Milutin Mrkonjić poručio je neimarima i bankama koje će učestvovati u masovnoj stambenoj gradnji, da će u tom poslu ostvariti "evropski profit" uprkos niskoj ceni kvadratnog metra.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić poručio je neimarima i bankama, kao i predstavnicima ostalih grana koje će učestvovati u masovnoj stambenoj gradnji, da će u tom poslu ostvariti "evropski profit" uprkos niskoj ceni kvadratnog metra.
"U izgradnji jednog kvadratnog metra stana učestvuje oko 40 privrednih grana i svima garantujem evropski profit i deo zarađenog kolača, ali će cena stana biti 500 evra po kvadratu", rekao je Mrkonjić u intervjuu Tanjugu.
On je naglasio da se država, koja bi trebalo da stane iza ovog posla, neće mešati u tržište stanova, ali neće, kako je upozorio, dozvoliti korupciju i otimanje para od građana na zemljištu i na neradu.
"Neka se stanovi na Senjaku, Vračaru i drugim elitnim lokacijama u Beogradu i drugim gradovima prodaju po tržišnoj ceni onima koji to mogu da plate".
"Mi rešavamo 'krov nad glavom' za najveći broj naših građana koji sebi ne mogu to da priušte, pa će umesto kirije plaćati isti iznos za njihov budući stan", naglasio je ministar.
Mrkonjić je pozvao banke koje rade u našoj zemlji da uzmu učešće u tom, za njih profitabilnom poslu, koji može da se završi za godinu dana.
Preduslov za to je da država, kako je istakao, "ako je pametna i ako ne bude mnogo drvenih filozova", odmah uđe u taj projekat, jer imamo sposobnu operativu i proizvođače građevinskog materijala,kao i radnike koji znaju posao.
"Time bismo rešili mnoge naše probleme, jer samo na modelu izgradnje 20.000 stanova u Beogradu se može zaposliti 100.000 radnika".
Prema njegovim rečima, mladi danas traže samo dve stvari - posao i svoj stan.
"Ako im rešimo 'krov nad glavom' - neće u tolikom broju odlaziti u inostranstvo", smatra Mrkonjić.
S obzirom na to da i vojska i policija "potražuju" barem 40.000 stanova za svoje pripadnike, dobra je ideja da se zemljište koje pripada vojsci ali trenutno nema namenu ustupi (zameni) za izgradnju jeftinih stanova.
Govoreći o izgradnji Koridora 10, Mrkonjić je ocenio da je "ostvareno ono što je bila naša strategija u realizaciji tog putnog koridora" i da smo pokazali svetskim bankama da ozbiljno ulazimo u taj posao.
Nedavno je u saobraćaj puštena nova deonica autoputa od Preševa do Levosoja, dužine 20,5 kilometara, a završena je i deonica obilaznice kod Orlovače kraj Beograda.
U toku je izgradnja dve deonice od po 10 km između Novog Sada i Horgoša, a planira se i još novih 20 kilometara na tom delu puta, dok će biti nastavljeni radovi od Levosoja do Neradovca (16km), na kojoj je već završen deonica od osam kilometara, a trebalo bi da počne i izgradnja obilaznice kod Dimitrovgrada (8,6 km).
Iako radovi na severnom kraku koridora kasne zbog, kako su rekli izvojdači, loših vremenskih uslova, ministar najavljuje da će biti završeni u roku, 29. novembra.
"Nema lošeg vremena, već samo loše organizacije. Izvođače treba opomenuti i obavljati stalnu kontrolu radova", rekao je Mrkonjić, dodavši da je kvalitet do sada izvršenih radova vrlo dobar, u šta su se uverili i nadzorni organi.
Ovih dana je raspisana licitacija za obilaznicu kod Dimitrovgrada, a tender je prilagođen našim građevinskim firmama. Raspisan je u tri dela - za tunele, trasu i mostovske konstrukcije.
"Pripremili smo takvu tendersku dokumentaciju da i naša preduzeća, koja nemaju velike bonitete i garancije banaka, mogu da konkurišu za izvođenje tih radova, čija je ukupna vrednost oko 119 miliona evra".
