Nekada najpoznatije srpsko voće izvozili smo u "beli svet", a sada je svake godine desetkovano.
Svake godine prinosi kajsije su sve manji, a stručnjaci upozoravaju da zbog klimatskih promena, postoji mogućnost da se zauvek oprostimo od ovog voća u Srbiji.
Kako za MONDO kaže Dragan Savić koji ima zasade kajsije kod Valjeva, izgubio je gotovo svaki optimizam da će napokon doći godina kada će se ovo voće isplatiti.
"Gajim kajsiju već deset godina i samo mi je jedna godina bila isplativa. Uvek je uništi mraz u proleće ili grad početkom leta. Ove godine više nijedno osiguranje ne pokriva zaštitu od mraza, niko to neće da prihvati. MIslim da je vreme da odustanem od kajsija i pređem na drugo voće", požalio seovajValjevac.
SVAKE GODINE ISTA PRIČA
U poslednjih nekoliko godina, postala je uobičajena pojava prolećnih mrazeva krajem marta i tokom aprila, što se poklapa sa cvetanjem ili precvetavanjem kajsije.
"Prošla godina bila je najlošija. Prošlog marta kajsija je bila opustošena, bilo je svega po dva klilograma po drvetu, umesto 200 koliko se očekuje. To je drastična razlika i veliki gubitak. Od starijih generacija čujem da se nikada nije desilo da godinu za godinom imamo desetkovan rod", kaže Dragan za MONDO.
AKO NIJE MRAZ, ONDA JE GRAD
Kako kaže Dragan, svakodnevno gleda svoje zasade kako bi sagledao štetu na voćkama ove godine i već vidi da situacija nije obećavajuća.
"Ove godine je rana kajsija je oštećena mrazevima. Bilo je mnogo niskih temperatura i mislim da ćemo doživeti sudbinu kao prošle godine, kada je sve propalo. Osim mraza u aprilu i martu, često se dešava i grad u junu, koji je dokrajči. Jednostavno, klima se promenila. Kajsiju gotovo svake godine uništi to što prerano cveta zbog blage zime, nakon čega je saseče prolećni mraz. Imamo istu sliku, koja je do pre samo deceniju bila jako retka",kaže Dragan.
NEMA ZA DŽEM I RAKIJU, KUPCI DOLAZE DA SE UVERE
Kako kaže, voćari sa kojima je svakodnevno u kontaktu i koji imaju velike zasade, žale se da neće imati čak ni za svoje potrebe, kao i da je pitanje da li će nešto da pretekne za džem i rakiju.
"Od izvoza nema ni govora, a samim tim ni od zarade. Tako je i kod onih koji imaju velike voćnjake, oni su u još većem problemu. Kažu da gube stalne kupce u Srbiji, jer jednostavno nemaju dovoljno voća za isporuku ni prodaju. Sela koja su čuvena po kajsijama sada gube bitku. Dešavalo se da su kupci dolazili sami da se uvere, jer nisu verovali da nema ni za najmanju isporuku", kaže naš sagovornik.
ODUSTAJE ZBOG PREVELIKOG RIZIKA
Iako će Dragan ove godine odustati i preći da gaji neko drugo voće kako bi zaradio, kaže da ima dosta onih koji se nadaju da je kriza sa kajsijom samo privremena.
"Mnogi se i dalje nadaju i ne odustaju. Od kajsije nema ništa, zarada je praktično nula, ali okrećem se jabuci i šljivama za koje se nadamo da će imati dobar i kvalitetan rod. Nemam više taj luksuz da rizikujem i moram nekako da preživim. Ako se naprave neke otpornije sorte ili se nađe neko rešenje, nije isključeno da ću se vratiti kajsiji, ali za sada, odlučio sam da odustanem", kaže Dragan.
ŠTA DA RADE NAJUPORNIJI?
Da bi se suzbila ili umanjila šteta od mrazeva značajna preventivna mera zaštite je izbor odgovarajućeg mesta za podizanje zasada. Zasad treba podizati na mestima koja su zaklonjena od jakih vetrova. Najbolja su mesta gde duva povetarac, koji u toku zime i proleća ne dozvoljava zadržavanje hladnog vazduha, a u vegetaciji svojim strujanjem smanjuje uslove za pojavu gljivičnih i drugih oboljenja, kažu poljoprivrednici.
Prilikom izbora sorti u zasadu, prednost treba dati onim koje se već duže vreme gaje na ovim prostorima, jer su se one već adaptirale. Zasad treba da ima najmanje četiri do šest sorti različitog vremena cvetanja, odnosno sazrevanja. Za nove zasade se predlažu sorte različitog vremena sazrevanja, od najranijih do najkasnijih, koje su se dobro pokazale u proizvodnji. Bitno je dobro odabrati i podlogu na koju će sorta biti kalemljena.
