Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi u Beograd 24. avgusta na razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije u okviru druge revizije "stend baj" aranžmana, rečeno je danas Tanjugu u predstavništvu MMF-a u Beogradu.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi u Beograd 24. avgusta na razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije u okviru druge revizije "stend baj" aranžmana, rečeno je danas Tanjugu u predstavništvu MMF-a u Beogradu.
Misija MMF-a, koju će voditi Albert Jeger, razgovaraće sa zvaničnicima vlade i Narodne banke Srbije, kao i sa predstavnicima privatnog sektora i akademskih krugova.
Sporazum o "stend baj" aranžmanu s MMF-om postignut je u martu ove godine, a Odbor direktora MMF-a u Vašingtonu je 15. maja Srbiji odobrio kredit za jačanje deviznih rezervi od oko 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine.
Do sada je Srbija povukla jednu tranšu iz aranžmana od oko 788 miliona evra.
Prema ranijim izjavama guvernera NBS Radovana Jelašića, ostatak sredstava iz "stend baj" aranžmana Srbiji za sada nije potreban, jer ima dovoljne devizne rezerve (više od devet milijardi evra), za odbranu stabilnosti kursa dinara.
Jelašić je, međutim, ukazivao da je aranžman s MMF-om bio neophodan zbog jačanja kredibiliteta i poverenja Srbije kod drugih međunarodnih finansijskih institucija, koje treba da nastave kreditiranje srpske privrede.
Novac od kredita MMF-a, koji je odobren za jačanje deviznih rezervi zemlje, mogao bi da bude odlično rešenje za dopunu republičkog budžeta, ocenio je Jurij Bajec, član Ekonomskog saveta u Vladi Srbije.
Bajec je rekao da bi ovakav način finansiranja državne kase bio dobar za Srbiju jer je jeftin, i izrazio uverenje da će pregovori s tom međunarodnom finansijskom institucijom uspeti.
"Kada MMF vidi da se spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjio i da su devizne rezerve solidne i bez tri milijarde evra njihovog kredita, moguće je da će dozvoliti Srbiji da se deo tog novca koristi za pokriće budžetskog deficita", rekao je Bajec u intervjuu "Presu".
On je ukazao da je MMF, od kada je počela svetska ekonomska kriza, takvu mogućnost već pružao nekim zemljama.
Za uzvrat, rekao je on, Srbija treba, pre svega, da im objasni šta je kao država uradila na suzbijanju negativnih efekata ekonomske krize, i da im ponudi ubedljiv program o tome šta će da uradi do kraja ove i u 2010. godini.
Bajec je ocenio da će za MMF biti najznačajnije reforme u oblasti javne potrošnje.
"MMF zna u kakvoj je Srbija situaciji. Povećanje deficita sa tri na 4,5 odsto (što će Srbija verovatno tražiti) i nije neka drama", naveo je on i dodao da su se, zbog ekonomske krize, mnoge zemlje našle u dosta goroj situaciji od Srbije, a MMF je pokazao fleksibilnost.
"Ipak, sve ove mere su naša suštinska potreba, i bez MMF-a mi bismo morali mnogo toga sami da uradimo. Nije lako zagristi kiselu jabuku, ali se mora", rekao je Bajec.
On je naveo da postoji radna grupa u Ministarstvu finansija koja radi na pripremi plana pred dolazak MMF-a i dodao da bi Vlada trebalo da uradi temeljnu analizu mera koje je već sprovela, da bi se tačno videlo šta od toga funkcioniše, a šta ne, i da li je s tim merama moguće još nešto uraditi do kraja godine. Takođe, MMF-u treba predožiti sve mogućnosti za celu sledeću godinu.
"Treba, pre svega, povesti ozbiljne rasprave oko penzija. Ništa dramatično i preko noći, već polagano i dugoročno. Treba videti kako da se smanji deficit penzionog fonda i ogromna izdvajanja iz budžeta za penzije. Takođe, tu treba svrstati i zdravstvo, prosvetu, sudstvo, što su takođe veliki delovi 'kolača' u budžetskoj potrošnji", istakao je on.
Na pitanje ima li prostora za smanjenje broja zaposlenih u tim sektorima i državnoj upravi, Bajec je kazao da treba smanjiti broj zaposlenih u celom javnom sektoru.
"Da bi došlo do otpuštanja, treba doneti odgovarajuće zakonske propise. Drugo, ne možete otpuštati ljude bez otpremnina, a to je velika stavka u budžetu. Plan za to treba da bude višegodišnji. Smanjenje broja zaposlenih bila bi velika ušteda", ukazao je on.
Bajec je ocenio da bi povećanje PDV-a bilo "jako loše resenje" za privredu i da je prirodno što je privreda protiv toga.
"To je jako loše rešenje za njih, a pitanje je i da li će rast PDV-a povećati prihode budžeta ili će doprineti širenju sive ekonomije", rekao je on.
Na pitanje šta je najrealnije rešenje za Srbiju - veći PDV, manje zarade ili otpuštanja u javnom sektoru, Bajec je rekao da je manevarski prostor sužen i da je najrealnije "od svega pomalo. Neke mere sprovesti na duži rok, a neke na kraći".
