U okolnostima kada bi blizu 60 miliona ljudi ove godine moglo bi ostati bez posla, zaposleni na Zapadu prihvataju i „nepristojne ponude“ poslodavaca
U okolnostima kada bi blizu 60 miliona ljudi ove godine moglo bi ostati bez posla, zaposleni na Zapadu prihvataju i „nepristojne ponude“ poslodavaca
Hiljade ljudi širom sveta otići će ovog leta na prinudni neplaćeni odmor – globalna kriza unela je očaj na globalno tržište rada, kome za sada nema efikasnog leka, upozorio je londonski „Fajnenšel tajms”.
Svaki peti agent za zapošljavanje u Velikoj Britaniji doživeo je ovog proleća verbalno šikaniranje otpuštenih kandidata u jalovoj potrazi za novim poslom.
Uoči letnjih ferija, zaposleni na Zapadu suočavaju se sa „nepristojnim ponudama poslodavaca”, zbog kojih bi – pre izbijanja globalne ekonomske krize sindikati organizovali masovne štrajkove.
Mutne procene svetskih zvaničnika o dužini tekuće ekonomske krize (najteže od 1945. godine ), zloslutne procene Svetske organizacije za rad da će samo ove godine bez posla ostati oko 59 miliona ljudi, prognoza UN da će poremećaj na globalnom tržištu rada potrajati još najmanje osam godina... osetno menjaju odnose poslodavaca i zaposlenih širom sveta.
Naime, poslodavci i zaposleni širom Zapada sve više smišljaju nove radne aranžmane na koje pristaju: jedni da bi kako-tako sačuvali radno mesto, a drugi da bi zadržali kvalitetnu radnu snagu za trenutak ekonomskog oporavka, tvrde u Britanskom institutu za zapošljavanje.
Čekajući na globalnu renesansu avio-putovanja „Britiš ervejz” je ovih dana šestini zaposlenih (ukupno 40.000 ljudi) ponudio da uzmu neplaćeno odsustvo na neodređeno vreme, da prihvate nepuno radno vreme (i odgovarajuću platu) ili pristanu da rade bez naknade: 800 je već pristalo da radi za džabe.
Na Iberijskom poluostrvu, čuvena španska banka BBVA je zaposlenima (30.000) ponudila petogodišnje odsustvo sa posla uz isplatu 30 odsto zarade. U Švajcarskoj, legendarni „Kartje” je skratio radno vreme grupi od 200 radnika koji primaju 95 odsto plate zato što ne rade. U Finskoj, posustala avio-kompanija „Finer” poslala je dve trećine zaposlenih (9.500 ljudi) na prislini dvonedeljni odmor – bez nadoknade. Sa one strane Atlantika, državni univerziteti u Kaliforniji spremaju zaposlenima – uključujući i profesore – prinudni odmor do mesec dana, na Havajima zaposleni u državnim službama neće morati da dolaze na posao tri petka mesečno u sledeće dve godine, dok će u Mičigenu izvršna vlast raditi šest radnih dana manje ovog leta.
Šema fleksibilnog radnog vremena – iznuđena razornom ekonomskom krizom neizvesnog trajanja – nema mnogo pristalica u krugovima vodećih evropskih bankara. „Ukoliko ekonomska kriza ne bude trajala dugo, koncept skraćenog radnog vremena može poslužiti kao „efikasno oruđe”. Ako ipak kriza potraje, takve mere ozbiljno će opteretiti državne budžete i sprečiti priliv novih investicija”, smatra Evropska ventralna banka.
Kritičari šeme prinudnog udaljavanja radnika sa posla radi budućeg obostranog boljitka smatraju da zemlje koje podstiču takav koncept borbe protiv krize, u stvari prikrivaju stvarni broj nezaposlenih.
Dužina trajanja globalne ekonomske krize postaje ključno pitanje današnjeg poretka – u vrhu UN tim povodom ne kriju pesimizam.
„Bojim se da najgore tek dolazi: žestoka politička kriza u liku rastućih socijalnih nemira, oslabljenih vlada i ogorčenog javnog mnjenja koje je izgubilo poverenje u svoje lidere, ali i u svoju ličnu budućnost. Apelujemo na lidere G-8 na samitu u Italiji da preduzmu akciju i povrate dostojanstvo života i rada milionima ljudi”, poručio je ovih dana generalni sekretar OUN Ban Ki Mun, a prenosi "Politika".
