Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, zabranjuje bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, zabranjuje bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, u 2008. godini od ukupno 226 prijavljenih žrtava zlostavljanja, 115 njih je prijavljeno kao žrtva zlostavljanja na radu, što je oko 51 odsto od ukupnog broja prijavljenih osoba, piše u predlogu zakona.
Ti podaci pokazuju da je skoro svako drugo lice prijavljeno kao žrtva zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Zlostavljanje, u smislu predlženog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog.
Pod zlostavljanjem se podrazumeva i ponašanje koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu otkaže ugovor o radu ili raskine radni odnos.
Zlostavljanje predstavlja i učestvovanje, odnosno podsticanje ili navođenje drugih na takvo ponašanje, a izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje.
Odredbe predloženog akta primenjuju se i na slučajeve seksualnog uznemiravanja.
Predlogom zakona se uređuje zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu, postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom i druga pitanja koja su bitna za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Predloženi zakon predviđa da je poslodavac dužan da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja i dužan je da u cilju stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu organizuje rad na način kojim se u najvećoj mogućoj meri sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i zaposlenima obezbeđuju uslovi rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju na radu i u vezi sa radom od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja u skladu sa ovim zakonom.
On je dužan i da sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja na radu, a odgovara za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni, vršećii zlostavljanje, prouzrokuje drugom zaposlenom.
Zaposleni je, prema predloženom zakonskom aktu, dužan je da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i ponašanja koje predstavlja zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja. Ukoliko se ne uzdrži od takvog ponašanja odgovoran je za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti.
Predlogom zakona je utvrđeno i pravo zaposlenog koji smatra da je izložen zlostavljanju da odbije da radi u toku postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca ako poslodavac nije preduzeo mere za sprečavanje zlostavljanja do okončanja postupka i to pod uslovom da tom zaposlenom, po mišljenju službe medicine rada, preti neposredna opasnost po zdravlje ili život.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odbijanja rada, kao i obavezu da se vrati na rad ako poslodavac preduzme mere kojima se obezbeđuje zaštita tog zaposlenog od zlostavljanja u toku postupka kod poslodavca.
Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno, a taj rok počinje da teče od dana kada je poslednji put izvršeno zlostavljanje.
(Tanjug)
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, u 2008. godini od ukupno 226 prijavljenih žrtava zlostavljanja, 115 njih je prijavljeno kao žrtva zlostavljanja na radu, što je oko 51 odsto od ukupnog broja prijavljenih osoba, piše u predlogu zakona.
Ti podaci pokazuju da je skoro svako drugo lice prijavljeno kao žrtva zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Zlostavljanje, u smislu predlženog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog.
Pod zlostavljanjem se podrazumeva i ponašanje koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu otkaže ugovor o radu ili raskine radni odnos.
Zlostavljanje predstavlja i učestvovanje, odnosno podsticanje ili navođenje drugih na takvo ponašanje, a izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje.
Odredbe predloženog akta primenjuju se i na slučajeve seksualnog uznemiravanja.
Predlogom zakona se uređuje zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu, postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom i druga pitanja koja su bitna za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Predloženi zakon predviđa da je poslodavac dužan da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja i dužan je da u cilju stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu organizuje rad na način kojim se u najvećoj mogućoj meri sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i zaposlenima obezbeđuju uslovi rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju na radu i u vezi sa radom od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja u skladu sa ovim zakonom.
On je dužan i da sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja na radu, a odgovara za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni, vršećii zlostavljanje, prouzrokuje drugom zaposlenom.
Zaposleni je, prema predloženom zakonskom aktu, dužan je da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i ponašanja koje predstavlja zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja. Ukoliko se ne uzdrži od takvog ponašanja odgovoran je za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti.
Predlogom zakona je utvrđeno i pravo zaposlenog koji smatra da je izložen zlostavljanju da odbije da radi u toku postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca ako poslodavac nije preduzeo mere za sprečavanje zlostavljanja do okončanja postupka i to pod uslovom da tom zaposlenom, po mišljenju službe medicine rada, preti neposredna opasnost po zdravlje ili život.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odbijanja rada, kao i obavezu da se vrati na rad ako poslodavac preduzme mere kojima se obezbeđuje zaštita tog zaposlenog od zlostavljanja u toku postupka kod poslodavca.
Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno, a taj rok počinje da teče od dana kada je poslednji put izvršeno zlostavljanje.
(Tanjug)