Radovi bi trebalo da počnu već krajem oktobra, do kada bi trebalo da bude završena licitacija i izabrani izvođači.
Ministarstvo za infrastrukturu će, prema rečima ministra, naći formu da i naša preduzeća učestvuju u svim tim projektima.
"Ne možemo pustiti, primera radi, 'Mostogradnju', koja je većinski državno preduzeće i zapošljava 1.500 ljudi, a nema bonitet da konkuriše na našim tenderima, da ostane bez posla i potpuno propadne".
Mrkonjić je ponovio da izgradnja auto-puta od Beograda do Čačka ima isti prioritet kao i Koridor 10 i istakao da je deonica između Beograda i Ljiga vrlo rentabilna i da može "sama sebe da isfinansira".
Država će na tom projektu imati više mogućnosti da, osim naših, angažuje i velike svetske firme i to kroz takozvano privatno partnerstvo ili kroz koncesiju, a prema Mrkonjićevim rečima, postoji veliki interes turskih firmi da uđu u realizaciju dela puta od Čačka do Boljara.
Projekat bi trebalo da bude završen do kraja godine, a radovi da počnu marta iduće godine.
Osvrnuvši se na spor Srbije sa austrijskim konzorcijumom "Alpina-Por", Mrkonjić je rekao da je sudski i dalje "status kvo", što nije smetalo da "Alpina" dobije još jedan posao u Srbiji - put između Kokinog broda i Nove Varoši.
"Alpina", u kojoj radi i 500 naših radnika, gradi i most preko Dunava, kod Beške, koji bi, nakon mnogo kašnjenja, trebalo da bude završen oktobra iduće godine.
Mrkonjić smatra i da Beograd mora da dobije još najmanje dva ili tri mosta.
Jedan je, kako kaže, siguran i to onaj prema Borči, koji otvara novu perspektivu gradu i omogućava i masovnu izgradnju stanova u tom delu Beograda, drugi kod Višnjice, koji takođe mora da bude realizovan, i treći - železnički i drumski most kod Vinče.
"I, naravno, ovaj koji se gradi na Adi, a ja stalno ističem da Beogradu treba i metro-most", zaključio je Mrkonjić.
(Tanjug)
"U izgradnji jednog kvadratnog metra stana učestvuje oko 40 privrednih grana i svima garantujem evropski profit i deo zarađenog kolača, ali će cena stana biti 500 evra po kvadratu", rekao je Mrkonjić u intervjuu Tanjugu.
On je naglasio da se država, koja bi trebalo da stane iza ovog posla, neće mešati u tržište stanova, ali neće, kako je upozorio, dozvoliti korupciju i otimanje para od građana na zemljištu i na neradu.
"Neka se stanovi na Senjaku, Vračaru i drugim elitnim lokacijama u Beogradu i drugim gradovima prodaju po tržišnoj ceni onima koji to mogu da plate".
"Mi rešavamo 'krov nad glavom' za najveći broj naših građana koji sebi ne mogu to da priušte, pa će umesto kirije plaćati isti iznos za njihov budući stan", naglasio je ministar.
Mrkonjić je pozvao banke koje rade u našoj zemlji da uzmu učešće u tom, za njih profitabilnom poslu, koji može da se završi za godinu dana.
Preduslov za to je da država, kako je istakao, "ako je pametna i ako ne bude mnogo drvenih filozova", odmah uđe u taj projekat, jer imamo sposobnu operativu i proizvođače građevinskog materijala,kao i radnike koji znaju posao.
"Time bismo rešili mnoge naše probleme, jer samo na modelu izgradnje 20.000 stanova u Beogradu se može zaposliti 100.000 radnika".
Prema njegovim rečima, mladi danas traže samo dve stvari - posao i svoj stan.
"Ako im rešimo 'krov nad glavom' - neće u tolikom broju odlaziti u inostranstvo", smatra Mrkonjić.