(MONDO)
Hiljade ljudi širom sveta otići će ovog leta na prinudni neplaćeni odmor – globalna kriza unela je očaj na globalno tržište rada, kome za sada nema efikasnog leka, upozorio je londonski „Fajnenšel tajms”.
Svaki peti agent za zapošljavanje u Velikoj Britaniji doživeo je ovog proleća verbalno šikaniranje otpuštenih kandidata u jalovoj potrazi za novim poslom.
Uoči letnjih ferija, zaposleni na Zapadu suočavaju se sa „nepristojnim ponudama poslodavaca”, zbog kojih bi – pre izbijanja globalne ekonomske krize sindikati organizovali masovne štrajkove.
Mutne procene svetskih zvaničnika o dužini tekuće ekonomske krize (najteže od 1945. godine ), zloslutne procene Svetske organizacije za rad da će samo ove godine bez posla ostati oko 59 miliona ljudi, prognoza UN da će poremećaj na globalnom tržištu rada potrajati još najmanje osam godina... osetno menjaju odnose poslodavaca i zaposlenih širom sveta.
Naime, poslodavci i zaposleni širom Zapada sve više smišljaju nove radne aranžmane na koje pristaju: jedni da bi kako-tako sačuvali radno mesto, a drugi da bi zadržali kvalitetnu radnu snagu za trenutak ekonomskog oporavka, tvrde u Britanskom institutu za zapošljavanje.
Čekajući na globalnu renesansu avio-putovanja „Britiš ervejz” je ovih dana šestini zaposlenih (ukupno 40.000 ljudi) ponudio da uzmu neplaćeno odsustvo na neodređeno vreme, da prihvate nepuno radno vreme (i odgovarajuću platu) ili pristanu da rade bez naknade: 800 je već pristalo da radi za džabe.
Na Iberijskom poluostrvu, čuvena španska banka BBVA je zaposlenima (30.000) ponudila petogodišnje odsustvo sa posla uz isplatu 30 odsto zarade. U Švajcarskoj, legendarni „Kartje” je skratio radno vreme grupi od 200 radnika koji primaju 95 odsto plate zato što ne rade. U Finskoj, posustala avio-kompanija „Finer” poslala je dve trećine zaposlenih (9.500 ljudi) na prislini dvonedeljni odmor – bez nadoknade. Sa one strane Atlantika, državni univerziteti u Kaliforniji spremaju zaposlenima – uključujući i profesore – prinudni odmor do mesec dana, na Havajima zaposleni u državnim službama neće morati da dolaze na posao tri petka mesečno u sledeće dve godine, dok će u Mičigenu izvršna vlast raditi šest radnih dana manje ovog leta.
Šema fleksibilnog radnog vremena – iznuđena razornom ekonomskom krizom neizvesnog trajanja – nema mnogo pristalica u krugovima vodećih evropskih bankara. „Ukoliko ekonomska kriza ne bude trajala dugo, koncept skraćenog radnog vremena može poslužiti kao „efikasno oruđe”. Ako ipak kriza potraje, takve mere ozbiljno će opteretiti državne budžete i sprečiti priliv novih investicija”, smatra Evropska ventralna banka.
Kritičari šeme prinudnog udaljavanja radnika sa posla radi budućeg obostranog boljitka smatraju da zemlje koje podstiču takav koncept borbe protiv krize, u stvari prikrivaju stvarni broj nezaposlenih.
Dužina trajanja globalne ekonomske krize postaje ključno pitanje današnjeg poretka – u vrhu UN tim povodom ne kriju pesimizam.
„Bojim se da najgore tek dolazi: žestoka politička kriza u liku rastućih socijalnih nemira, oslabljenih vlada i ogorčenog javnog mnjenja koje je izgubilo poverenje u svoje lidere, ali i u svoju ličnu budućnost. Apelujemo na lidere G-8 na samitu u Italiji da preduzmu akciju i povrate dostojanstvo života i rada milionima ljudi”, poručio je ovih dana generalni sekretar OUN Ban Ki Mun, a prenosi "Politika".
(MONDO)
