Dugovi sve češće povlače hipoteku jer su problematični zajmovi povećani sa 2,6 na 3,5 odsto. Na stambene kredite upisano oko trideset pet hiljada hipoteka.
Nedavno je u zgradi u centru prestonice osvanuo oglas banke – prodaje se stan pod hipotekom. Stan je toliko ruiniran vlagom da će malo ko da se zainteresuje da ga kupi. Stan propada, stanari strahuju za zgradu, a banka mnogo ne brine za "hipoteku" koju je "naplatila", piše "Politika".
Iako još nema masovnih oduzimanja, sve češće se može videti oglas da banke na "doboš" stavljaju imovinu ne bi li tako naplatile dugovanja. Do sada je, doduše, aktivirano tek 20 hipoteka, bar kod onih kredita koji su osigurani.
Mada se njihov broj blago povećava, Aleksandar Jović direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ne očekuje veće nevolje.
Kako kaže, u boljoj smo situaciji nego zemlje u svetu i okruženju. Ipak, zabrinjava činjenica da su, prema podacima Narodne banke (od septembra prošle godine do marta ove) za 35 odsto povećana dugovanja prema bankama duža od tri meseca.
Učešće problematičnih zajmova, u broju odobrenih, skočilo je sa 2,6 na 3,5 odsto. Razlozi za neredovnu otplatu uglavnom su smanjena primanja, kašnjenje plata, gubitak posla, povećanje vrednosti evra i švajcarskog franka za koje su vezani stambeni krediti.
Da se još ne treba radovati malom broju takvih slučajeva pokazuju i iskustva iz sveta da kritični period nastupa između četvrte i sedme godine, potvrđuje Jović.
Banke, poslovično, ne žele da iznose cifre koliko su stanova prodale da bi namirile potraživanja ili ih stavile na licitaciju.
Bankari kažu i da ne vole sud, ali krajnja mera za neredovne dužnike je aktiviranje hipoteke. Ukoliko postupak dospe do suda, stan ide na licitaciju, prvo se namiruje vrednost preostalog duga, zatim zatezne kamate, a ako nešto pretekne, novac se vraća i korisniku kredita.
"U Rajfajzen banci je broj aktiviranih hipoteka minimalan. Klijenti koji otplaćuju stambene kredite su uprkos krizi prilično revnosni u otplati mesečnih obaveza.
Razlog je opreznost pri odobravanju kredita od samog početka, a naša banka je prva ponudila stambene kredite, što joj je omogućilo i da realizuje takvu politiku upravljanja rizicima", ističu u toj banci.
UErste banci postoji nekoliko pojedinačnih slučajeva kod kojih postoji kašnjenje u otplati kredita i prema njima se primenjuju mere u skladu sa standardnom procedurom u takvim situacijama. Ali, tvrde, ni u jednom slučaju nije se još došlo u fazu aktiviranja hipoteke građana.
"Sosijeteženeral do sada nije aktivirala ni jednu hipoteku po osnovu stambenog kredita", kaže Miroslav Rebić, član IO. On dodaje da će dalji razvoj tržišta hipotekarnih kredita zavisiti od stanja privrede i efikasnosti mera na ublažavanje efekata finansijske krize u smislu povećanja likvidnosti preduzeća, očuvanja nivoa zaposlenosti.
Ni Unikredit bankadosada nije bila primorana da aktivira hipoteku kako bi naplatila zajam, kako kažu u toj banci.
"Aktuelna situacija ne odgovara ni bankama, ni klijentima, a u obostranom je interesu da se izbegne naplata potraživanja prodajom nepokretnosti pod hipotekom.
Pre prodaje činimo sve da zajedno nađemo drugo rešenje kao što je reprogram, produženje roka ili sporazumna prodaja. A kada već dođe do prodaje, jasno je da su sve opcije iscrpljene ili da ne postoji spremnost klijenta da uredno izmiruje obaveze.
Ukoliko se dogovor ne postigne, klijentu se šalje opomena pred aktiviranje hipoteke, pa pokretanje sudskog postupka", kaže Branka Damnjanović, direktor za poslove sa stanovništvom HipoAlpe-Adria banke.
"U direktnoj prodaji trudimo se da postupak bude transparentan i da čuvamo interese klijenta. Sud donosi rešenje o utvrđenju vrednosti nepokretnosti pod hipotekom i sudski veštak procenjuje nepokretnosti po tržišnoj ceni. Zatim se javno oglašava prodaja, u novinama i u sudu.
U Srbiji, prema podacima Geodetskog zavoda, ima oko 300 hiljada upisanih hipoteka. Za stambene kredite zaloga je upisana na oko 35 hiljada nekretnina.
Kada klijent počne da kasni u otplati uvek se pojedinačno sagledava problem.Posle 15 i 30 dana banka šalje opomenu kojom obaveštava klijenta da počinje da mu "kuca" zatezna kamata.
