Ova godina je godina krize kada je u pitanju voće, ocenjuje sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran.
Ova godina je godina krize kada je u pitanju voće, izjavio je Tanjugu sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran i dodao da se u otkupu ovogodišnjeg roda voća u Srbiji sporovi najviše vode oko maline i višnje.
Kao jedan od razloga za probleme u ovogodišnjem otkupu on je naveo i dobar rod voća.
"Problem kada rodi očigledno je u Srbiji mnogo veći nego kada ne rodi i kada se na tržištu formira jedna ozbiljnija tražnja i svi su onda, čini mi se, zadovoljni", primetio je Prostran.
On je ukazao da je ova godina, pored toga što je voće rodilo, pristisnuta i vremenskim prilikama, odnosno obilnim padavinama koje ozbiljno ugrožavaju kvalitet voća. Otkupljivači, navodeći to što je plod lošijeg kvaliteta i malo oštećen, umanjuju deo njegove vrednosti kroz cenu.
Prostran je istakao i da bi proizvođači i otkupljivači morali da imaju malo više razumevanja jedni za druge, pošto je očigledno da "jedni bez drugih neće moći ni ubuduće da preživljavaju".
On je naglasio da svetska ekonomska kriza ima uticaj na voće, pre svega kroz manju kupovnu moć stanovništva, a da na kraju najviše strada primarni prozivođač.
Prostran je dodao da su neke vrste voća koje su dosta izvožene postigle dobru cenu, navodeći kao primer trešnju, čiji je veliki deo otišao na rusko tržište, pa je cena na pijaci iznosila oko 200 dinara.
"Spor se najviše vodi oko dve vrste voća - maline i višnje", naveo je Prostran i ocenio da će se malina "nekako izvući", dok je višnja ove godine doživela "pravi krah".
U otkupu maline prisutan je problem nerazumevanja za stanje kvaliteta, jer je zbog kiše kvalitet roda lošiji, ukazao je on i objasnio da se, kada se berba obavlja pod kišom, uglavnom dobija veoma mali procenat plodova prvog kvaliteta.
Malina je retko voće, naglasio je Prostran i dodao da očekuje da se rešenje, ukoliko bude dužeg sunčanog perioda, nađe pri otkupu maline iz drugog branja.
Kada je reč o višnji, ona je ove godine doživela pravi krah, slično kao što se desilo pre dve godine sa kupinom, rekao je on i dodao da da je "steta što se prema toj vrsti voća odnosimo kako se odnosimo".
Prostran je istakao da to nije slučaj samo u Srbiji, već i u okruženju, naglašavajući da je očigledno da evropsko tržište nije u ovom trenutku spremno da ponudi bolju cenu, a to se odražava na otkupnu cenu.
Kreditni uslovi očigledno su nepovoljni za otkupljivače, dodao je on, a to se sve prenosi na proizvođača.
Prostran je ocenio da kajsija možda ima nešto bolju sansu, jer može da ide u rakiju, za šta vlada veliki interes. Cene tog voća na pijacama relativno su povoljne, a nema ga ni u prevelikim količinama.
Cena maline prve klase na pijaci je dostigla oko 250 do 280 dinara, a otkupna cena i dalje iznosi između jednog i 1,20 evra po kliogramu, s tim da se, posle realizovanog izvoza, podele prihodi između hladnjačara i proizvođača, rekao je Prostran.
Cena višnje iznosi između 12 i 15 dinara, otkupna cena kajsije lošijeg kvaliteta 30 do 50 dinara, za džem od 50 do 80 dinara, za konzum od 60 do 150 dinara, rekao je on i dodao da su breskve tek "krenule", a cena se kreće između 70 i 80 dinara.
Prostran je ocenio da je sigurno da će pšenica ove godine doživeti veliki podbačaj, jer je veliki deo roda propao zbog kiše, a da će tržišna cena biti određena tek po pravoj prognozi roda i proceni šta je urađeno u zemljama u okruženju.
