek 25,4 odsto svojih potraživanja, a troškovi stečaja pojedu 23 procenta stečajne mase) broj novih stečaja je opadao. Iako je blokiranih bilo sve više, prošle godine je pokrenuto samo 140 od 794 stečajna postupka otvorena po novom zakonu, usvojenom 2004. godine.
Između ostalog i zbog toga što poverioci nisu imali sredstva da predujme troškove kako bi stečajni upravnik mogao da počne da radi.
Stečajnim upravnicima posao će ubuduće dodeljivati kompjuter, a ne stečajne sudije, koje su imale običaj da biraju one sa kojima su već radili sa liste licenciranih stečajnih upravnika. Zbog toga je do sada bila angažovana tek polovina od 420 licenciranih.
Ali po ovom zakonu i upravnici više neće moći da sede na dve stolice: da vode stečaj ako su negde zaposleni. Imaće i trošak za osiguranje od profesionalne odgovornosti i ako zgreše čekaju ih zakonom propisane disciplinske mere - javna opomena, novčana kazna i oduzimanje licence.
Ni država, u ulozi poverioca, nije baš lako posezala za pokretanjem stečajnog postupka protiv svojih dužnika iako od 60.000 blokiranih privrednih subjekata, čak 40-50 hiljada duguje upravo njoj.
(MONDO)
Ovo je predviđeno Nacrtom zakona o stečajnom postupku pripremljenim u Ministarstvu ekonomije koji bi vlada trebalo da usvoji već naredne nedelje a parlament, kako se očekuje, u septembru.
Po isteku tromesečnog grejs perioda od usvajanja zakona, za sve koji su nakon prinudne naplate neprekidno tri godine u blokadi biće pokrenuti stečajni postupci i ako to poverioci ne traže.
"Stečaj će biti automatski: sud će otvoriti i odmah zatvoriti stečajni postupak, firma će biti brisana a njena imovina će preći u ruke Republike Srbije", objašnjava Luka Andrić, savetnik potpredsednika vlade Mlađana Dinkića i rukovodilac radne grupe koja je pripremila nova zakonska rešenja.
Na pitanje zašto se predlagač odlučio na tako dugačak rok blokade kao uslov za automatski stečaj, Andrić objašnjava da će nakon godinu dana primene novog zakona, negde od 2010, ta granica biti spuštena na dve godine.
"Pokretanje stečajnog postupka za veći broj firmi dovelo bi do zagušenja u sudovima. Utoliko pre što će se grupi od oko 6.500 preduzeća u međuvremenu priključiti i deo firmi čiji su računi sada u blokadi između dve i tri godine", objašnjava Andrić.
Iako zakon omogućava da stečaj protiv dužnika pokrenu već posle mesec dana blokade, poverioci su se na to teško odlučivali.
Mada je dužina stečaja u Srbiji sa sedam opala na manje od tri godine (prema poslednjoj analizi Svetske banke za 2008. godinu, da bi se zaključio tipizirani stečajni postupak jednog preduzeća u Beogradu potrebno je 2,7 godina, pri čemu poverioci namire tek 25,4 odsto svojih potraživanja, a troškovi stečaja pojedu 23 procenta stečajne mase) broj novih stečaja je opadao. Iako je blokiranih bilo sve više, prošle godine je pokrenuto samo 140 od 794 stečajna postupka otvorena po novom zakonu, usvojenom 2004. godine.
Između ostalog i zbog toga što poverioci nisu imali sredstva da predujme troškove kako bi stečajni upravnik mogao da počne da radi.
Stečajnim upravnicima posao će ubuduće dodeljivati kompjuter, a ne stečajne sudije, koje su imale običaj da biraju one sa kojima su već radili sa liste licenciranih stečajnih upravnika. Zbog toga je do sada bila angažovana tek polovina od 420 licenciranih.
Ali po ovom zakonu i upravnici više neće moći da sede na dve stolice: da vode stečaj ako su negde zaposleni. Imaće i trošak za osiguranje od profesionalne odgovornosti i ako zgreše čekaju ih zakonom propisane disciplinske mere - javna opomena, novčana kazna i oduzimanje licence.
Ni država, u ulozi poverioca, nije baš lako posezala za pokretanjem stečajnog postupka protiv svojih dužnika iako od 60.000 blokiranih privrednih subjekata, čak 40-50 hiljada duguje upravo njoj.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
