Mala je varovatnoća da "krene po zlu" za dinar, pa time i posledično po životni standard građana.
Promene na kursnim listama ne očekuju se u narednim mesecima, iako, naravno, rizici da se nešto nepredviđeno desi uvek postoje, ali su, sudeći po ocenama ekonomista i bankara, male varovatnoće da "krene po zlu" za dinar, pa time i posledično po životni standard građana.
Na početku godine srednji kurs evra iznosio je 89,5436 dinara, sada 93,1643. Kota od 96 dinara za evro nije pređena, ali je od početka godine domaća valuta prema evru oslabila za pet odsto.
Profesor na "Megatrend univerzitetu" Vladimir Vučković kaže za Danas da su rizici eventualne poteškoće u reviziji aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali i socijalni nemiri, kao i politička kriza.
Ukoliko bi se desilo nešto nepredviđeno, to bi sigurno, kaže on, moglo da bude okidač.
Postoje uslovi za buduću krizu valute, samo je pitanje kada će eventualno okidač da pokrene lavinu. U državnim hartijama Narodne banke Srbije (NBS) i zapisima Trezora je protivvrednost dve milijarde evra koje bi mogle da se pojave na tržištu i time ugroze kurs, ukoliko bi akteri banke procenili da dinar nije sigurna luka.
Ali, kako sada stvari stoje, do toga neće doći, naglašava Vučković.
Nakon većih turbulencija, od 25. februara, kada je poslednji put u ovoj godini do sada centralna banka intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, kurs se stabilizovao.
Na smirivanje kursa u proteklih nekoliko meseci, prema rečima Sonje Miladinovski, člana Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke", uticala je dovoljna ponuda deviza na tržištu.
Razlog je pre svega nekoliko većih kreditnih aranžmana poslovnih banaka sa inostranstvom, kao i iz poznatog sezonski uslovljenog priliva deviza sa menjačkog tržišta.
Ova ponuda je bila sasvim dovoljna da pokrije tekuću tražnju za devizama na osnovu plaćanja uvoza robe i usluga iz inostranstva - ističe Miladinovski.
Nevezano od predstojeće posete misije MMF, devizne rezerve zemlje su stabilizovane i sredstva iz MMF aranžmana, koja su uglavnom na raspolaganju radi podrške deviznim rezervama, dodatno jačaju kapacitete za održanje stabilnosti deviznog kursa.
Trenutno su devizne rezerve dostigle 9,1 milijardu evra.
(FoNet)
Na početku godine srednji kurs evra iznosio je 89,5436 dinara, sada 93,1643. Kota od 96 dinara za evro nije pređena, ali je od početka godine domaća valuta prema evru oslabila za pet odsto.
Profesor na "Megatrend univerzitetu" Vladimir Vučković kaže za Danas da su rizici eventualne poteškoće u reviziji aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali i socijalni nemiri, kao i politička kriza.
Ukoliko bi se desilo nešto nepredviđeno, to bi sigurno, kaže on, moglo da bude okidač.
Postoje uslovi za buduću krizu valute, samo je pitanje kada će eventualno okidač da pokrene lavinu. U državnim hartijama Narodne banke Srbije (NBS) i zapisima Trezora je protivvrednost dve milijarde evra koje bi mogle da se pojave na tržištu i time ugroze kurs, ukoliko bi akteri banke procenili da dinar nije sigurna luka.
Ali, kako sada stvari stoje, do toga neće doći, naglašava Vučković.
Nakon većih turbulencija, od 25. februara, kada je poslednji put u ovoj godini do sada centralna banka intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, kurs se stabilizovao.
Na smirivanje kursa u proteklih nekoliko meseci, prema rečima Sonje Miladinovski, člana Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke", uticala je dovoljna ponuda deviza na tržištu.
Razlog je pre svega nekoliko većih kreditnih aranžmana poslovnih banaka sa inostranstvom, kao i iz poznatog sezonski uslovljenog priliva deviza sa menjačkog tržišta.
Ova ponuda je bila sasvim dovoljna da pokrije tekuću tražnju za devizama na osnovu plaćanja uvoza robe i usluga iz inostranstva - ističe Miladinovski.
Nevezano od predstojeće posete misije MMF, devizne rezerve zemlje su stabilizovane i sredstva iz MMF aranžmana, koja su uglavnom na raspolaganju radi podrške deviznim rezervama, dodatno jačaju kapacitete za održanje stabilnosti deviznog kursa.
Trenutno su devizne rezerve dostigle 9,1 milijardu evra.
(FoNet)
