Potrošačke cene u 16 članica Evropske unije koje koriste evro kao zvaničnu valutu, snižene su u junu u odnosu na isti mesec lane, što je istorijski prvi negativan pokazatelj od početka njihovog praćenja u januaru 1997.
Potrošačke cene u 16 članica Evropske unije koje koriste evro kao zvaničnu valutu, snižene su u junu u odnosu na isti mesec lane, što je istorijski prvi negativan pokazatelj od početka njihovog praćenja u januaru 1997, pokazali su u utorak objavljeni podaci statističkog biroa Evropske unije, Eurostat.
Indeks potrošačkih cena (CPI) u zoni evra opao je ovog meseca 0,1 odsto na godišnjem nivou, nakon što je u maju bio stabilan.
Ekonomisti su očekivali još veći pad cena - od 0,2 odsto, čime su se ostvarile njihove prognoze o mogućoj deflaciji, koja predstavlja apsolutni pad potrošačkih cena na godišnjem nivou, objavili su svetski mediji.
Potrošači, istina, zahvaljujući smanjenju cena mogu da uštede u trgovinama, ali bi deflacija mogla negativno da se odrazi na pad prometa firmi, koje su i tako već pogođene čitavim nizom problema, ukazuju analitičari.
Oni dodaju da su preduzeća prinuđena da smanjuju troškove, što, može da ima uticaja na nezaposlenost.
Godišnji CPI je i dalje znatno ispod nivoa od oko dva odsto, koliko je Evropska centralna banka (ECB) planirala za naredni kratkoročni period.
ECB je, međutim, ranije saopštila da očekuje da potrošačke cene budu u padu tokom nekoliko meseci, pre nego što se do kraja ove godine vrate na pozitivnu teritoriju.
Ostali podaci koji su objavljeni danas govore da bi potrošačke cene u zoni evra mogle još neko vreme nastaviti da slabe.
Zbog naglog pada inflacije u poslednjim mesecima povećava se verovatnoća da će ECB pristupiti daljem smanjenju kamatnih stopa, čije su sadašnje vrednosti, međutim, duboko ispod inflacionog cilja ECB, ustanovljen na manje od dva procenta, smatraju eksperti.
Sa deflacijom i niskom inflacijom su, takođe, spojeni i dalji rizici, ali bi do obrta, koji se očekuje jesenas, moglo doći veoma naglo.
Postoji značajan rizik da će u slučaju, kada se kriza završi, rast potrošačkih cena doći na visok nivo, što je već i ranije pokazala istorija, izjavio je nedavno luksemburški premijer i šef grupacije ministara finansija evrozone Žan-Klod-Junker, podsećaju agencije.
(Tanjug)
Indeks potrošačkih cena (CPI) u zoni evra opao je ovog meseca 0,1 odsto na godišnjem nivou, nakon što je u maju bio stabilan.
Ekonomisti su očekivali još veći pad cena - od 0,2 odsto, čime su se ostvarile njihove prognoze o mogućoj deflaciji, koja predstavlja apsolutni pad potrošačkih cena na godišnjem nivou, objavili su svetski mediji.
Potrošači, istina, zahvaljujući smanjenju cena mogu da uštede u trgovinama, ali bi deflacija mogla negativno da se odrazi na pad prometa firmi, koje su i tako već pogođene čitavim nizom problema, ukazuju analitičari.
Oni dodaju da su preduzeća prinuđena da smanjuju troškove, što, može da ima uticaja na nezaposlenost.
Godišnji CPI je i dalje znatno ispod nivoa od oko dva odsto, koliko je Evropska centralna banka (ECB) planirala za naredni kratkoročni period.
ECB je, međutim, ranije saopštila da očekuje da potrošačke cene budu u padu tokom nekoliko meseci, pre nego što se do kraja ove godine vrate na pozitivnu teritoriju.
Ostali podaci koji su objavljeni danas govore da bi potrošačke cene u zoni evra mogle još neko vreme nastaviti da slabe.
Zbog naglog pada inflacije u poslednjim mesecima povećava se verovatnoća da će ECB pristupiti daljem smanjenju kamatnih stopa, čije su sadašnje vrednosti, međutim, duboko ispod inflacionog cilja ECB, ustanovljen na manje od dva procenta, smatraju eksperti.
Sa deflacijom i niskom inflacijom su, takođe, spojeni i dalji rizici, ali bi do obrta, koji se očekuje jesenas, moglo doći veoma naglo.
Postoji značajan rizik da će u slučaju, kada se kriza završi, rast potrošačkih cena doći na visok nivo, što je već i ranije pokazala istorija, izjavio je nedavno luksemburški premijer i šef grupacije ministara finansija evrozone Žan-Klod-Junker, podsećaju agencije.
(Tanjug)
