Vatra je najkorisnija kada nas greje – i to bukvalno i simbolično, jer ne kaže se uzalud da „prava ljubav treba da nas greje“.
Istina je da nas je vatra još u praistorijsko doba odvojila od životinjskih vrsta i vekovima unazad se istražuju načini kako da se njena osnovna upotrebna vrednost – a to je zagrevanje, izdvoji od niza štetnih posledica koje nastaju bilo kojim oblikom sagorevanja.
Glavni i najštetniji nusprodukt sagorevanja je dim a štetne čestice koje se oslobađaju u vazduh negativno utiču po okolinu.
Isti slučaj je kod zimskog ogreva
Staro je pravilo da se udar zimske hladnoće planira već u maju. I tek što je grejna sezona iza nas, domaćinstva razmatraju na koji način se najčistije i najbezbednije mogu grejati tokom hladnih zimskih dana. Nije novost da su individualna ložišta jedan od ključnih problema kada je u pitanju zagađenje vazduha i procenjuje se da oko milion domaćinstava u Srbiji u pećima loži ugalj, drva, pelet i drugo. Savremeni vidovi ogreva sve češće uključuju grejanje na dugme i potenciometar, pa osim što se na taj način kontroliše temperatura vazduha u prostoriji, istovremeno se značajno doprinosi smanjenju štetnih materija koje se kroz odžak ispuštaju u vazduh.
Mislili smo da su električni automobili daleka budućnost
A već smo svedoci eksplozije otvaranja stanica za punjenje električnih vozila širom Srbije. Mreža e-punjača za vozila širi se brzo koliko i svest vozača o štetnosti koje po vazduh i okolinu izaziva sagorevanje goriva u automobilima i, iako se još vode polemike o uticaju na životnu sredinu, najvažnija je činjenica da se o njoj trenutno i u ovoj oblasti aktivno razmišlja, odnosno o boljim rešenjima u odnosu na sagorevanje goriva i štetnih izduvnih gasova koji dopiru iz auspuha automobila.
Grejanje a ne sagorevanje
To je tehnologija koju je moguće primeniti i u slučaju proterivanja duvanskog dima. Ne postoji osoba koja ne zna koliko negativnih posledica pušenje cigareta ima po naše zdravlje. Istraživanja ukazuju koliko je duvanski dim štetan po zdravlje ne samo pušača nego i njihove okoline, pre svega zbog više od šest hiljada materija, od kojih je oko 100 klasifikovano kao štetno i potencijalno štetno. Cigareta počinje da sagoreva na oko 400 stepeni Celzijusa. Tada duvan počinje da gori i da se stvara duvanski dimkroz koji pušači unose nikotin sa još hiljadama pomenutih štetnih materija. Ono što većina pušača treba da zna jeste da se nikotin oslobađa iz duvana već i na nižoj temperaturi, i tooko 250 stepeni Celzijusa. Tako da se do potrebne količine nikotina iz duvana može doći i bez sagorevanja i svih pratećih štetnih materija koje nastaju iz sagorevanja i duvanskog dima.Sve češće i glasnije svetski eksperti iz oblasti javnog zdravlja govore da postoji bolja opcija za sve one pušače koji žele da promene svoje loše navike, ali nisu spremni da je se u potpunosti odreknu. Navode da odgovor može biti i u zagrevanju, odnosno manje štetnim alternativama koje su bazirane na tehnologiji zagrevanja duvana, pojašnjavajući osnovne razlike između aerosola i duvanskog dima.
