Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će budžetski deficit biti veći za oko 40 milijardi dinara od planiranog, oko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, i da će Međunarodnom monetarnom fondu biti date čvrste garancije da će deficit biti isfinasiran.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će budžetski deficit biti veći za oko 40 milijardi dinara od planiranog, oko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, i da će Međunarodnom monetarnom fondu biti date čvrste garancije da će deficit biti isfinasiran.
Tražićemo dodatni budžetski deficit i siguran sam da će MMF reći - "da", rekao je premijer Cvetković u intervjuu za sutrašnje "Novosti".
"MMF-u ćemo dati čvrste garancije da možemo da isfinansiramo deficit od 4,5 odsto BDP, da ćemo intenzivirati reforme u državnoj upravi, nastaviti restrukturiranje javnih preduzeća i smanjiti im subvencije", rekao je Cvetković.
On je ukazao da dodatni deficit nije nastao zato što je država prekomerno trošila i da to zna i MMF.
"Martovskim rebalansom budžeta išli smo na veliko smanjenje rashoda države. Štedeli smo gde god smo mogli", rekao je premijer.
On je kazao da se može postići još ušteda u birokratskom aparatu, ali "ne na kratak rok".
"Velike uštede mogu da se naprave racionalizacijom zaposlenih u državnoj upravi, ali to ne može da se sprovede za 24 časa. Potrebni su zakoni, socijalni programi...", rekao je Cvetković.
Premijer je kazao da još nije zatvorena cela konstrukcija "budžetske rupe" i da se na tome radi.
"U pregovorima smo sa EU i Rusijom oko kredita i pozajmica za budžet, u iznosima od po nekoliko stotina miliona evra. Iz fondova EU već smo dobili 100 miliona evra, sa Svetskom bankom dogovorili smo kredit od 250 miliona dolara. Pregovaramo i sa komercijalnim bankama, a deo ćemo pokriti i preko internih zaduženja u zemlji, odnosno tzv. trezorskih papira", naveo je Cvetković.
On je ponovio da se na razmatra opcija smanjivanja plata i penzija.
"Ne možemo građanima, koji su ionako u teškoj situaciji zbog krize, dodatno da otežavamo. Drugi razlog je ekonomski - ako u recesiji smanjujete plate onda pada i kupovna moć stanovništva. To samo dodatno produbljuje krizu. Većina država upravo sada radi suprotno - upumpava novac u sistem", istakao je premijer Cvetković.
(Tanjug)
Tražićemo dodatni budžetski deficit i siguran sam da će MMF reći - "da", rekao je premijer Cvetković u intervjuu za sutrašnje "Novosti".
"MMF-u ćemo dati čvrste garancije da možemo da isfinansiramo deficit od 4,5 odsto BDP, da ćemo intenzivirati reforme u državnoj upravi, nastaviti restrukturiranje javnih preduzeća i smanjiti im subvencije", rekao je Cvetković.
On je ukazao da dodatni deficit nije nastao zato što je država prekomerno trošila i da to zna i MMF.
"Martovskim rebalansom budžeta išli smo na veliko smanjenje rashoda države. Štedeli smo gde god smo mogli", rekao je premijer.
On je kazao da se može postići još ušteda u birokratskom aparatu, ali "ne na kratak rok".
"Velike uštede mogu da se naprave racionalizacijom zaposlenih u državnoj upravi, ali to ne može da se sprovede za 24 časa. Potrebni su zakoni, socijalni programi...", rekao je Cvetković.
Premijer je kazao da još nije zatvorena cela konstrukcija "budžetske rupe" i da se na tome radi.
"U pregovorima smo sa EU i Rusijom oko kredita i pozajmica za budžet, u iznosima od po nekoliko stotina miliona evra. Iz fondova EU već smo dobili 100 miliona evra, sa Svetskom bankom dogovorili smo kredit od 250 miliona dolara. Pregovaramo i sa komercijalnim bankama, a deo ćemo pokriti i preko internih zaduženja u zemlji, odnosno tzv. trezorskih papira", naveo je Cvetković.
On je ponovio da se na razmatra opcija smanjivanja plata i penzija.
"Ne možemo građanima, koji su ionako u teškoj situaciji zbog krize, dodatno da otežavamo. Drugi razlog je ekonomski - ako u recesiji smanjujete plate onda pada i kupovna moć stanovništva. To samo dodatno produbljuje krizu. Većina država upravo sada radi suprotno - upumpava novac u sistem", istakao je premijer Cvetković.
(Tanjug)
