Ekonomista Juris Bajec slaže se sa premijerom: Najgore je iza nas.
Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec ocenio je da će ove godine bruto domaći proizvod opasti u rasponu od četiri do pet odsto, dok će se u 2010. ekonomska situacija poboljšati.
"Najgori deo krize je iza nas i iduća godina će, po mom mišljenju, biti bolja od ove, mada ne treba očekivati neka dramatična pomeranja", rekao je za najnovije izdanje mesečnika "Ekonometar".
Bajec je rekao da bi Vlada Srbije trebalo da izradi dugoročnu politiku povećanja izvoza jer on trenutno učestvuje u bruto domaćem proizvodu "sa nedopustivo niskih 28 do 29 odsto", dok bi izvoz u malim zemljama poput Srbije trebalo da bude 50 odsto BDP-a.
On je rekao da šansu za domaću privredu vidi u proizvodnji hrane, budući da je tokom prethodnih godina ostvaren višak primarnih i prehrambenih proizvoda, a da svetski stručnjaci smatraju da "postoji dugoročan trend tražnje sa hranom".
Poljoprivreda se već godinama suočava sa problemima za čije rešavanje je potrebna "dugoročna politika koja ne bi bila vezana samo za jednu vladu", rekao je Bajec i ocenio da bi Vlada Srbije trebalo da osmisli "ozbiljan dugoročan projekat" da bi se ljudi ozbiljno bavili poljoprivredom.
On je dodao da "postoje i delovi industrije koji su vitalni i mogli bi više da izvoze" i kao primere naveo proizvodnju gume, hemijsku industriju i delove metalske industrije.
"Tekstil može da opstane u nekim oblastima. Kini se ne može konkurisati, recimo, u proizvodnji majica ili košulja, ali jedan dobar sako nije baš tako lako napraviti, a kod nas tu postoji značajno iskustvo", rekao je Bajec.
On je istakao da ne postoje proizvodi po kojima je Srbija prepoznatljiva u svetu i da je potrebno podržati sve koji su pronašli grupu proizvoda koju mogu da prodaju u inostranstvu.
Bajec je rekao da na javnu potrošnju odlazi 40 odsto BDP-a i da je to potrebno smanjiti reformom javnog sektora, za koju je, kako je naveo, potrebno tri do četiri godine.
"To je nešto što se svuda u svetu nerado čini i svaki bi ministar voleo da on nije tu u vreme kad se troškovi smanjuju a ljudi otpuštaju", dodao je Bajec, napomenuvši da "hoće da veruje da će se ovog puta reforma javnog sektora i obaviti".
"Sada u javnom sektoru radi oko 450.000 ljudi. Pod lupom bi trebalo da se nađu zdravstvo, obrazovanje, sudstvo, kao i čitav niz raznih državnih učesnika na nivou pokrajina, gradova i ospstina", rekao je Bajec.
Kao primere je naveo da je u zdravstvu trećina zaposlenih nemedicinsko osoblje, dok je u svetu oko 20 odsto zaposlenih nemedicinsko osoblje i da postoje škole sa po šest učenika, koje bi se, ukoliko su potrebne, mogle racionalnije organizovati.
Potrebno je sprovesti i reforme u sektoru javnih prohoda i povećati naplatu poreza i doprinosa, naveo je on.
Zamrzavanje penzija u 2009. i 2010. nije rešenje za problem prevelike javne potrošnje, jer će penzije nakon toga morati da se povećaju da bi se uskladile sa rastom troškova života, rekao je Jurij Bajec, saradnik Ekonomskog instituta i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.
(Beta)
"Najgori deo krize je iza nas i iduća godina će, po mom mišljenju, biti bolja od ove, mada ne treba očekivati neka dramatična pomeranja", rekao je za najnovije izdanje mesečnika "Ekonometar".
Bajec je rekao da bi Vlada Srbije trebalo da izradi dugoročnu politiku povećanja izvoza jer on trenutno učestvuje u bruto domaćem proizvodu "sa nedopustivo niskih 28 do 29 odsto", dok bi izvoz u malim zemljama poput Srbije trebalo da bude 50 odsto BDP-a.
On je rekao da šansu za domaću privredu vidi u proizvodnji hrane, budući da je tokom prethodnih godina ostvaren višak primarnih i prehrambenih proizvoda, a da svetski stručnjaci smatraju da "postoji dugoročan trend tražnje sa hranom".
Poljoprivreda se već godinama suočava sa problemima za čije rešavanje je potrebna "dugoročna politika koja ne bi bila vezana samo za jednu vladu", rekao je Bajec i ocenio da bi Vlada Srbije trebalo da osmisli "ozbiljan dugoročan projekat" da bi se ljudi ozbiljno bavili poljoprivredom.
On je dodao da "postoje i delovi industrije koji su vitalni i mogli bi više da izvoze" i kao primere naveo proizvodnju gume, hemijsku industriju i delove metalske industrije.
"Tekstil može da opstane u nekim oblastima. Kini se ne može konkurisati, recimo, u proizvodnji majica ili košulja, ali jedan dobar sako nije baš tako lako napraviti, a kod nas tu postoji značajno iskustvo", rekao je Bajec.
On je istakao da ne postoje proizvodi po kojima je Srbija prepoznatljiva u svetu i da je potrebno podržati sve koji su pronašli grupu proizvoda koju mogu da prodaju u inostranstvu.
Bajec je rekao da na javnu potrošnju odlazi 40 odsto BDP-a i da je to potrebno smanjiti reformom javnog sektora, za koju je, kako je naveo, potrebno tri do četiri godine.
"To je nešto što se svuda u svetu nerado čini i svaki bi ministar voleo da on nije tu u vreme kad se troškovi smanjuju a ljudi otpuštaju", dodao je Bajec, napomenuvši da "hoće da veruje da će se ovog puta reforma javnog sektora i obaviti".
"Sada u javnom sektoru radi oko 450.000 ljudi. Pod lupom bi trebalo da se nađu zdravstvo, obrazovanje, sudstvo, kao i čitav niz raznih državnih učesnika na nivou pokrajina, gradova i ospstina", rekao je Bajec.
Kao primere je naveo da je u zdravstvu trećina zaposlenih nemedicinsko osoblje, dok je u svetu oko 20 odsto zaposlenih nemedicinsko osoblje i da postoje škole sa po šest učenika, koje bi se, ukoliko su potrebne, mogle racionalnije organizovati.
Potrebno je sprovesti i reforme u sektoru javnih prohoda i povećati naplatu poreza i doprinosa, naveo je on.
Zamrzavanje penzija u 2009. i 2010. nije rešenje za problem prevelike javne potrošnje, jer će penzije nakon toga morati da se povećaju da bi se uskladile sa rastom troškova života, rekao je Jurij Bajec, saradnik Ekonomskog instituta i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.
(Beta)
