Ministarka finansija Diana Dragutinović ocenila je da je ekonomska aktivnost u Srbiji, definitivno, prestala da opada i da ostaje samo da se vidi kakav će biti oporavak - brz ili spor.
Ministarka finansija Diana Dragutinović ocenila je da je ekonomska aktivnost u Srbiji, definitivno, prestala da opada i da ostaje samo da se vidi kakav će biti oporavak - brz ili spor, jer rast srpske privrede zavisi od oporavka drugih privreda.
Činjenica je da je poboljšana naplata javnih prihoda od juna meseca, a razloga za to ima više, rekla je ona za „Novosti“.
Boljim rezultatima doprinele su jednokratne mere, poput odluke da se preregistruju vozila sa crnogorskim i E tablicama, zatim primena dogovora sa MMF, ali i bolje stanje privrede u odnosu na prvi deo godine.
Povećana je likvidnost, a za to je, ipak, zaslužna država, ocenila je Dragutinović.
Procena je da ćemo ovu godinu završiti sa 34 odsto učešća javnog duga u bruto društvenom proizvodu. U odnosu na okruženje, to je u nivou proseka.
Ipak, samo u jednoj godini, povećali smo učešće javnog duga u BDP sa 25 odsto na skoro 34 odsto. To je posledica kombinacije nepovoljnih događaja - zaduživanja, pada vrednosti dinara i stagnacije BDP,kaže Dragutinović.
Održiv nivo javnih finansija u srednjem roku pretpostavlja da zaduživanje ne sme da bude veće od 40 do 45 odsto BDP, upozorila je ona.
Kao ekonomista, znam da zaduživanje može da pomogne, ali je, kao i doping, kratkoročno sredstvo. Nakon rasta zaduženosti, po pravilu sledi rast poreskih stopa ili pad javne potrošnje. U ekonomiji ništa nije besplatno, samo je pitanje ko će to da plati, naglasila je ministarka finansija.
(FoNet)
Činjenica je da je poboljšana naplata javnih prihoda od juna meseca, a razloga za to ima više, rekla je ona za „Novosti“.
Boljim rezultatima doprinele su jednokratne mere, poput odluke da se preregistruju vozila sa crnogorskim i E tablicama, zatim primena dogovora sa MMF, ali i bolje stanje privrede u odnosu na prvi deo godine.
Povećana je likvidnost, a za to je, ipak, zaslužna država, ocenila je Dragutinović.
Procena je da ćemo ovu godinu završiti sa 34 odsto učešća javnog duga u bruto društvenom proizvodu. U odnosu na okruženje, to je u nivou proseka.
Ipak, samo u jednoj godini, povećali smo učešće javnog duga u BDP sa 25 odsto na skoro 34 odsto. To je posledica kombinacije nepovoljnih događaja - zaduživanja, pada vrednosti dinara i stagnacije BDP,kaže Dragutinović.
Održiv nivo javnih finansija u srednjem roku pretpostavlja da zaduživanje ne sme da bude veće od 40 do 45 odsto BDP, upozorila je ona.
Kao ekonomista, znam da zaduživanje može da pomogne, ali je, kao i doping, kratkoročno sredstvo. Nakon rasta zaduženosti, po pravilu sledi rast poreskih stopa ili pad javne potrošnje. U ekonomiji ništa nije besplatno, samo je pitanje ko će to da plati, naglasila je ministarka finansija.
(FoNet)
