Ukoliko u automobilu nema odgovarajućeg kompleta prve pomoći dodatna kazna od još 5 hiljada dinara sledi vlasniku automobila, ukoliko on nije upravljao vozilom. Za firme su kazne poprilično veće.
Zbog čega kompleti prve pomoći koje koriste vozači u Srbiji imaju rok trajanja, kada je u pojedinim evropskim zemljama njihovo trajanje neograničeno, objašnjavaju farmaceut i stručnjaci za bezbednost saobraćaja.
Zvaničan zakon propisuje da ako u svom vozilu ne posedujete novi komplet za prvu pomoć, nadležni organ, odnosno saobraćajna policija, ima pravo da Vam naplati kaznu od 5 hiljada dinara na licu mesta. Takođe, vozači koji u kolima nemaju novi standardizovan set za prvu pomoć ne mogu da prođu tehnički pregled, odnosno da registruju sopstveno vozilo.
Datum proizvodnje i rok isteka označen je na kutiji kompleta prve pomoći, što podrazumeva obaveznu kupovinu celokupnog kompleta, iako neki njegovi segmenti ne podležu roku trajanja, pa vozači nisu u mogućnosti da zamene samo pojedine stavke kojima vremenom mogu da se izmene karakteristike.
Damir Okanović, predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja, iznosi nekoliko nelogičnosti koje, po njegovom mišljenju, ne idu u prilog obaveznom obezbeđivanju potpuno novog kompleta prve pomoći prilikom registracije, odnosno tehničkog pregleda vozila:
“To je kompleksno pitanje koje treba istražiti. Nelogično je da je potrebno menjati i npr. makazice i izotermalni prekrivač (foliju), odnosno ne razumem zašto se mora menjati ceo komplet uključujući i kutiju, ako samo neki delovi kompleta imaju rok trajanja”.
Kakvim ispitivanjima podležu delovi kompleta prve pomoći, koliki je njihov realan rok trajanja i koje su posledice upotrebe neispravnog seta prve pomoći, objašnjava farmaceut Aleksandra Nedeljković:
“Komplet prve pomoći ima rok trajanja, iako svi delovi kompleta za prvu pomoć nemaju rok trajanja kao što su makaze. Sterilne komprese, zavoji i flasteri imaju rok trajanja i sva medicinska sredstva podležu ispitivanjima pre nego što se puste u promet. Jedno od tih ispitivanja jeste i stabilnost i bezbednost medicinskih sredstava. Iz tih ispitivanja mi saznajemo u kom roku su oni bezbedni za primenu, odnosno koliko dugo ostaju nepromenjeni. Većina tih medicinskih sredstava kao što su komprese i zavoji idu direktno na ranu, pa je važno da ostanu mikrobiološki ispravna, odnosno sterilna. Dakle, taj rok trajanja se procenjuje na onovu opsežnih ispitivanja i daje se procena roka trajanja. Uglavnom je on 5 godina (što nije kratak rok primene) jer smo u tom periodu apsolutno sigurni da to sredstvo može da se primeni bez opasnosti za povređenog”, navodi farmaceut Aleksandra Nedeljković, dodajući:
“Sa druge strane gledano, ako mi nakon tog preporučenog roka trajanja iskoristimo tu kompresu koja ide direktno na ranu, nismo sigurni da je ona mikrobiološki ispravna, što za pacijenta može biti rizično, budući da je moguće da dođe do inficiranje rane, što dodatno može da zakomplikuje već teško stanje”.
Postoji li realna potreba za uvođenjem takvih propisa i koje bi bilo najbolje rešenje za vozače, koje ne bi ugrozilo bezbednost u saobraćaju, objašnjava prof. dr Milan Vujanić, sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu:
“Videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu… Da li se neko šalio pa je uveo rok trajanja za kutiju, pa na njoj napisao rok trajanja? Hoćete li mi reći da i kutija za prvu pomoć ima rok trajanja?”, ukazuje Vujanić, dodajući:
“To je neko uveo samo zato da bi vršio prodaju, a ne zato što je to shodno stvarnim potrebama ili realnim uslovima. Razni segmenti prve pomoći apsolutno nemaju rok trajanja, a sa druge strane, neki od segmenata imaju rok trajanja. Stoga, bilo bi logično jedino da se propiše rok trajanja za one segmente koji imaju rok trajanja, pa da taj uslov ne bude važeći za one segmente koji su realno trajni. Neko je propisao da se prva pomoć mora menjati i da važi najduže pet godina, ako ne iz ružne namere da bi to prodavao, nego naprosto iz neznanja ili nekog drugog razloga, onda je to u redu, mala greška. Ali ako je to urađeno zbog čiste prodaje, onda je to vrlo ružno, da svi mi budemo žrtve nekoga ko hoće da profitira”.
Zbog čega svi delovi kompleta prve pomoći, uključujući i predmete dugog trajanja, poput makazica, podležu ovoj meri, profesor Vujanić objašnjava na sledeći način:
“Ne vidim razlog da svi delovi prve pomoći budu isto tretirani, možda je nekome lakše zbog kontrole da se to tako propiše, to je opet sad njegov problem. Znate, kada vi propišete da neki od delova kompleta prve pomoći važe npr. dve godine, onda bi saobraćajac, kada vas zaustavi, morao da kontroliše sve delove i da otvara kutiju. Sa druge strane, da biste njemu uštedeli trud i vreme, vi uzmete i maltretirate dva i po miliona vozača, odnosno vlasnika vozila, da nabavljaju taj komplet na svakih nekoliko godina”, navodi on.
U zemljama EU u kompletima prve pomoći sadržana je napomena da je potrebno propisno zameniti proizvode pre isteka roka trajanja, kao i da treba dopuniti komplet kada se neki od njegovih proizvoda upotrebi, što kod nas nije slučaj i izaziva brojne probleme vozačima.
Prilikom potrošnje jednog segmenta iz kompleta prve pomoći, vozač bi bio dužan da proizvod zameni proizvodom istog proizvođača, a u većini slučajeva vozač prethodno nije bio upoznat sa proizvođačem potrošenog sredstva koji se često ne poklapa sa proizvođačem koji je naveden na kutiji kompleta. Da tu nije kraj komplikacijama, svedoči i činjenica da pojedini predmeti unutar kutije prve pomoći imaju rok trajanja kraći od roka deklarisanog na kutiji.
Podsetimo, zakon propisuje i sledeće – ukoliko u automobilu nema odgovarajućeg kompleta prve pomoći dodatna kazna od još 5 hiljada dinara sledi vlasniku automobila, ukoliko on nije upravljao vozilom. Za firme su kazne poprilično veće, a kreću se od 60 do čak 600 hiljada dinara.
(Mondo/Objektiv)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
