NI U NEMAČKOJ VIŠE NE CVETAJU RUŽE: U omiljenim zemljama srpskih gajstarbajtera sve veća ekonomska kriza | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

plate pale, a troškovi skočili

NI U NEMAČKOJ VIŠE NE CVETAJU RUŽE: U omiljenim zemljama srpskih gajstarbajtera sve veća ekonomska kriza

Autor Tamara Jovanović
Autor Tamara Jovanović

Ceo svet naišao je na neverovatne prepreke i krizu usled uticaja pandemije, a poslovi i zarade prvi su se našli na udaru.

Izvor: Guliver/GettyImagesPlus/iStock/ksenija18kz

I najjača evropska ekonomija - Nemačka suočila sa padom zarada, i to po prvi put u poslednjih 14 godina, što dokazuje da ni snažne privrede nisu ostale imune na koronu.

Prema istraživanju Međunarodne organizacije rada, vladine šeme kompenzacije zarada ublažile su gubitak dohotka na oko minus dva odsto na nivou Evropske unije 2020. godine.

Kriza je, kako su istakli, ozbiljno pogodila manje plaćene radnike. Koristeći podatke iz grupe od 28 evropskih zemalja, izveštaj pokazuje da bi bez privremenih subvencija 50 odsto najniže plaćenih radnika izgubilo procenjenih 17,3 odsto svojih plata.

Možda će vas zanimati

Bez subvencija država, prosečni iznos zarada izgubljenih u svim grupama iznosio bi 6,5 procenata.

Planove reorganizacije i smanjenja troškova kompanija svakako su najviše osetili zaposleni, i to najpre po svojim novčanicima. Pored velikog broja otkaza, mnoge firme smanjile su obim proizvodnje ili skratile radno vreme, zbog čega su mahom radnicima smanjivane plate.

Nemačka

Nedavno je odjeknula vest da se u Nemačkoj, tokom korona-krize, okončao rast zaposlenosti koji je trajao 14 godina, čak i tokom globalne ekonomske i finansijske krize 2008. i 2009. godine. Sada je još više iznenadilo saopštenje Zavoda za statistiku o smanjenju zarada.

U Nemačkoj je recimo, tokom 2020. godišnji prosek broja zaposlenih iznosio 44,8 miliona, što znači da je bilo 477.000 manje zaposlenih nego 2019. godine.

Korona kriza, kako je istaknuto, ima negativne posledice i po primanja građana Nemačke.

Po prvi put od početka sprovođenja istraživanja 2007, prošle godine nominalne plate su pale, saopštio je to Statistički zavod u Vizbadenu. Uključujući i vanredne isplate, bruto plate bile su u proseku za 0,6 odsto niže nego pre godinu dana.

Istovremeno su potrošačke cene porasle za 0,5 odsto, tako da je zaposlenima u "džepu" ostalo realno za oko jedan odsto manje primanja nego 2019, objasnili su iz Zavoda.

Austrija

Istraživanje javnog mnenja instituta "Imas" pokazalo je da 38 odsto Austrijanaca kaže da oseća finansijski krizu i isto toliki broj troši manje novca.

Kako je turistički sektor, a koji čini veliki deo privrede ove zemlje, praktično zaustavljen, jasno je i da se to odrazilo na porast nezaposlenosti i smanjenje zarada.

Direktor Servisa za zapošljavanje (AMS) u Austriji Johanes Kopf nedavno je izjavio da je Austrija suočena sa najvećim krizom na tržištu rada od Drugog svetskog rata.

"Nakon krize uslediće novi bum", uveren je on, dodajući da za taj period treba već sada prekvalifikovati i doobučiti nezaposlene. Kao prekretnicu, on vidi vakcinaciju, jer kada vakcina bude raspoloživa širem stanovništvu, onda se može polaziti od rasta spremnosti na investicije i potrošnju.

Amerika

Američko tržište rada već na početku izbijanja pandemije suočilo se sa velikim porastom nezaposlenosti. Iako su rani gubici su preokrenuti, mnogi Amerikanci se i dalje suočavaju sa dubokim finansijskim poteškoćama.

Istraživanje PeW Research Center-a otkriva da je, ukupno gledano, svaka četvrta odrasla osoba u SAD imala problema sa plaćanjem računa otkako je izbijanje korona virusa počelo, trećina je uronila na štedne ili penzione račune kako bi sastavila kraj s krajem, i otprilike jedan u šest su pozajmljivali novac od prijatelja ili porodice ili su hranu dobili u banci sa hranom.

Čak i ako nisu izgubili posao, mnogi radnici radili su skraćeno radno vreme, ili su počeli da primaju umanjenu platu zbog ekonomskih posledica pandemije. Otprilike trećina svih odraslih kazala je da se to dogodilo njima ili nekome u njihovom domaćinstvu, a 21 odsto kaže da se to dogodilo njima lično.

Većina radnika, kako istraživanje navodi, koji su ovo doživeli sada zarađuju manje nego što su zarađivali pre izbijanja koronavirusa.

Kako su mediji ranije preneli, ukupan broj zahteva za dobijanje naknade za nezaposlenost u Americi tokom pandemije prešao je 68,1 milion, što je jednako iznosu od više od 42 procenta radne snage u zemlji.

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

^_^

Tako je, ne valja tamo nista bolje svi da se vrate u srbijicu da rqde za 300€ kod privatnika...hahhaha

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU