Deficit budžeta Srbije ove godine mogao bi biti dvostruko veći od tri odsto, koliko je predviđeno aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Deficit budžeta Srbije ove godine mogao bi biti dvostruko veći od tri odsto, koliko je predviđeno aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ocenio je ekonomista Stojan Stamenković u četvrtak.
"To pokazuje dosadašnja kretanja i procene buduće dinamike prihoda i rashoda budžeta", rekao je on na predstavljanju novog broja biltena "Makroekonomske analize i trendovi i Konjukturni barometar" Ekonomskog instituta.
Prema njegovim rečima, predviđeni prihodi u budžetu se ne ostvaruju, jer je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini bio znatno veći od pada sa kojim se računalo, a na strani rashoda još ne deluju sva ograničenja potrošnje.
Stamenković je ocenio da bi MMF mogao da prihvati povećanje budžetskog deficita sa 70 na oko 100 milijardi dinara ili da se ukupan deficit sa tri odsto podigne na 4,5 odsto, ali smatra da ta međunarodna finansijska institucija neće prihvatiti rast deficita od šest odsto.
On misli da se uvećani budžetski deficit može finasirati obećanim kreditima Svetske banke i Evropske unije za podršku budžetu, ali preostali manjak mora biti pokriven ili smanjenjem potrošnje do kraja godine ili pozajmicama.
Stamenković smatra da u trenutnoj situaciji, uslovljenoj ekonomskom krizom, budžetski deficit mora da bude povećan, ali treba da se zna da širenje budžetskog deficita neće potrajati duže od ove ili sledeće godine, pa se mora voditi računa o fiskalnoj održivosti i javnom dugu na srednji i duži rok.
Istakao je da će se, bez sistemske transformacije javnog sektora, "fiskalna relaksacija u Srbiji produžiti nezavisno od trajanja svetske ekonomske krize, u sistemu u kome su transferi najveća i rastuća stavka budžeta, šti će javni dug na kraju učiniti neodrživim".
Stamenković, koji je član Ekonomskog saveta premijera Srbije, dodao je da Srbija neće imati veliki problem da ispuni zahteve MMF-a u delu koji se odnosi na monetarnu politiku, devizne rezerve ili inflaciju.
Kazao je da model i metode delovanja centralne banke, odnosno monetarne politike za sad ne bi trebalo menjati, ali bi "izvesna relaksacija, kod obaveznih rezervi banaka, bila požzeljna".
Stamenković je naveo da bi inflacija u Srbiji u ovoj godini mogla da dostigne oko 12 odsto, što je više od ciljane inflacije od 10 procenata, a razlog za to prema njegovim rečima, nije takozvana bazna inflacija, već kontrolisane cene, uključujući cenu goriva.
(Beta)
"To pokazuje dosadašnja kretanja i procene buduće dinamike prihoda i rashoda budžeta", rekao je on na predstavljanju novog broja biltena "Makroekonomske analize i trendovi i Konjukturni barometar" Ekonomskog instituta.
Prema njegovim rečima, predviđeni prihodi u budžetu se ne ostvaruju, jer je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini bio znatno veći od pada sa kojim se računalo, a na strani rashoda još ne deluju sva ograničenja potrošnje.
Stamenković je ocenio da bi MMF mogao da prihvati povećanje budžetskog deficita sa 70 na oko 100 milijardi dinara ili da se ukupan deficit sa tri odsto podigne na 4,5 odsto, ali smatra da ta međunarodna finansijska institucija neće prihvatiti rast deficita od šest odsto.
On misli da se uvećani budžetski deficit može finasirati obećanim kreditima Svetske banke i Evropske unije za podršku budžetu, ali preostali manjak mora biti pokriven ili smanjenjem potrošnje do kraja godine ili pozajmicama.
Stamenković smatra da u trenutnoj situaciji, uslovljenoj ekonomskom krizom, budžetski deficit mora da bude povećan, ali treba da se zna da širenje budžetskog deficita neće potrajati duže od ove ili sledeće godine, pa se mora voditi računa o fiskalnoj održivosti i javnom dugu na srednji i duži rok.
Istakao je da će se, bez sistemske transformacije javnog sektora, "fiskalna relaksacija u Srbiji produžiti nezavisno od trajanja svetske ekonomske krize, u sistemu u kome su transferi najveća i rastuća stavka budžeta, šti će javni dug na kraju učiniti neodrživim".
Stamenković, koji je član Ekonomskog saveta premijera Srbije, dodao je da Srbija neće imati veliki problem da ispuni zahteve MMF-a u delu koji se odnosi na monetarnu politiku, devizne rezerve ili inflaciju.
Kazao je da model i metode delovanja centralne banke, odnosno monetarne politike za sad ne bi trebalo menjati, ali bi "izvesna relaksacija, kod obaveznih rezervi banaka, bila požzeljna".
Stamenković je naveo da bi inflacija u Srbiji u ovoj godini mogla da dostigne oko 12 odsto, što je više od ciljane inflacije od 10 procenata, a razlog za to prema njegovim rečima, nije takozvana bazna inflacija, već kontrolisane cene, uključujući cenu goriva.
(Beta)
