Država je najavila da će pomoći građanima kada je reč o zameni stolarije, stavljanje izolacije na kuću, dotrajale fasade zgrada, individualnih ložišta...
Energetska efikasnost trebalo bi da smanji zagađenje u zemlji, ali i račune građana koje plaćaju za grejanje i hlađenje. Ceo proces će trajati godinama, a još se ne zna ko će za šta i kako moći da konkuriše, koliko će da plaća država i po kojim kriterijumima.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže da je ušteda energije sa novom stolarijom minimum 50 odsto, a sa novom fasadom i do 70.
"Ako ste plaćali sto dinara do danas, sačuvaćete bar 50. Svaki dinar koji se uloži u ovu investiciju državi se vraća tri dinara. Uložene pare će se za tri do četiri godine vratiti i ostalo je čist benefit", naglašava Rodić.
Kaže da taj potez države nije nov, ali očigledno je da sada hoće da sprovede i to je veoma pozitivno za građevinsku industriju, i za državu i građane.
"Ako neko stavi novu izolaciju na kuću, ušteda je 70 odsto. Uraditi najnovije izolacione materijale koje svet ima nisu skupi, ali u znatnoj meri poboljšavaju energetsku efikasnost. Mi trošimo 20 litara goriva po metru kvadratnom, Nemci od jedne do tri litre. Znači troše sedam puta manje goriva nego mi. Štedi se na svim nivoima. Kod nas je sada ugroženo oko dva miliona stambenih jedinica", navodi Rodić.
Kaže da bi se tim projektom obezbedila uposlenost desetine hiljada radnih mesta, i to dugoročno.
Primer na stanu od 50 kvadratnih metara
Na primeru stana od 50 kvadrata ističe da ako se kaže 500 evra po stanu, a neko hoće da stavi aluminijumsku stolariju koja košta 3.000 evra, on će doplatiti dve i po hiljade.
"Onaj ko hoće plastične, on će doplatiti 200 ili 300. Sedamsto evra da kupi stolariju, sa montažom i demontažom i možda još toliko evra po stanu, a možda i manje, oko 500, to je oko 1.300 evra. Ako ga država premira za kupovinu stolarije sa 50 odsto, onda će možda oko 50.000 dinara da odvoji. Svi veliki stambeni kolektivni objekti moraju da prođu kroz naše projektne biroe. Oni treba da snime, da daju uputstvo kako da se radi, ali to ne treba prepustiti građanima", dodaje Rodić.
Fasadni izgled mora, dodaje, da bude identičan kod tih objekta. Smatra da bi država trebalo prvo da sazna ko je najveći isporučilac repromaterijala našoj industriji za stolariju i građevinsku fiziku. A to su, kaže, Nemci i Italijani.
Ogroman posao za narednih deset godina
"Te države ja mislim da su spremne i da oni odobre kreditne linije. Ranije, kad smo oko istog problema sa njima razgovarali, pitao sam ih zašto su toliko zainteresovani. Oni su mi rekli, ako pet milijardi evra, preko banaka, gde rata mesečna ne sme da pređe 50 evra, gde je kamata 2,5 odsto, mi smo zaposlili kod nas 10.000 ljudi u građevinskoj hemiji, a sam kapital sa minimalnom kamatom smo zaštitili. Zato treba da nam pomogne i Evropska banka", napominje Rodić.
Mi, kaže, uvozimo sav repromaterijal, ali ga finalizujemo.
"Zato je ovaj potez za nas jako dobar, da bismo masovno zaposlili stanovništvo. To je ogroman posao i treba ga tako planirati. Za narednih deset godina", ističe Rodić.
(Mondo/RTS)
