Kandidat za premijera Bugarske Bojko Borisov zalaže se za obustavljanje pregovora o gasovodu Južni tok, što predstavlja problem za realizaciju tog projekta, preneo je moskovski dnevnik Komersant.
Kandidat za premijera Bugarske Bojko Borisov zalaže se za obustavljanje pregovora o gasovodu Južni tok, što predstavlja problem za realizaciju tog projekta, preneo je moskovski dnevnik Komersant. Sa druge strane
,predstavnici Evropske komisije i premijeri Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije potpisali su sporazum o izgradnji dugo planiranog gasovoda Nabuko.
Kako se navodi u dnevniku Komersant, Borisov je u pismu ministru ekonomije i energetike Bugarske Petru Dimitrovu predložio da se obustave pregovori o bugarskom delu Južnog toka i drugim projektima iz oblasti energetike.
Komersant je, pozivajući se na neimenovanog činovnika Ministarstva energetike Rusije, preneo da u Moskvu za sada nisu stigli nikakvi predlozi iz Bugarske.
"Ne očekujemo da će pauza (u pregovorima) dugo trajati. To je samo euforija pobednika, koja brzo prolazi", ocenio je on.
Bojko Borisov je lider partije GERB koja je pobedila na parlamentarnim izborima u Bugarskoj 5. jula.
Kako navodi dnevnik Komersant, zvaničan predlog iz Bugarske nisu dobili ni u Gaspromu.
Šef konsultantske kuće specijalizovane za sektor ruskog gasa Istočnoevropske analize gasa (EEGA) Mihail Korčemkin ocenio je da će se pauza u pregovorima svesti na "razmatranje ličnog učešća rukovodstva pobedničke partije u izgradnji i finansijskoj konstrukciji Južnog toka".
Prema njegovoj oceni, "takvi pregovori se odvijaju brzo i bez glasnih izjava."
Analatičar Maksim Šejn iz Brokerkreditservisa ocenjuje da će se nova vlada Bugarske postarati da u pregovorima sa Gaspromom dobije dodatna preimućstva.
Prema njegovom mišljenju, od Bugarske u velikoj meri zavisi koji će gasovod biti ranije izgrađen, Južni Tok ili Nabuko, naveo je Komersant.
Istovremeno, predstavnici Evropske komisije i premijeri Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije potpisali su danas u Ankari sporazum o izgradnji dugo planiranog, 3.300 kilometera dugačkog, gasovoda Nabuko.
Kada bude završen, gasovod će iz Kaspijskog regiona, preko Turske, u središte Evrope godišnje prenositi 31 milijardu kubnih metara gasa.
To je važna alternativna energetska ruta pošiljkama koje stižu iz Rusije i trenutno zadovoljavaju 30 odsto evropskih potreba.
Ali, kako izveštava BBC, preostaje još mnogo toga da se dogovori, a jedno od glavnih nerešenih pitanja je odakle će gas, namenjen za Nabuko, dolaziti.
U potencijalne snabdevače na duge staze ubrajaju se Iran, Irak, Kazahstan, Turkmenistan i Egipat, ali trenutno, samo je Azerbejdžan u stanju da obezbedi 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje potrebnih da bi gasovod prema planu bio izgrađen do 2014. godine.
Pet zemalja, zajednički sa Evropskom komisijom radi na projektu Nabuko već sedam godina i pored toga, odluka da se na nivou premijera potpiše sporazum je izneneđujuća, konstatuje BBC i dodaje da za početak, još nema jasne ideje šta je u stvari dogovoreno.
Turska i Evropska komisija i dalje se raspravljaju oko toga koliko će gasa Turska moći da uzima iz gasovoda, a vlasti u Ankari tvrde da će konačni sporazum moći da se postigne tek za pola godine.
"Mnogi u Evropskoj uniji mišljenja su da Rusija koristi svoj gas kao političko oružje", izjavila je Katinka Bariš iz Centra za evropske reforme, ocenjujući da to nije izvodljivo, ako se snabdeva samo oko četvrtina tržišta.
Za mnoge evropske članice Rusija jeste značajan snabdevač, ali one dobijaju gas i iz dugih izvora- Nigerije, Alžira, u tečnoj formi, objašnjava Bariš.
