Kada se obistine najave državnih zvaničnika i granica za odlazak u starosnu penziju poraste sa sadašnjih 59 za žene i 64 za muškarce na 65 godina, u Srbiji će na mnogim radnim mestima biti starije osobe
Kada se obistine najave državnih zvaničnika i granica za odlazak u starosnu penziju poraste sa sadašnjih 59 za žene i 64 za muškarce na 65 godina, u Srbiji će na mnogim radnim mestima biti starije osobe, na čija će mesta mladi u punoj snazi čekati do najverovatnije tridesete godine života.
Baš kao i u svetu, razlog zbog kog se penzijski sistem i kod nas reformiše na ovaj način je isključivo nedostatak novca, tvrdi za Danas specijalista medicine rada u Institutu za medicinu rada Srbije Bogoljub Peruničić.
On smatra da najbolji sistem ne postoji, već samo onaj koji u datom momentu može najbolje da reši određeni problem i to na što duži rok.
"Penzijski sistem se mora reformisati jer ne postoji finansijska mogućnost da se na održiv način servisira sve veći broj penzionera, jednostavno nema novca. Poenta cele reforme jeste upravo nedostatak novca."
"Kada je očekivani životni vek ljudi bio 65 godina onda je bilo mnogo manje penzionera, sada se životni vek produžio i znatno se povećao broj ljudi koji primaju penzije. Sada nam se dešava da sa istim novcem treba da servisiramo sve njih, a to je prosto nemoguće", rekao je Peruničić.
On je dodao da bi uvođenje više granice mogao da bude i „mač sa dve oštrice“ jer će se onaj deo ljudi koji je trebalo da počne da radi sa 20 ili 25 godina sada zapošljavati tek u tridesetoj ili kasnije.
U većini evropskih zemalja, ističe sagovornik Danasa, muškarci i žene su izjednačeni što se tiče starosne granice odlaska u penziju.
"Granica je gotovo svuda u Evropi za oba pola 65 godina, niža je jedino u Belgiji, Velikoj Britaniji i Italiji, ali su i Britanci, koji vrlo teško menjaju svoj zakonodavni sistem, doneli odluku da do 2020. granicu povećaju tu granicu za žene na 65", napominuo je Peruničić, dodajući da je u nekim zemljama Evrope starosna granica podignuta i na
67 godina.
(Fonet)
Baš kao i u svetu, razlog zbog kog se penzijski sistem i kod nas reformiše na ovaj način je isključivo nedostatak novca, tvrdi za Danas specijalista medicine rada u Institutu za medicinu rada Srbije Bogoljub Peruničić.
On smatra da najbolji sistem ne postoji, već samo onaj koji u datom momentu može najbolje da reši određeni problem i to na što duži rok.
"Penzijski sistem se mora reformisati jer ne postoji finansijska mogućnost da se na održiv način servisira sve veći broj penzionera, jednostavno nema novca. Poenta cele reforme jeste upravo nedostatak novca."
"Kada je očekivani životni vek ljudi bio 65 godina onda je bilo mnogo manje penzionera, sada se životni vek produžio i znatno se povećao broj ljudi koji primaju penzije. Sada nam se dešava da sa istim novcem treba da servisiramo sve njih, a to je prosto nemoguće", rekao je Peruničić.
On je dodao da bi uvođenje više granice mogao da bude i „mač sa dve oštrice“ jer će se onaj deo ljudi koji je trebalo da počne da radi sa 20 ili 25 godina sada zapošljavati tek u tridesetoj ili kasnije.
U većini evropskih zemalja, ističe sagovornik Danasa, muškarci i žene su izjednačeni što se tiče starosne granice odlaska u penziju.
"Granica je gotovo svuda u Evropi za oba pola 65 godina, niža je jedino u Belgiji, Velikoj Britaniji i Italiji, ali su i Britanci, koji vrlo teško menjaju svoj zakonodavni sistem, doneli odluku da do 2020. granicu povećaju tu granicu za žene na 65", napominuo je Peruničić, dodajući da je u nekim zemljama Evrope starosna granica podignuta i na
67 godina.
(Fonet)
