Programom "Otpremninom do posla" u prethodne dve i po godine posao je našlo više od 2.000 ljudi koji su u periodu tranzicije proglašeni tehnološkim viškom, izjavila je danas pomoćik minsitra ekonomije Ljiljana Džuver.
Programom "Otpremninom do posla" u prethodne dve i po godine posao je našlo više od 2.000 ljudi koji su u periodu tranzicije proglašeni tehnološkim viškom, izjavila je danas pomoćik minsitra ekonomije Ljiljana Džuver.
Džuverova je na konferenciji povodom završetka projekta kazala da je za uspeh ovog programa poboljšanje kvaliteta života više od 2.000 građana tako što su došli do novih radnih mesta ili ostvarili neki oblik samozapošljavanja.
Projekat "Otpremninom do posla" je pokrenut 2007. na inicijativu Sektora za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sa ciljem da podrži ponovno zapošljavanje radnika koji u periodu tranzicije ostaju bez posla.
Finansiran je iz sredstava Austrijske agencije za Razvoj (ADA) i budžeta Republike Srbije, a na konkretnoj realizaciji Projekta zajednički su radile Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) i Projektni tim UNDP
Otpremnine ne predstavljaju trajno rešenje za višak zaposlenih, pa je radnicima koji ostaju bez posla uz isplatu otpremnine ponuđena mogućnost da se na dobrovoljnoj osnovi, ali uz obavezno ulaganje dela otpremnine, ponovo zaposle kod novog poslodavca, ili da pokrenu sopstveni biznis.
Nacionalna služba za zapošljavanje i UNDP pružali su učesnicima u stručnu podršku u svim fazama, kroz posredovanje u zapošljavanju (sajmovi, direktno posredovanje između poslodavaca i radnika), pravnu podršku (saveti, priprema ugovora o radu i ugovora o ulaganju otpremnine), obuku za preduzetnike i druge usluge.
Džuverova je kazala da je projaket namenjen svim radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškovima i primili iznos otpremnine manje od 3.000 evra ili žive na granici siromaštva.
"Radnici ulažu jedan deo svoje otpremnine - najmanji iznos je 20.000 dinara, a druga sredstva obezbeđena su iz budžeta projekta i iznose, za samozapošljavanje 130.000 dinara, 80.000 dinara za novo zapošljavanje i 100.000 dinara za radnike iz stečaja", precizirala je ona.
U toku dve i po godine realizacije projekat je uspeo da motiviše radnike da otpremnine ulažu u svoje buduće zaposlenje umesto u potrošnju, ali je i subvencijama motivisao poslodavce da zapošljavaju radnike, koji pripadaju teže zapošljivoj kategoriji nezaposlenih lica.
Više od 1.600 nezaposlenih iskoristilo je subvenciju Projekta za samozapošljavanje, 418 korisnika koji pripadaju socijalno najugroženijoj kategoriji viška zaposlenih zaposlilo se kod 190 poslodavaca u privatnom sektoru.
Od ukupnog broja korisnika koji su ostvarili novo zapošljavanje 45 odsto čine žene, dok je kod samozapošljavanja taj procenat manji i iznosi 35 odsto.
Projekat je, prema rezultatima analize, najviše uspeha imao u Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Vranju, Nišu i Kruševcu.
Džuverova je kazala da rešavanje statusa viška zaposlenih ostaje jedan od prioriteta aktivne politike zapošljavanja Vlade Srbije i da će sva iskustva stečena u toku primene ovog projekta biti prisutna i u merama za olakšavanje zapošljavanja u 2009. godini.
(Tanjug)
Džuverova je na konferenciji povodom završetka projekta kazala da je za uspeh ovog programa poboljšanje kvaliteta života više od 2.000 građana tako što su došli do novih radnih mesta ili ostvarili neki oblik samozapošljavanja.
Projekat "Otpremninom do posla" je pokrenut 2007. na inicijativu Sektora za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sa ciljem da podrži ponovno zapošljavanje radnika koji u periodu tranzicije ostaju bez posla.
Finansiran je iz sredstava Austrijske agencije za Razvoj (ADA) i budžeta Republike Srbije, a na konkretnoj realizaciji Projekta zajednički su radile Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) i Projektni tim UNDP
Otpremnine ne predstavljaju trajno rešenje za višak zaposlenih, pa je radnicima koji ostaju bez posla uz isplatu otpremnine ponuđena mogućnost da se na dobrovoljnoj osnovi, ali uz obavezno ulaganje dela otpremnine, ponovo zaposle kod novog poslodavca, ili da pokrenu sopstveni biznis.
Nacionalna služba za zapošljavanje i UNDP pružali su učesnicima u stručnu podršku u svim fazama, kroz posredovanje u zapošljavanju (sajmovi, direktno posredovanje između poslodavaca i radnika), pravnu podršku (saveti, priprema ugovora o radu i ugovora o ulaganju otpremnine), obuku za preduzetnike i druge usluge.
Džuverova je kazala da je projaket namenjen svim radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškovima i primili iznos otpremnine manje od 3.000 evra ili žive na granici siromaštva.
"Radnici ulažu jedan deo svoje otpremnine - najmanji iznos je 20.000 dinara, a druga sredstva obezbeđena su iz budžeta projekta i iznose, za samozapošljavanje 130.000 dinara, 80.000 dinara za novo zapošljavanje i 100.000 dinara za radnike iz stečaja", precizirala je ona.
U toku dve i po godine realizacije projekat je uspeo da motiviše radnike da otpremnine ulažu u svoje buduće zaposlenje umesto u potrošnju, ali je i subvencijama motivisao poslodavce da zapošljavaju radnike, koji pripadaju teže zapošljivoj kategoriji nezaposlenih lica.
Više od 1.600 nezaposlenih iskoristilo je subvenciju Projekta za samozapošljavanje, 418 korisnika koji pripadaju socijalno najugroženijoj kategoriji viška zaposlenih zaposlilo se kod 190 poslodavaca u privatnom sektoru.
Od ukupnog broja korisnika koji su ostvarili novo zapošljavanje 45 odsto čine žene, dok je kod samozapošljavanja taj procenat manji i iznosi 35 odsto.
Projekat je, prema rezultatima analize, najviše uspeha imao u Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Vranju, Nišu i Kruševcu.
Džuverova je kazala da rešavanje statusa viška zaposlenih ostaje jedan od prioriteta aktivne politike zapošljavanja Vlade Srbije i da će sva iskustva stečena u toku primene ovog projekta biti prisutna i u merama za olakšavanje zapošljavanja u 2009. godini.
(Tanjug)