(Tanjug/na slici Jurij Bajec)
Misija MMF-a, koju će voditi Albert Jeger, razgovaraće sa zvaničnicima vlade i Narodne banke Srbije, kao i sa predstavnicima privatnog sektora i akademskih krugova.
Sporazum o "stend baj" aranžmanu s MMF-om postignut je u martu ove godine, a Odbor direktora MMF-a u Vašingtonu je 15. maja Srbiji odobrio kredit za jačanje deviznih rezervi od oko 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine.
Do sada je Srbija povukla jednu tranšu iz aranžmana od oko 788 miliona evra.
Prema ranijim izjavama guvernera NBS Radovana Jelašića, ostatak sredstava iz "stend baj" aranžmana Srbiji za sada nije potreban, jer ima dovoljne devizne rezerve (više od devet milijardi evra), za odbranu stabilnosti kursa dinara.
Jelašić je, međutim, ukazivao da je aranžman s MMF-om bio neophodan zbog jačanja kredibiliteta i poverenja Srbije kod drugih međunarodnih finansijskih institucija, koje treba da nastave kreditiranje srpske privrede.
Novac od kredita MMF-a, koji je odobren za jačanje deviznih rezervi zemlje, mogao bi da bude odlično rešenje za dopunu republičkog budžeta, ocenio je Jurij Bajec, član Ekonomskog saveta u Vladi Srbije.
Bajec je rekao da bi ovakav način finansiranja državne kase bio dobar za Srbiju jer je jeftin, i izrazio uverenje da će pregovori s tom međunarodnom finansijskom institucijom uspeti.
"Kada MMF vidi da se spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjio i da su devizne rezerve solidne i bez tri milijarde evra njihovog kredita, moguće je da će dozvoliti Srbiji da se deo tog novca koristi za pokriće budžetskog deficita", rekao je Bajec u intervjuu "Presu".
On je ukazao da je MMF, od kada je počela svetska ekonomska kriza, takvu mogućnost već pružao nekim zemljama.
Za uzvrat, rekao je on, Srbija treba, pre svega, da im objasni šta je kao država uradila na suzbijanju negativnih efekata ekonomske krize, i da im ponudi ubedljiv program o tome šta će da uradi do kraja ove i u 2010. godini.
Bajec je ocenio da će za MMF biti najznačajnije reforme u oblasti javne potrošnje.
"MMF zna u kakvoj je Srbija situaciji. Povećanje deficita sa tri na 4,5 odsto (što će Srbija verovatno tražiti) i nije neka drama", naveo je on i dodao da su se, zbog ekonomske krize, mnoge zemlje našle u dosta goroj situaciji od Srbije, a MMF je pokazao fleksibilnost.
"Ipak, sve ove mere su naša suštinska potreba, i bez MMF-a mi bismo morali mnogo toga sami da uradimo. Nije lako zagristi kiselu jabuku, ali se mora", rekao je Bajec.
On je naveo da postoji radna grupa u Ministarstvu finansija koja radi na pripremi plana pred dolazak MMF-a i dodao da bi Vlada trebalo da uradi temeljnu analizu mera koje je već sprovela, da bi se tačno videlo šta od toga funkcioniše, a šta ne, i da li je s tim merama moguće još nešto uraditi do kraja godine. Takođe, MMF-u treba predožiti sve mogućnosti za celu sledeću godinu.
"Treba, pre svega, povesti ozbiljne rasprave oko penzija. Ništa dramatično i preko noći, već polagano i dugoročno. Treba videti kako da se smanji deficit penzionog fonda i ogromna izdvajanja iz budžeta za penzije. Takođe, tu treba svrstati i zdravstvo, prosvetu, sudstvo, što su takođe veliki delovi 'kolača' u budžetskoj potrošnji", istakao je on.
Na pitanje ima li prostora za smanjenje broja zaposlenih u tim sektorima i državnoj upravi, Bajec je kazao da treba smanjiti broj zaposlenih u celom javnom sektoru.
"Da bi došlo do otpuštanja, treba doneti odgovarajuće zakonske propise. Drugo, ne možete otpuštati ljude bez otpremnina, a to je velika stavka u budžetu. Plan za to treba da bude višegodišnji. Smanjenje broja zaposlenih bila bi velika ušteda", ukazao je on.
Bajec je ocenio da bi povećanje PDV-a bilo "jako loše resenje" za privredu i da je prirodno što je privreda protiv toga.
"To je jako loše rešenje za njih, a pitanje je i da li će rast PDV-a povećati prihode budžeta ili će doprineti širenju sive ekonomije", rekao je on.
Na pitanje šta je najrealnije rešenje za Srbiju - veći PDV, manje zarade ili otpuštanja u javnom sektoru, Bajec je rekao da je manevarski prostor sužen i da je najrealnije "od svega pomalo. Neke mere sprovesti na duži rok, a neke na kraći".
(Tanjug/na slici Jurij Bajec)
