Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je u utorak da će sprečiti bilo kakav oblik kartelisanja pri otkupu višanja.
Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Srbije Dušan Pajkić izjavio je agenciji Beta da je počela provera svih otkupnih mesta, kako bi zaštitili proizvođače maline i višnje.
Kako je kazao, kontola je počela zbog pritužbi proizvođača malina i višnja da ih otkupljivači zakidaju na kvalitetu.
"Inspekcija se nalazi u Zlatiborskom okrugu, u okolini Arilja, gde se najviše proizvode maline, i u Niškom okrugu u Opštini Merošina koja je centar proizvodnje višnja", rekao je Pajkić.
Zbog utvrđenih nepravilnosti u radu, fitosanitarni i poljoprivredni inspektori su u tom okrugu podneli sedam prijava za privredni prestup, pet prekršajnih prijava i 13 rešenja o otklanjanju nedostataka posle kontrole 16 otkupnih mesta maline i hladnjača.
On je naveo i da će se kontrolisati i otkup žita, kako se ne bi desilo da se proizvodi ocenjuju kao manje kvalitetni i da vage na kojima se meri količina ne budu ispravne.
"Inspektori sa stručnim službama se nalaze u celoj Srbiji i u svim silosima gde se vrši otkup žita", rekao je Pajkić.
Direktorka Poslovne zajednice za voće i povrće Evica Mihaljević ocenila je u utorak da smanjena potrošnja voća u svetu zbog ekonomske krize i loš kvalitet ploda zbog obilnih padavina, glavni su razlozi problema nastalih u otkupu maline.
Zato malinari ove godine na evropskom tržištu ne mogu očekivati visoku otkupnu cenu koja je lani dostigla 2,30 evra", istakla je ona u izjavi Tanjugu i navela da su u Poljskoj, gde je vrlo dobar rod maline, ove godine startovali s cenom od 80 centi po kilogramu.
"U Srbiji kiša pada neprestano već 12 dana, pa je voće puno vode - višnja puca, a malina plesnavi", objasnila je ona i navela da se zato ove nedelje kupci uopšte nisu pojavili.
"Ukoliko bi otkupna cena bila kao prošle godine, to bi bio kraj za hladnjačare koji nemaju vlastita obrtna sredstva, niti mogu da računaju na sredstva banaka", kazala je Mihaljević.
Predsednik Upravnog odbora Udruženja hladnjačara, Rade Ljubojević objasnio je da su banke ove godine maksimalno redukovale plasman svojih sredstava u otkup voća, što svedoči da nije reč o profitabilnoj poljoprivrednoj grani.
S druge strane, kako je kazao, hladnjačari ne mogu da se zadužuju pošto su prošle godine imali katastrofalne bilanse.
Ljubojević, takođe, smatra da je u osnovi problema loš kvalitet ovogodišnjeg roda, ali i haos koji vlada u otkupu višnje, maline i kupine.
"Malina truli, kako kažu stručnjaci, 'brzinom plamena', a procenat suve materije u plodu opao je sa 12 na sedam briksa", rekao je on istakavši da je to "prava mora za hladnjičare jer, pitanje je da li se ovakva malina može uopšte preraditi".
Kanonade optužbi protiv hladnjačara su nepravedne jer svake godine delimo sudbinu uzgajivača, a pored toga uložili smo puno sradstava da bi zadovoljili visoke standarde kupaca, rekao je Ljubojević istakavši da je, zbog svetske ekonomske krize i lošeg kvaliteta roda, plasman našeg voća na svetsko tržište sada veoma ugrožen.
Ljubojević je ukazao da će stalno biti problema na relaciji uzgajivači - hladnjačari, dok se sistemski ne reši problem otkupa.
Prema njegovim rečima, vlasnici hladnjača su nekoliko puta Ministarstvu poljoprivrede ukazivali na probleme u otkupu, ali je odgovor bio da njihova briga nisu prerađivači, već registrovani proizvođači.
"Iznenađuje me da sada Ministarstvo reaguje na problem otkupa, pošto nam je zamenik ministra kazao da nismo njihova briga. Ako je tako, zašto sada očekuju da spasavamo uzgajivače", rekao je Ljubojević.
On je podsetio da je Ministarstvo poljoprivrede dalo bespovratna sredstva za dve hladnjače u Arilju i Ivanjici i zapitao:" Zašto država onda ne otkupi malinu po ceni od dva evra?"
"Mi smo proizvođačima predložili akontnu cenu od jednog evra za prvu klasu i podelu dobiti od prosečne prodajne cene u odnosu 51 prema 49 odsto", objasnio je Ljubojević.
"Ukoliko se ovaj dogovor ne ostvari, imaćemo iste probleme na koje smo naišli u prodaji jagode, suve i sveže šljive i kupine, a već je na pomolu i problem u otkupu višanja", upozorio je on.
Ljubojević smatra da domaći proizvođači voća i dalje imaju velike šanse na svetskom tržištu, ali pod uslovom da država izvrši ozbiljnu analizu i usvoji jasnu politiku voćarstva, a pre svega, da utvrdi ko se i pod kojim uslovima može baviti otkupom voća.