A ako rata nije uplaćena u roku od 45 do 60 dana, stiže druga opomena. Posle tri meseca i treća, koja upozorava da sledi – tužba.
Tada počinje priprema za vansudski ili sudski postupak (pokreće se kad prođe 120 dana od prestanka otplate kredita), objašnjavaju bankari redosled poteza.
(MONDO)
Iako još nema masovnih oduzimanja, sve češće se može videti oglas da banke na "doboš" stavljaju imovinu ne bi li tako naplatile dugovanja. Do sada je, doduše, aktivirano tek 20 hipoteka, bar kod onih kredita koji su osigurani.
Mada se njihov broj blago povećava, Aleksandar Jović direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ne očekuje veće nevolje.
Kako kaže, u boljoj smo situaciji nego zemlje u svetu i okruženju. Ipak, zabrinjava činjenica da su, prema podacima Narodne banke (od septembra prošle godine do marta ove) za 35 odsto povećana dugovanja prema bankama duža od tri meseca.
Učešće problematičnih zajmova, u broju odobrenih, skočilo je sa 2,6 na 3,5 odsto. Razlozi za neredovnu otplatu uglavnom su smanjena primanja, kašnjenje plata, gubitak posla, povećanje vrednosti evra i švajcarskog franka za koje su vezani stambeni krediti.
Da se još ne treba radovati malom broju takvih slučajeva pokazuju i iskustva iz sveta da kritični period nastupa između četvrte i sedme godine, potvrđuje Jović.
Banke, poslovično, ne žele da iznose cifre koliko su stanova prodale da bi namirile potraživanja ili ih stavile na licitaciju.
Bankari kažu i da ne vole sud, ali krajnja mera za neredovne dužnike je aktiviranje hipoteke. Ukoliko postupak dospe do suda, stan ide na licitaciju, prvo se namiruje vrednost preostalog duga, zatim zatezne kamate, a ako nešto pretekne, novac se vraća i korisniku kredita.
"U Rajfajzen banci je broj aktiviranih hipoteka minimalan. Klijenti koji otplaćuju stambene kredite su uprkos krizi prilično revnosni u otplati mesečnih obaveza.
Razlog je opreznost pri odobravanju kredita od samog početka, a naša banka je prva ponudila stambene kredite, što joj je omogućilo i da realizuje takvu politiku upravljanja rizicima", ističu u toj banci.
UErste banci postoji nekoliko pojedinačnih slučajeva kod kojih postoji kašnjenje u otplati kredita i prema njima se primenjuju mere u skladu sa standardnom procedurom u takvim situacijama. Ali, tvrde, ni u jednom slučaju nije se još došlo u fazu aktiviranja hipoteke građana.
"Sosijeteženeral do sada nije aktivirala ni jednu hipoteku po osnovu stambenog kredita", kaže Miroslav Rebić, član IO. On dodaje da će dalji razvoj tržišta hipotekarnih kredita zavisiti od stanja privrede i efikasnosti mera na ublažavanje efekata finansijske krize u smislu povećanja likvidnosti preduzeća, očuvanja nivoa zaposlenosti.
Ni Unikredit bankadosada nije bila primorana da aktivira hipoteku kako bi naplatila zajam, kako kažu u toj banci.
"Aktuelna situacija ne odgovara ni bankama, ni klijentima, a u obostranom je interesu da se izbegne naplata potraživanja prodajom nepokretnosti pod hipotekom.
Pre prodaje činimo sve da zajedno nađemo drugo rešenje kao što je reprogram, produženje roka ili sporazumna prodaja. A kada već dođe do prodaje, jasno je da su sve opcije iscrpljene ili da ne postoji spremnost klijenta da uredno izmiruje obaveze.
Ukoliko se dogovor ne postigne, klijentu se šalje opomena pred aktiviranje hipoteke, pa pokretanje sudskog postupka", kaže Branka Damnjanović, direktor za poslove sa stanovništvom HipoAlpe-Adria banke.
"U direktnoj prodaji trudimo se da postupak bude transparentan i da čuvamo interese klijenta. Sud donosi rešenje o utvrđenju vrednosti nepokretnosti pod hipotekom i sudski veštak procenjuje nepokretnosti po tržišnoj ceni. Zatim se javno oglašava prodaja, u novinama i u sudu.
U Srbiji, prema podacima Geodetskog zavoda, ima oko 300 hiljada upisanih hipoteka. Za stambene kredite zaloga je upisana na oko 35 hiljada nekretnina.
Kada klijent počne da kasni u otplati uvek se pojedinačno sagledava problem.Posle 15 i 30 dana banka šalje opomenu kojom obaveštava klijenta da počinje da mu "kuca" zatezna kamata.
A ako rata nije uplaćena u roku od 45 do 60 dana, stiže druga opomena. Posle tri meseca i treća, koja upozorava da sledi – tužba.
Tada počinje priprema za vansudski ili sudski postupak (pokreće se kad prođe 120 dana od prestanka otplate kredita), objašnjavaju bankari redosled poteza.
(MONDO)
