Privreda Srbije bi iduće godine mogla da ostvari rast od jedan i po odsto, nakon očekivanog četvroprocentog pada ekonomske aktvinosti u 2009, ističe se u saopštenju MMF-a.
Privreda Srbije bi iduće godine mogla da ostvari rast od jedan i po odsto, nakon očekivanog četvroprocentog pada ekonomske aktvinosti u 2009, ističe se u saopštenju koje je noćas objavljeno na sajtu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
U saopštenju se ukazuje na "ohrabrujuće znakove da se slabljenje srpske privrede usporava i da su finansijske tenzije popustile, iako je razvoj događaja u prvoj polovini ove godine bio nešto negativniji nego što se ranije očekivalo."
Mišljenje MMF-a o situaciji u privredi naše zemlje objavljeno je neposredno nakon što je misija Fonda, koju je predvodio Albert Jeger, obavila pregovore sa Vladom Srbije, u periodu od 24. avgusta do 1. septembra.
"Rizici za privredni rast sad su (u Srbiji) uravnoteženiji. Stopa inflacije je u okviru zacrtanog okvira, a veliki deficit tekućeg bilansa beleži značajan pad", smatraju eksperti Fonda, uz napomenu da je postojeći stend - baj aranžman, koji Srbija ima sa MMF - om, "dobro primenjivan".
Većina kriterijuma i drugih dogovorenih mera je primenjena, a rezultati stres testova 12 najvećih banaka ukazuju na to da je bankarski sistem Srbije odgovarajuće kapitalizovan i likvidan, ukazuje se u saopštenju, uz opasku da je kriterijum u vezi fiskalnog deficita premašen krajem juna, što odražava slabost proizvodnje, ali i neke probleme u primeni ranije zaključnog sporazuma.
"Kad je reč o budžetu za 2009, dogovoreno je da se ciljni deficit povisi sa tri na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), s obzirom da je potrebno izbegavati preteranu štednju u vreme kad je proizvodnja slaba", ističe se u saopštenju misije MMF, uz upozorenje da bi ostvarenje tog cilja zahtevalo štednju u potrošnji do kraja ove godine.
Misija je takođe ocenila da je u pregovorima sa Vladom Srbije "postignut širok sporazum o početnim koracima u primeni srednjoročnih strukturalnih sektorskih reformi na području javne administracije, velikih državnih preduzeća i lokalnih energetskih snabdevača, penzionog sistema, zdravstva i školstva."
Vlasti u Srbiji su, kako ocenjuju stručnjaci MMF, " spremile korisne početne predloge, ali je uočeno da bi njihov uticaj na javnu potrošnju bio postepen i u početku ograničen, a istovremeno bi zahtevao upornost u primeni."
Misija MMF-a je uočila i potrebu za rešenjem problema povećeg budžetskog deficita koji bi mogao da se uveća i na 5,5 odsto BDP-a, što, kako se naglašava u saopštenju, možda nije u skladu sa održivim javnim finansijama.
Ta prognoza već obuhvata dalje zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i prestanak zapošljavanja u javnom sektoru, navodi se u saopšenju, uz napomenu da vlasti u Srbiji smatraju povećanje poreza neprihvatljivim i umesto toga su predložile primenu ambicioznije i sveobuhvatnije strategije višegodišnjih reformi potrošnje.
U saopštenju se dalje navodi da je misija MMF "bila otvorena za tu ideju, imajući na umu značajan teret koji po srpsku privredu predstavlja glomazan javni sektor."
Obe strane su se, međutim, složile da bi odlučna primena reformi potrošnje bila ključna za izbegavanje povećanja poreza, a bilo je jasno da je potrebno dodatno vreme da se ta strategija uobliči. Zato je dogovoren cilj da se druga revizija primene tekućeg stend - baj aranžmana održi tokom sledeće posete delegacije Fonda Srbiji krajem oktobra, a u međuvremenu će se sarađivati na daljoj primeni mera programa.
