Inflacija u Srbiji do kraja godine trebalo bi da bude oko devet odsto, saopšteno je danas na predstavljanju Izveštaja o inflaciji - avgust 2009. u Narodnoj banci Srbije.
Inflacija u Srbiji do kraja godine trebalo bi da bude oko devet odsto, saopšteno je danas na predstavljanju Izveštaja o inflaciji - avgust 2009. u Narodnoj banci Srbije.
Direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić istakao je da bi tu projekciju inflacije moglo da ugrozi veće poskupljenje naftnih derivata ili skok cena poljoprivrednih proizvoda.
Centralna banka napravila je i ocenu inflatornog uticaja povećanja PDV-a, prema kojoj bi porast stopa tog poreza za dva odsto (sa osam na deset i sa 18 na 20) uticao na rast inflacije od jedan odsto, dok bi izjednačavanje stope PDV-a na 18 odsto imalo efekat na inflaciju od dva odsto, rekao je Hinić.
Prema njegovim rečima, NBS "ne priziva" rast PDV-a, ali u slučaju da ne bude drugih načina za fiskalno uravnoteženje, to je jedan od najlakših i najsigurnijih puteva.
Hinić je izrazio očekivanje da taj faktor neće imati uticaj na inflaciju u ovoj godini, kao i da se gotovo izvesno može tvrditi da inflacija u ovoj godini neće biti dvocifrena.
Inflacija u 2009. godini je pod snažnim uticajem povećanja regulisanih cena, koje su u prvih osam meseci ove godine porasle za 14,8 odsto, a u trećem tromesečju pod uticajem pada cena poljoprivrednih proizvoda, objasnio je on.
Očekuje se da će rast cena u septembru biti jedan odsto, a u četvrtom tromesečju očekuje se rast cena od oko dva odsto, prvenstveno zbog sezonskog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda od oko 10 odsto, dodao je Hinić.
Kod bazne inflacije i regulisanih cena očekuje se postepeno usporavanje, tako da će se ukupna inflacija kretati oko devet odsto, naglasio je on.
Uzimajući u obzir sve rizike, NBS procenjuje da je verovatnije da će referentna kamatna stopa, koja je sada 12 odsto, u narednom periodu biti snižena nego da se neće menjati, rekao je Hinić.
Međutim, sa nastavkom sniženja kamatne stope sačekaće se do definisanja osnovnih elemenata ekonomske politike za narednu godinu, napomenuo je on.
Hinić je podsetio da će, prema procenama centralne banke, pad bruto domaćeg proizvoda u Srbiji u ovoj godini biti 3,6 odsto ističući da će se obnavljanje proizvodnje u crnoj metalurgiji i očekivani viši ratarski prinosi pozitivno odraziti na nivo ekonomske aktivnosti u narednim mesecima.
On je ukazao da su niska domaća i svetska tražnja i gotovo zaustavljena kreditna aktivnost u ovoj godini uticali na dalje smanjenje ekonomske aktivnosti.
Prema Hinićevim rečima, broj nezaposlenih raste, smanjuje se broj slobodnih radnih mesta, a dohodak iz rada je sve manji, što stanovništvo kompenzuje prodajom deviza iz doznaka ili "slamarica".
(Tanjug)
Direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić istakao je da bi tu projekciju inflacije moglo da ugrozi veće poskupljenje naftnih derivata ili skok cena poljoprivrednih proizvoda.
Centralna banka napravila je i ocenu inflatornog uticaja povećanja PDV-a, prema kojoj bi porast stopa tog poreza za dva odsto (sa osam na deset i sa 18 na 20) uticao na rast inflacije od jedan odsto, dok bi izjednačavanje stope PDV-a na 18 odsto imalo efekat na inflaciju od dva odsto, rekao je Hinić.
Prema njegovim rečima, NBS "ne priziva" rast PDV-a, ali u slučaju da ne bude drugih načina za fiskalno uravnoteženje, to je jedan od najlakših i najsigurnijih puteva.
Hinić je izrazio očekivanje da taj faktor neće imati uticaj na inflaciju u ovoj godini, kao i da se gotovo izvesno može tvrditi da inflacija u ovoj godini neće biti dvocifrena.
Inflacija u 2009. godini je pod snažnim uticajem povećanja regulisanih cena, koje su u prvih osam meseci ove godine porasle za 14,8 odsto, a u trećem tromesečju pod uticajem pada cena poljoprivrednih proizvoda, objasnio je on.
Očekuje se da će rast cena u septembru biti jedan odsto, a u četvrtom tromesečju očekuje se rast cena od oko dva odsto, prvenstveno zbog sezonskog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda od oko 10 odsto, dodao je Hinić.
Kod bazne inflacije i regulisanih cena očekuje se postepeno usporavanje, tako da će se ukupna inflacija kretati oko devet odsto, naglasio je on.
Uzimajući u obzir sve rizike, NBS procenjuje da je verovatnije da će referentna kamatna stopa, koja je sada 12 odsto, u narednom periodu biti snižena nego da se neće menjati, rekao je Hinić.
Međutim, sa nastavkom sniženja kamatne stope sačekaće se do definisanja osnovnih elemenata ekonomske politike za narednu godinu, napomenuo je on.
Hinić je podsetio da će, prema procenama centralne banke, pad bruto domaćeg proizvoda u Srbiji u ovoj godini biti 3,6 odsto ističući da će se obnavljanje proizvodnje u crnoj metalurgiji i očekivani viši ratarski prinosi pozitivno odraziti na nivo ekonomske aktivnosti u narednim mesecima.
On je ukazao da su niska domaća i svetska tražnja i gotovo zaustavljena kreditna aktivnost u ovoj godini uticali na dalje smanjenje ekonomske aktivnosti.
Prema Hinićevim rečima, broj nezaposlenih raste, smanjuje se broj slobodnih radnih mesta, a dohodak iz rada je sve manji, što stanovništvo kompenzuje prodajom deviza iz doznaka ili "slamarica".
(Tanjug)
