Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih pet meseci ove godine bio je 2,95 milijardi dolara, što je 42,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Od januara do maja izvezeno je robe u vrednosti od 2,98 milijardi dolara, što je smanjenje od 34,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 5,93 milijardi dolara, što je 38,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosila je 50,3 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 46,9 odsto.
U prvih pet meseci 2009. nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine, a glavni faktor za to je svetska ekonomska kriza, koja je dovela do pada privredne aktivnosti, kako u svetu, tako i u Srbiji, navedeno je u saopštenju.
Pad izvoza je posledica i velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a koji imaju veliko učešće u strukturi izvoza Srbije, dok je glavni uzrok smanjenja uvoza pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji.
U izvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije pojedinačno bili su Bosna i Hercegovina sa 349 miliona dolara, Nemačka - 337,6 miliona dolara i Crna Gora - 299,9 miliona dolara.
U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Ruska Federacija sa 838,4 miliona dolara, Nemačka - 708,5 miliona dolara i Italija - 575,6 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine ukupne razmene, a najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 497,7 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
U izvozu Srbije najveće učešće imali su odeća, uglavnom vojni prsluci - 248 miliona dolara, gvožđe i čelik - 208 miliona dolara, žitarice i proizvodi od njih - 179 miliona dolara, obojeni metali - 150 miliona dolara i povrće i voće - 146 miliona dolara.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati - 475 miliona dolara, prirodni gas - 449 miliona dolara, drumska vozila - 440 miliona dolara, gvožđe i čelik - 282 miliona dolara i industrijske mašine za opštu upotrebu - 275 miliona dolara.
(Tanjug)
Od januara do maja izvezeno je robe u vrednosti od 2,98 milijardi dolara, što je smanjenje od 34,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 5,93 milijardi dolara, što je 38,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosila je 50,3 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 46,9 odsto.
U prvih pet meseci 2009. nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine, a glavni faktor za to je svetska ekonomska kriza, koja je dovela do pada privredne aktivnosti, kako u svetu, tako i u Srbiji, navedeno je u saopštenju.
Pad izvoza je posledica i velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a koji imaju veliko učešće u strukturi izvoza Srbije, dok je glavni uzrok smanjenja uvoza pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji.
U izvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije pojedinačno bili su Bosna i Hercegovina sa 349 miliona dolara, Nemačka - 337,6 miliona dolara i Crna Gora - 299,9 miliona dolara.
U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Ruska Federacija sa 838,4 miliona dolara, Nemačka - 708,5 miliona dolara i Italija - 575,6 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine ukupne razmene, a najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 497,7 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
U izvozu Srbije najveće učešće imali su odeća, uglavnom vojni prsluci - 248 miliona dolara, gvožđe i čelik - 208 miliona dolara, žitarice i proizvodi od njih - 179 miliona dolara, obojeni metali - 150 miliona dolara i povrće i voće - 146 miliona dolara.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati - 475 miliona dolara, prirodni gas - 449 miliona dolara, drumska vozila - 440 miliona dolara, gvožđe i čelik - 282 miliona dolara i industrijske mašine za opštu upotrebu - 275 miliona dolara.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