Kad je reč o drugim područjima, misija MMF je, kako se navodi u saopštenju, preporučila da se ide oprezno sa ublažavanjem monetarne politike, s obzirom na i dalje visoku inflatornu stopu.
(Tanjug)
U saopštenju se ukazuje na "ohrabrujuće znakove da se slabljenje srpske privrede usporava i da su finansijske tenzije popustile, iako je razvoj događaja u prvoj polovini ove godine bio nešto negativniji nego što se ranije očekivalo."
Mišljenje MMF-a o situaciji u privredi naše zemlje objavljeno je neposredno nakon što je misija Fonda, koju je predvodio Albert Jeger, obavila pregovore sa Vladom Srbije, u periodu od 24. avgusta do 1. septembra.
"Rizici za privredni rast sad su (u Srbiji) uravnoteženiji. Stopa inflacije je u okviru zacrtanog okvira, a veliki deficit tekućeg bilansa beleži značajan pad", smatraju eksperti Fonda, uz napomenu da je postojeći stend - baj aranžman, koji Srbija ima sa MMF - om, "dobro primenjivan".
Većina kriterijuma i drugih dogovorenih mera je primenjena, a rezultati stres testova 12 najvećih banaka ukazuju na to da je bankarski sistem Srbije odgovarajuće kapitalizovan i likvidan, ukazuje se u saopštenju, uz opasku da je kriterijum u vezi fiskalnog deficita premašen krajem juna, što odražava slabost proizvodnje, ali i neke probleme u primeni ranije zaključnog sporazuma.
"Kad je reč o budžetu za 2009, dogovoreno je da se ciljni deficit povisi sa tri na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), s obzirom da je potrebno izbegavati preteranu štednju u vreme kad je proizvodnja slaba", ističe se u saopštenju misije MMF, uz upozorenje da bi ostvarenje tog cilja zahtevalo štednju u potrošnji do kraja ove godine.
Misija je takođe ocenila da je u pregovorima sa Vladom Srbije "postignut širok sporazum o početnim koracima u primeni srednjoročnih strukturalnih sektorskih reformi na području javne administracije, velikih državnih preduzeća i lokalnih energetskih snabdevača, penzionog sistema, zdravstva i školstva."
Vlasti u Srbiji su, kako ocenjuju stručnjaci MMF, " spremile korisne početne predloge, ali je uočeno da bi njihov uticaj na javnu potrošnju bio postepen i u početku ograničen, a istovremeno bi zahtevao upornost u primeni."
Misija MMF-a je uočila i potrebu za rešenjem problema povećeg budžetskog deficita koji bi mogao da se uveća i na 5,5 odsto BDP-a, što, kako se naglašava u saopštenju, možda nije u skladu sa održivim javnim finansijama.
Ta prognoza već obuhvata dalje zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i prestanak zapošljavanja u javnom sektoru, navodi se u saopšenju, uz napomenu da vlasti u Srbiji smatraju povećanje poreza neprihvatljivim i umesto toga su predložile primenu ambicioznije i sveobuhvatnije strategije višegodišnjih reformi potrošnje.
U saopštenju se dalje navodi da je misija MMF "bila otvorena za tu ideju, imajući na umu značajan teret koji po srpsku privredu predstavlja glomazan javni sektor."
Obe strane su se, međutim, složile da bi odlučna primena reformi potrošnje bila ključna za izbegavanje povećanja poreza, a bilo je jasno da je potrebno dodatno vreme da se ta strategija uobliči. Zato je dogovoren cilj da se druga revizija primene tekućeg stend - baj aranžmana održi tokom sledeće posete delegacije Fonda Srbiji krajem oktobra, a u međuvremenu će se sarađivati na daljoj primeni mera programa.
Kad je reč o drugim područjima, misija MMF je, kako se navodi u saopštenju, preporučila da se ide oprezno sa ublažavanjem monetarne politike, s obzirom na i dalje visoku inflatornu stopu.
(Tanjug)
