Mnogi projekti su svojevremeno bili u zastoju ili pred raskidom, ali je uz trud poslovodstva i stručnjaka EPS-a, 2016. godine pokrenut točak investicija.

Investicioni planovi i projekti "Elektroprivrede Srbije" ambiciozni su i u 2021. godini. Niz započetih ulaganja biće nastavljen, a uskoro kreću i potpuno novi projekti. Glavni cilj je unapređenje postojećih termoelektrana, hidroelektrana, rudarske mehanizacija, a poseban izazov su projekti izgradnje novih "zelenih" elektrana.

EPS nije samo najveća energetska kompanija, već značajno utiče i na domaću privredu. U svim projektima EPS-a veliko učešće imaju domaće kompanije. Samo na projektu gradnje postrojenja za odsumporavanje u TENT B koje je vredno 210 miliona evra domaće firme učestvuju u realizaciji posla vrednog 120 miliona evra.

"EPS ne samo što svojim prihodima i uplatama u državni budžet jača nacionalnu ekonomiju već je i najveći poslodavac, ne samo po broju zaposlenih već i zbog toga što angažuje kompletnu srpsku mašinogradnju i prateća preduzeća, koja rade na remontima, obezbeđuju rezervne delove. Bez EPS-a, odnosno kopova uglja, termoelektrana i hidroelektrana, najveći broj tih firmi bi ostao bez posla. Ideja o gašenju termoelektrana i kopova imala bi direktnu posledicu da oko 17.000 ljudi u EPS ostane bez posla, a indirektno mnogo više jer je preko izvođačkih firmi godišnje angažovano oko 45.000 ljudi", kaže Jelica Putniković, analitičar i urednik portala "Energija Balkana".

Prema podacima iz EPS-a, oko 150 domaćih firmi iz mašinskog, elektro i građevinskog sektora radi za termo i rudarski sektor EPS-a i oko 200 miliona evra godišnje ide tim firmama.

Na gradilištima EPS-a je kao u košnici. Jedna od najvažnijih lokacija je Kostolac gde se gradi novi blok snage 350 megavata. Vrednost projekta je 618 miliona dolara i realizuje se u saradnji sa partnerima iz Kine. Sve se radi na osnovu međudržavnog sporazuma između Republike Srbije i Narodne Republike Kine. EPS će dobiti moderan, efikasan blok koji će ispunjavati sve domaće i evropske ekološke kriterijume i dugoročno će povećati sigurnost srpskog energetskog sistema proizvodnjom oko 2,2 milijarde kWh godišnje.

Koliko je ovo kompleksan projekat dovoljno govori podatak da je podeljen na 14 faza. Radovi se ubrzavaju i do kraja godine očekuje se da najveći deo krupne opreme bude na gradilištu - generator, turbina, delovi kotla pod pritiskom. Očekuje se da celokupna čelična konstrukcija glavnog pogonskog objekata bude isporučena i montirana na gradilište do kraja 2021. godine i da počnu intenzivni radovi na montaži kotlovskog postrojenja

Ulaganja u nove hidro projekte u fokusu su razvoja EPS-a, čime se ispunjavaju obaveze o povećanju učešća obnovljivih izvora energije.

"Zajednički sa Elektroprivredom Republike Srpske, posle tri decenije čekanja na ovaj projekat, EPS kao strani investitor sa 51 odsto vlasništva, učestvuje u gradnji tri nove HE na Drini, snage 180 megavata. Projekat je temeljno pripremljen, uz poštovanje pravne i tehničke procedure, domaćih zakona i međunarodnih standarda. Ideja o kojoj se priča više od trideset godina sada se pokreće sa mrtve tačke", kaže Vladimir Marković, pomoćnik direktora EPS-a i direktor Sektora za ključne investicione projekte.

Izgradnja HE "Buk Bijela", "Foča" i "Paunci" doprinosi održivom ekonomskom rastu, društvenom razvoju i zaštiti životne sredine. Ove tri HE obezbediće obnovljivu baznu električnu energiju i poslužiti kao dodatak drugim promenljivim obnovljivim izvorima energije.

Nastavlja se i modernizacija hidro kapaciteta. Najveća hidroelektrana u Srbiji HE "Đerdap 1" povećaće snagu za oko 10 odsto i produžiti radni vek za 40 godina revitalizacijom agregata. Plan je da poslednja, šesta faza, počne ove godine. Kada bude završena revitalizacija i poslednjeg agregata EPS-ov biser na Dunavu proizvodiće čistu, "zelenu" električnu energiju snagom od 1.140 megavata. Ukupna investicija u ovaj projekat premašiće 180 miliona evra. Prosečna godišnja proizvodnje HE "Đerdap 1" je oko 5,6 milijardi kilovat-časova, što je oko 15,8 odsto ukupne proizvodnje EPS-a. Nakon obnove prve đerdapske hidroelektrane trebalo bi da počne revitalizacija svih 10 agregata HE "Đerdap 2". Tako će EPS dobiti oko 50 novih megavata snage za proizvodnju električne energije na Dunavu. U toku je modernizacija brodske prevodnice u HE "Đerdap 1", a priprema se i obnova prevodnice u HE "Đerdap 2". Oba projekta realizuju se uz pomoć EU, a vrednost dostiže 60 miliona evra.

U hidro sektoru razmatra se i projekat gradnje reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" od 680 MW u koji bi bilo investirano 552 miliona evra. Postoji potencijal da se gradi i reverzibilna hidroelektrana "Đerdap 3" na Dunavu, snage 1.200 MW u koji bi prema ranijim procenama trebalo uložiti oko 630 miliona evra.

EPS ne zaostaje ni u projektima koji se tiču vetra i solarne energije. Priprema se i gradnja prvog EPS-ovog vetroparka, snage 66 megavata u Kostolcu. Vrednost projekta je oko 100 miliona evra i ukupno 20 vetrogeneratora biće podignuto na zatvorenim kopovima i odlagalištima ogranka "TE-KO Kostolac". Očekivana godišnja proizvodnja je oko 150 miliona kilovat-sati što je dovolјno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava.

Plan je da na površini od oko 15 hektara odlagališta bišeg kopa Ćirikovac, u blizini naselјa Petka, bude izgrađena solarna elektrana snage 9,95 MW. Procenjena vrednost projekta je oko 11 miliona evra, a elektrana će proizvoditi oko 12,9 miliona kilovat-sati električne energije godišnje.

Radi se i na razvoju projekta veće solarne elektrane snage 97,2 megavata na postoječem odlagalištu peepla i šljake Srednje kostolačko ostrvo. EPS planira da u ovu solarnu elektranu investira oko 84 miliona evra i da na prostoru 270 hektara iz obnovlјivih izvora dobije oko 115 miliona kilovat-časova u proseku godišnje.

EPS i BDP

U svim projektima EPS-a učestvuju domaće kompanije. To je veoma važno za rast domaće privrede, jer EPS utiče direktno na rast BDP-a tri odsto na nivou godine i još tri odsto indirektno preko građevine i ostalih grana. Zahvalјujući proizvodnji električne energije iz svih resursa i sprovođenju projekata zaštite životne sredine, EPS pravi održivi balans i omogućava značajnu konkurentnost srpske privrede.