U Srbiji još nema masovnih oduzimanja stanova zbog aktiviranja hipoteke, ali banke sve češće posežu za ovim instrumentom zaštite da bi naplatile dugovanja od građana i privrede.
U Srbiji još nema masovnih oduzimanja stanova zbog aktiviranja hipoteke, ali banke sve češće posežu za ovim instrumentom zaštite da bi naplatile dugovanja od građana i privrede.
Najviše su na udaru mala i srednja preduzeća, odnosno njihovi vlasnici, kojima nekada celokupna imovina od kuće do poslovnog prostora odlazi na doboš zbog dugovanja bankarima.
Nešto je blaža situacija sa građanima koji su podigli stambene kredite, ali ne mogu da otplaćuju rate, pišu "Novosti".
Prema nezvaničnim podacima, jer banke ne žele da iznose cifre koliko su stanova prodale na licitaciji da bi namirile svoja potraživanja, u Srbiji je aktivirano nešto više od 20 hipoteka građana.
Zabrinjava činjenica da su, prema podacima Narodne banke Srbije, od septembra prošle godine, kada je krenula finansijska kriza, do marta ove povećana dugovanja prema bankama duža od tri meseca, i to za 35 odsto. Učešće problematičnih zajmova, u broju odobrenih, skočilo je sa 2,66 na 3,58 odsto.
Glavni razlozi za neredovno izmirenje obaveza prema bankama uglavnom su objektivne prirode, odnosno smanjena primanja, kašnjenje plata, gubitak posla, povećanje vrednosti evra i švajcarskog franka za koje su vezani stambeni krediti...
U Hrvatskoj, na primer, banke odobravaju grejs period od šest meseci do godinu dana građanima koji su ostali bez posla. Šta naše banke čine u ovim slučajevima?
"Kada klijent padne u docnju uvek se pojedinačno sagledava njegov problem", kaže Goran Milićević, direktor marketinga Komercijalne banke.
"Prvo se sa klijentom razgovora i iznalazi najbolje rešenje. Imali smo dva slučaja koja su se dobro završila, odnosno korisnici stambenih zajmova su nastavili da otplaćuju rate kada su rešili problem sa poslom."
Ukoliko građanin počne da kasni sa otplatom stambenog zajma, banka između 15. i 30. dana šalje opomenu i obaveštava da počinje da zaračunava zateznu kamatu. Ukoliko rata nije uplaćena u roku od 45 do 60 dana šalje drugu opomenu, a nakon tri meseca i treću, koja znači da sledi tužba.
Tada počinje i pripremna radnja za vansudski ili sudski postupak (pokreće se kad prođe 120 dana od prestanka otplate kredita).
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima oko 300.000 upisanih hipoteka. Za stambene kredite zaloga je upisana na oko 35.000 nekretnina. Od početka godine samo u Beogradu je podneto zahteva za upis više od 1.520 hipoteka.
Bankari ističu da ne vole odlazak na sud, ali krajnja mera za neredovne platiše stambenih kredita je aktiviranje hipoteke.
Ukoliko ceo postupak dospe do suda, stan ili kuća idu na licitaciju, prvo se namiruje vrednost preostalog duga za stambenu pozajmicu, zatim zatezne kamate, a ukoliko nešto pretekne, novac se vraća i korisniku zajma.
(MONDO)
Najviše su na udaru mala i srednja preduzeća, odnosno njihovi vlasnici, kojima nekada celokupna imovina od kuće do poslovnog prostora odlazi na doboš zbog dugovanja bankarima.
Nešto je blaža situacija sa građanima koji su podigli stambene kredite, ali ne mogu da otplaćuju rate, pišu "Novosti".
Prema nezvaničnim podacima, jer banke ne žele da iznose cifre koliko su stanova prodale na licitaciji da bi namirile svoja potraživanja, u Srbiji je aktivirano nešto više od 20 hipoteka građana.
Zabrinjava činjenica da su, prema podacima Narodne banke Srbije, od septembra prošle godine, kada je krenula finansijska kriza, do marta ove povećana dugovanja prema bankama duža od tri meseca, i to za 35 odsto. Učešće problematičnih zajmova, u broju odobrenih, skočilo je sa 2,66 na 3,58 odsto.
Glavni razlozi za neredovno izmirenje obaveza prema bankama uglavnom su objektivne prirode, odnosno smanjena primanja, kašnjenje plata, gubitak posla, povećanje vrednosti evra i švajcarskog franka za koje su vezani stambeni krediti...
U Hrvatskoj, na primer, banke odobravaju grejs period od šest meseci do godinu dana građanima koji su ostali bez posla. Šta naše banke čine u ovim slučajevima?
"Kada klijent padne u docnju uvek se pojedinačno sagledava njegov problem", kaže Goran Milićević, direktor marketinga Komercijalne banke.
"Prvo se sa klijentom razgovora i iznalazi najbolje rešenje. Imali smo dva slučaja koja su se dobro završila, odnosno korisnici stambenih zajmova su nastavili da otplaćuju rate kada su rešili problem sa poslom."
Ukoliko građanin počne da kasni sa otplatom stambenog zajma, banka između 15. i 30. dana šalje opomenu i obaveštava da počinje da zaračunava zateznu kamatu. Ukoliko rata nije uplaćena u roku od 45 do 60 dana šalje drugu opomenu, a nakon tri meseca i treću, koja znači da sledi tužba.
Tada počinje i pripremna radnja za vansudski ili sudski postupak (pokreće se kad prođe 120 dana od prestanka otplate kredita).
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima oko 300.000 upisanih hipoteka. Za stambene kredite zaloga je upisana na oko 35.000 nekretnina. Od početka godine samo u Beogradu je podneto zahteva za upis više od 1.520 hipoteka.
Bankari ističu da ne vole odlazak na sud, ali krajnja mera za neredovne platiše stambenih kredita je aktiviranje hipoteke.
Ukoliko ceo postupak dospe do suda, stan ili kuća idu na licitaciju, prvo se namiruje vrednost preostalog duga za stambenu pozajmicu, zatim zatezne kamate, a ukoliko nešto pretekne, novac se vraća i korisniku zajma.
(MONDO)