Najvažnije je da se pšenica "skine", stavi u silose i osuši, naglasio je Prostran i prognozirao da će cena pšenice na Produktnoj berzi dostići 13 dinara u avgustu i septembru.
(Tanjug)
Kao jedan od razloga za probleme u ovogodišnjem otkupu on je naveo i dobar rod voća.
"Problem kada rodi očigledno je u Srbiji mnogo veći nego kada ne rodi i kada se na tržištu formira jedna ozbiljnija tražnja i svi su onda, čini mi se, zadovoljni", primetio je Prostran.
On je ukazao da je ova godina, pored toga što je voće rodilo, pristisnuta i vremenskim prilikama, odnosno obilnim padavinama koje ozbiljno ugrožavaju kvalitet voća. Otkupljivači, navodeći to što je plod lošijeg kvaliteta i malo oštećen, umanjuju deo njegove vrednosti kroz cenu.
Prostran je istakao i da bi proizvođači i otkupljivači morali da imaju malo više razumevanja jedni za druge, pošto je očigledno da "jedni bez drugih neće moći ni ubuduće da preživljavaju".
On je naglasio da svetska ekonomska kriza ima uticaj na voće, pre svega kroz manju kupovnu moć stanovništva, a da na kraju najviše strada primarni prozivođač.
Prostran je dodao da su neke vrste voća koje su dosta izvožene postigle dobru cenu, navodeći kao primer trešnju, čiji je veliki deo otišao na rusko tržište, pa je cena na pijaci iznosila oko 200 dinara.
"Spor se najviše vodi oko dve vrste voća - maline i višnje", naveo je Prostran i ocenio da će se malina "nekako izvući", dok je višnja ove godine doživela "pravi krah".
U otkupu maline prisutan je problem nerazumevanja za stanje kvaliteta, jer je zbog kiše kvalitet roda lošiji, ukazao je on i objasnio da se, kada se berba obavlja pod kišom, uglavnom dobija veoma mali procenat plodova prvog kvaliteta.
Malina je retko voće, naglasio je Prostran i dodao da očekuje da se rešenje, ukoliko bude dužeg sunčanog perioda, nađe pri otkupu maline iz drugog branja.
Kada je reč o višnji, ona je ove godine doživela pravi krah, slično kao što se desilo pre dve godine sa kupinom, rekao je on i dodao da da je "steta što se prema toj vrsti voća odnosimo kako se odnosimo".
Prostran je istakao da to nije slučaj samo u Srbiji, već i u okruženju, naglašavajući da je očigledno da evropsko tržište nije u ovom trenutku spremno da ponudi bolju cenu, a to se odražava na otkupnu cenu.
Kreditni uslovi očigledno su nepovoljni za otkupljivače, dodao je on, a to se sve prenosi na proizvođača.
Prostran je ocenio da kajsija možda ima nešto bolju sansu, jer može da ide u rakiju, za šta vlada veliki interes. Cene tog voća na pijacama relativno su povoljne, a nema ga ni u prevelikim količinama.
Cena maline prve klase na pijaci je dostigla oko 250 do 280 dinara, a otkupna cena i dalje iznosi između jednog i 1,20 evra po kliogramu, s tim da se, posle realizovanog izvoza, podele prihodi između hladnjačara i proizvođača, rekao je Prostran.
Cena višnje iznosi između 12 i 15 dinara, otkupna cena kajsije lošijeg kvaliteta 30 do 50 dinara, za džem od 50 do 80 dinara, za konzum od 60 do 150 dinara, rekao je on i dodao da su breskve tek "krenule", a cena se kreće između 70 i 80 dinara.
Prostran je ocenio da je sigurno da će pšenica ove godine doživeti veliki podbačaj, jer je veliki deo roda propao zbog kiše, a da će tržišna cena biti određena tek po pravoj prognozi roda i proceni šta je urađeno u zemljama u okruženju.
Najvažnije je da se pšenica "skine", stavi u silose i osuši, naglasio je Prostran i prognozirao da će cena pšenice na Produktnoj berzi dostići 13 dinara u avgustu i septembru.
(Tanjug)