(agencije/MONDO)
Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Srbije Dušan Pajkić izjavio je agenciji Beta da je počela provera svih otkupnih mesta, kako bi zaštitili proizvođače maline i višnje.
Kako je kazao, kontola je počela zbog pritužbi proizvođača malina i višnja da ih otkupljivači zakidaju na kvalitetu.
"Inspekcija se nalazi u Zlatiborskom okrugu, u okolini Arilja, gde se najviše proizvode maline, i u Niškom okrugu u Opštini Merošina koja je centar proizvodnje višnja", rekao je Pajkić.
Zbog utvrđenih nepravilnosti u radu, fitosanitarni i poljoprivredni inspektori su u tom okrugu podneli sedam prijava za privredni prestup, pet prekršajnih prijava i 13 rešenja o otklanjanju nedostataka posle kontrole 16 otkupnih mesta maline i hladnjača.
On je naveo i da će se kontrolisati i otkup žita, kako se ne bi desilo da se proizvodi ocenjuju kao manje kvalitetni i da vage na kojima se meri količina ne budu ispravne.
"Inspektori sa stručnim službama se nalaze u celoj Srbiji i u svim silosima gde se vrši otkup žita", rekao je Pajkić.
Država mora da reguliše uslove otkupa
Direktorka Poslovne zajednice za voće i povrće Evica Mihaljević ocenila je u utorak da smanjena potrošnja voća u svetu zbog ekonomske krize i loš kvalitet ploda zbog obilnih padavina, glavni su razlozi problema nastalih u otkupu maline.
Zato malinari ove godine na evropskom tržištu ne mogu očekivati visoku otkupnu cenu koja je lani dostigla 2,30 evra", istakla je ona u izjavi Tanjugu i navela da su u Poljskoj, gde je vrlo dobar rod maline, ove godine startovali s cenom od 80 centi po kilogramu.
"U Srbiji kiša pada neprestano već 12 dana, pa je voće puno vode - višnja puca, a malina plesnavi", objasnila je ona i navela da se zato ove nedelje kupci uopšte nisu pojavili.
"Ukoliko bi otkupna cena bila kao prošle godine, to bi bio kraj za hladnjačare koji nemaju vlastita obrtna sredstva, niti mogu da računaju na sredstva banaka", kazala je Mihaljević.
Predsednik Upravnog odbora Udruženja hladnjačara, Rade Ljubojević objasnio je da su banke ove godine maksimalno redukovale plasman svojih sredstava u otkup voća, što svedoči da nije reč o profitabilnoj poljoprivrednoj grani.
S druge strane, kako je kazao, hladnjačari ne mogu da se zadužuju pošto su prošle godine imali katastrofalne bilanse.
Ljubojević, takođe, smatra da je u osnovi problema loš kvalitet ovogodišnjeg roda, ali i haos koji vlada u otkupu višnje, maline i kupine.
"Malina truli, kako kažu stručnjaci, 'brzinom plamena', a procenat suve materije u plodu opao je sa 12 na sedam briksa", rekao je on istakavši da je to "prava mora za hladnjičare jer, pitanje je da li se ovakva malina može uopšte preraditi".
Kanonade optužbi protiv hladnjačara su nepravedne jer svake godine delimo sudbinu uzgajivača, a pored toga uložili smo puno sradstava da bi zadovoljili visoke standarde kupaca, rekao je Ljubojević istakavši da je, zbog svetske ekonomske krize i lošeg kvaliteta roda, plasman našeg voća na svetsko tržište sada veoma ugrožen.
Ljubojević je ukazao da će stalno biti problema na relaciji uzgajivači - hladnjačari, dok se sistemski ne reši problem otkupa.
Prema njegovim rečima, vlasnici hladnjača su nekoliko puta Ministarstvu poljoprivrede ukazivali na probleme u otkupu, ali je odgovor bio da njihova briga nisu prerađivači, već registrovani proizvođači.
"Iznenađuje me da sada Ministarstvo reaguje na problem otkupa, pošto nam je zamenik ministra kazao da nismo njihova briga. Ako je tako, zašto sada očekuju da spasavamo uzgajivače", rekao je Ljubojević.
On je podsetio da je Ministarstvo poljoprivrede dalo bespovratna sredstva za dve hladnjače u Arilju i Ivanjici i zapitao:" Zašto država onda ne otkupi malinu po ceni od dva evra?"
"Mi smo proizvođačima predložili akontnu cenu od jednog evra za prvu klasu i podelu dobiti od prosečne prodajne cene u odnosu 51 prema 49 odsto", objasnio je Ljubojević.
"Ukoliko se ovaj dogovor ne ostvari, imaćemo iste probleme na koje smo naišli u prodaji jagode, suve i sveže šljive i kupine, a već je na pomolu i problem u otkupu višanja", upozorio je on.
Ljubojević smatra da domaći proizvođači voća i dalje imaju velike šanse na svetskom tržištu, ali pod uslovom da država izvrši ozbiljnu analizu i usvoji jasnu politiku voćarstva, a pre svega, da utvrdi ko se i pod kojim uslovima može baviti otkupom voća.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