Problem imaju zemlje centralne Evrope, koje su zaista zavisne od ruskog gasa, u nekim slučajevima 100 odsto.
(agencije/MONDO)
,predstavnici Evropske komisije i premijeri Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije potpisali su sporazum o izgradnji dugo planiranog gasovoda Nabuko.
Kako se navodi u dnevniku Komersant, Borisov je u pismu ministru ekonomije i energetike Bugarske Petru Dimitrovu predložio da se obustave pregovori o bugarskom delu Južnog toka i drugim projektima iz oblasti energetike.
Komersant je, pozivajući se na neimenovanog činovnika Ministarstva energetike Rusije, preneo da u Moskvu za sada nisu stigli nikakvi predlozi iz Bugarske.
"Ne očekujemo da će pauza (u pregovorima) dugo trajati. To je samo euforija pobednika, koja brzo prolazi", ocenio je on.
Bojko Borisov je lider partije GERB koja je pobedila na parlamentarnim izborima u Bugarskoj 5. jula.
Kako navodi dnevnik Komersant, zvaničan predlog iz Bugarske nisu dobili ni u Gaspromu.
Šef konsultantske kuće specijalizovane za sektor ruskog gasa Istočnoevropske analize gasa (EEGA) Mihail Korčemkin ocenio je da će se pauza u pregovorima svesti na "razmatranje ličnog učešća rukovodstva pobedničke partije u izgradnji i finansijskoj konstrukciji Južnog toka".
Prema njegovoj oceni, "takvi pregovori se odvijaju brzo i bez glasnih izjava."
Analatičar Maksim Šejn iz Brokerkreditservisa ocenjuje da će se nova vlada Bugarske postarati da u pregovorima sa Gaspromom dobije dodatna preimućstva.
Prema njegovom mišljenju, od Bugarske u velikoj meri zavisi koji će gasovod biti ranije izgrađen, Južni Tok ili Nabuko, naveo je Komersant.
Istovremeno, predstavnici Evropske komisije i premijeri Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije potpisali su danas u Ankari sporazum o izgradnji dugo planiranog, 3.300 kilometera dugačkog, gasovoda Nabuko.
Kada bude završen, gasovod će iz Kaspijskog regiona, preko Turske, u središte Evrope godišnje prenositi 31 milijardu kubnih metara gasa.
To je važna alternativna energetska ruta pošiljkama koje stižu iz Rusije i trenutno zadovoljavaju 30 odsto evropskih potreba.
Ali, kako izveštava BBC, preostaje još mnogo toga da se dogovori, a jedno od glavnih nerešenih pitanja je odakle će gas, namenjen za Nabuko, dolaziti.
U potencijalne snabdevače na duge staze ubrajaju se Iran, Irak, Kazahstan, Turkmenistan i Egipat, ali trenutno, samo je Azerbejdžan u stanju da obezbedi 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje potrebnih da bi gasovod prema planu bio izgrađen do 2014. godine.
Pet zemalja, zajednički sa Evropskom komisijom radi na projektu Nabuko već sedam godina i pored toga, odluka da se na nivou premijera potpiše sporazum je izneneđujuća, konstatuje BBC i dodaje da za početak, još nema jasne ideje šta je u stvari dogovoreno.
Turska i Evropska komisija i dalje se raspravljaju oko toga koliko će gasa Turska moći da uzima iz gasovoda, a vlasti u Ankari tvrde da će konačni sporazum moći da se postigne tek za pola godine.
"Mnogi u Evropskoj uniji mišljenja su da Rusija koristi svoj gas kao političko oružje", izjavila je Katinka Bariš iz Centra za evropske reforme, ocenjujući da to nije izvodljivo, ako se snabdeva samo oko četvrtina tržišta.
Za mnoge evropske članice Rusija jeste značajan snabdevač, ali one dobijaju gas i iz dugih izvora- Nigerije, Alžira, u tečnoj formi, objašnjava Bariš.
Problem imaju zemlje centralne Evrope, koje su zaista zavisne od ruskog gasa, u nekim slučajevima 100 odsto.
(agencije/MONDO)
