Osim malog broja slobodnih radnih mesta, problem za mlade ljude predstavlja nedostatak ili nedovoljna praktična znanja
Osim malog broja slobodnih radnih mesta, problem za mlade ljude predstavlja nedostatak ili nedovoljna praktična znanja koju poslodavci smatraju obaveznim.
Da fakultetska diploma nije garancija za dobijanje posla ukazuje slučaj Milice J. (26), diplomiranog ekonomiste, koja je pre godinu dana završila fakultet, piše “Blic.”
”Ne znam ni sama gde sam sve konkurisala. Nije da me nisu zvali na razgovor za posao, ali kad čuju da nemam nikakvog iskustva, iako sam imala visok prosek na fakultetu, ostane na tome da će me pozvati. Eto i dalje sam bez posla”, kaže Milica J za ovaj list.
Prema podacima NSZ oko 40 odsto ili 4.645 visokoobrazovanih u Beogradu su mladi do 30 godina. Međutim, pretpostavlja se da je u prestonici ovaj broj mnogo veći, jer se veliki broj mladih nakon studija ne prijavljuje odmah na biro rada. Mali broj slobodnih radnih mesta, nerealna očekivanja koja nisu u skladu sa situacijom na tržištu rada, ali i nedostatak iskustva i stručne prakse su problemi kada je reč o zapošljavanju mladih, kažu u NSZ. Slično misli i Tijana Morača, menadžer programa za mlade “Građanskih inicijativa“.
”Naš visokoobrazovni sistem nedovoljno ili uopšte ne obezbeđuje da mladi steknu praktična znanja koja savremeno tržišta rada traži. Radno iskustvo, veština timskog rada, obavljanja više poslova u isto vreme i rad u fleksibilnijim uslovima su ono što poslodavci traže”, rekao je Morača.
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu ističe da je potrebno da osim teorijskih, studenti na fakultetima stiču i praktična znanja.
”Osim na fakultetu, praktična znanja trebalo bi da se stiču i kroz kurseve neformalnog obrazovanja, kao i kroz prakse u kompanijama ili ustanovama”, kaže Kovačević i navodi da nije lako obezbediti praksu za studente, jer tržište nije razvijeno, a poslodavci nisu zainteresovani.
Kako bi studenti bili što spremniji da se nakon studija „suoče“ sa tržištem rada časopis ”Monopolist“ i Studentska unija Ekonomskog fakulteta pre izvesnog vremena pokrenuli su inicijativu za sistemsko uvođenje prakse na fakultetima u celoj državi. Ideja je bila da se zainteresuju poslodavci koji bi studentima omogućili praksu u svojim firmama, a da zauzvrat država omogući takvim firmama olakšice u vidu poreza. Međutim, nije bilo velikih pomaka, ali je pri Ekonomskom fakultetu reaktiviran je Centar za karijerno vođenje i savetovanje.
Danas, veliki broj naših studenata završnih godina ima mogućnost i odlazi na praksu u eminentne firme koje su članice ovog Centra, a nije retko da posredstvom ovog Centra studenti dođu do zaposlenja”, izjavio je Miloš Nastasijević, predsednik Studentske unije.
Stručna praksa u Evropi obavezan je deo nastavnih planova i programa. U Belgiji traje godinu dana, u Nemačkoj traje 12 nedelja, a u Ljubljani mesec dana.
(MONDO)
Da fakultetska diploma nije garancija za dobijanje posla ukazuje slučaj Milice J. (26), diplomiranog ekonomiste, koja je pre godinu dana završila fakultet, piše “Blic.”
”Ne znam ni sama gde sam sve konkurisala. Nije da me nisu zvali na razgovor za posao, ali kad čuju da nemam nikakvog iskustva, iako sam imala visok prosek na fakultetu, ostane na tome da će me pozvati. Eto i dalje sam bez posla”, kaže Milica J za ovaj list.
Prema podacima NSZ oko 40 odsto ili 4.645 visokoobrazovanih u Beogradu su mladi do 30 godina. Međutim, pretpostavlja se da je u prestonici ovaj broj mnogo veći, jer se veliki broj mladih nakon studija ne prijavljuje odmah na biro rada. Mali broj slobodnih radnih mesta, nerealna očekivanja koja nisu u skladu sa situacijom na tržištu rada, ali i nedostatak iskustva i stručne prakse su problemi kada je reč o zapošljavanju mladih, kažu u NSZ. Slično misli i Tijana Morača, menadžer programa za mlade “Građanskih inicijativa“.
”Naš visokoobrazovni sistem nedovoljno ili uopšte ne obezbeđuje da mladi steknu praktična znanja koja savremeno tržišta rada traži. Radno iskustvo, veština timskog rada, obavljanja više poslova u isto vreme i rad u fleksibilnijim uslovima su ono što poslodavci traže”, rekao je Morača.
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu ističe da je potrebno da osim teorijskih, studenti na fakultetima stiču i praktična znanja.
”Osim na fakultetu, praktična znanja trebalo bi da se stiču i kroz kurseve neformalnog obrazovanja, kao i kroz prakse u kompanijama ili ustanovama”, kaže Kovačević i navodi da nije lako obezbediti praksu za studente, jer tržište nije razvijeno, a poslodavci nisu zainteresovani.
Kako bi studenti bili što spremniji da se nakon studija „suoče“ sa tržištem rada časopis ”Monopolist“ i Studentska unija Ekonomskog fakulteta pre izvesnog vremena pokrenuli su inicijativu za sistemsko uvođenje prakse na fakultetima u celoj državi. Ideja je bila da se zainteresuju poslodavci koji bi studentima omogućili praksu u svojim firmama, a da zauzvrat država omogući takvim firmama olakšice u vidu poreza. Međutim, nije bilo velikih pomaka, ali je pri Ekonomskom fakultetu reaktiviran je Centar za karijerno vođenje i savetovanje.
Danas, veliki broj naših studenata završnih godina ima mogućnost i odlazi na praksu u eminentne firme koje su članice ovog Centra, a nije retko da posredstvom ovog Centra studenti dođu do zaposlenja”, izjavio je Miloš Nastasijević, predsednik Studentske unije.
Stručna praksa u Evropi obavezan je deo nastavnih planova i programa. U Belgiji traje godinu dana, u Nemačkoj traje 12 nedelja, a u Ljubljani mesec dana.
(MONDO)