S obzirom na to da i vojska i policija "potražuju" barem 40.000 stanova za svoje pripadnike, dobra je ideja da se zemljište koje pripada vojsci ali trenutno nema namenu ustupi (zameni) za izgradnju jeftinih stanova.
Govoreći o izgradnji Koridora 10, Mrkonjić je ocenio da je "ostvareno ono što je bila naša strategija u realizaciji tog putnog koridora" i da smo pokazali svetskim bankama da ozbiljno ulazimo u taj posao.
Nedavno je u saobraćaj puštena nova deonica autoputa od Preševa do Levosoja, dužine 20,5 kilometara, a završena je i deonica obilaznice kod Orlovače kraj Beograda.
U toku je izgradnja dve deonice od po 10 km između Novog Sada i Horgoša, a planira se i još novih 20 kilometara na tom delu puta, dok će biti nastavljeni radovi od Levosoja do Neradovca (16km), na kojoj je već završen deonica od osam kilometara, a trebalo bi da počne i izgradnja obilaznice kod Dimitrovgrada (8,6 km).
Iako radovi na severnom kraku koridora kasne zbog, kako su rekli izvojdači, loših vremenskih uslova, ministar najavljuje da će biti završeni u roku, 29. novembra.
"Nema lošeg vremena, već samo loše organizacije. Izvođače treba opomenuti i obavljati stalnu kontrolu radova", rekao je Mrkonjić, dodavši da je kvalitet do sada izvršenih radova vrlo dobar, u šta su se uverili i nadzorni organi.
Ovih dana je raspisana licitacija za obilaznicu kod Dimitrovgrada, a tender je prilagođen našim građevinskim firmama. Raspisan je u tri dela - za tunele, trasu i mostovske konstrukcije.
"Pripremili smo takvu tendersku dokumentaciju da i naša preduzeća, koja nemaju velike bonitete i garancije banaka, mogu da konkurišu za izvođenje tih radova, čija je ukupna vrednost oko 119 miliona evra".
Radovi bi trebalo da počnu već krajem oktobra, do kada bi trebalo da bude završena licitacija i izabrani izvođači.
Ministarstvo za infrastrukturu će, prema rečima ministra, naći formu da i naša preduzeća učestvuju u svim tim projektima.
"Ne možemo pustiti, primera radi, 'Mostogradnju', koja je većinski državno preduzeće i zapošljava 1.500 ljudi, a nema bonitet da konkuriše na našim tenderima, da ostane bez posla i potpuno propadne".
Mrkonjić je ponovio da izgradnja auto-puta od Beograda do Čačka ima isti prioritet kao i Koridor 10 i istakao da je deonica između Beograda i Ljiga vrlo rentabilna i da može "sama sebe da isfinansira".
Država će na tom projektu imati više mogućnosti da, osim naših, angažuje i velike svetske firme i to kroz takozvano privatno partnerstvo ili kroz koncesiju, a prema Mrkonjićevim rečima, postoji veliki interes turskih firmi da uđu u realizaciju dela puta od Čačka do Boljara.
Projekat bi trebalo da bude završen do kraja godine, a radovi da počnu marta iduće godine.
Osvrnuvši se na spor Srbije sa austrijskim konzorcijumom "Alpina-Por", Mrkonjić je rekao da je sudski i dalje "status kvo", što nije smetalo da "Alpina" dobije još jedan posao u Srbiji - put između Kokinog broda i Nove Varoši.
"Alpina", u kojoj radi i 500 naših radnika, gradi i most preko Dunava, kod Beške, koji bi, nakon mnogo kašnjenja, trebalo da bude završen oktobra iduće godine.
Mrkonjić smatra i da Beograd mora da dobije još najmanje dva ili tri mosta.
Jedan je, kako kaže, siguran i to onaj prema Borči, koji otvara novu perspektivu gradu i omogućava i masovnu izgradnju stanova u tom delu Beograda, drugi kod Višnjice, koji takođe mora da bude realizovan, i treći - železnički i drumski most kod Vinče.
"I, naravno, ovaj koji se gradi na Adi, a ja stalno ističem da Beogradu treba i metro-most", zaključio je Mrkonjić.
(Tanjug)
