Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je danas da sada ne postoji mogućnost da se snižavaju stope poreza u Srbiji.
Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je danas da sada ne postoji mogućnost da se snižavaju stope poreza u Srbiji.
"Stanje u javnim finansijama je takvo da je neophodna reforma poreskog sistema, ali nezavisno od te reforme neophodno je da svi učinimo da poreski sistem bude pravičniji", istakla je Dragutinović na predstavljanju publikacije "Model ravnoteže mora da se menja" koju su pripremili saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu.
Ministarka je navela da će ove godine budžetski deficit biti 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), kao i da se 35 odsto BDP-a izdvaja za investicije, zdravstvo i školstvo, a preostalih 65 odsto za sve rashode države.
Procena saradnika Ekonomskog instituta je da bi za očuvanje ravnoteže javnih finansija, posle izlaska iz ekonomske krize, bilo poželjno da se sadašnji udeo potrošnje u BDP-u od 100 odsto svede na 75 do najviše 80 odsto.
Ukazujući da je nereformisan javni sektor uzrok prevelike javne potrošnje, Stojan Stamenković je istakao i da u Srbiji, čak i da je produktivnost na novou iz 1990. godine, postoji višak od od oko 150.000 radnika koji traže da im država obezbedi platu.
Država je, prema njegovim rečima, bila prinuđena da zbog ekonomske krize pomaže privredi, ali često te intervencije nisu podsticale razvoj jer su bile motivisane uspostavljanjem socijalnog mira.
"Uspostavljanje socijalnog mira na taj način direktno podriva neophodnu budžetsku ravnotežu u narednom periodu i ugrožava održivost javnog duga", upozorio je Stamenković.
Preporuka autora studije o održivosti javnih finansija je da se ne menja strategija i ciljevi monetarne politike NBS, ali da se razmotri smanjenje njene restriktivnosti.
"Saradnja i kordinacija monetarne i fiskalne pilitike u pravcu formiranja efikasnije i izvozno orjentisane privrede preduslov je novog modela ravnoteže i rasta", navedeno je u studiji.
Saradnici Ekonomskog instituta su naglasili da je, pored temeljne refome javnog sektora, neophodno da se stvore sistemski i institucionalni uslovi za rast stranih direktnih investicija.
Dugoročna održivost sistema javnih finansija neće moći da se postigne, kako su procenili, bez reforme obaveznih socijalnih fondova, a posebno penzijskog fonda, i njihovog razdvajanja od budžeta osnivanjem investicionih fondova koji bi upravljali delom imovine javnih i državnih preduzeća i zemljišnih fondova.
Ona je rekla i da program Srbije sa MMF-om nema alternativu i mora biti nastavljen, ne samo zbog kredita i drugih međunarodnih finansijskih institucija, već i zbog komercijalnih kredita i stanja na finansijskom i deviznom tržištu, izjavila je danas ministarka finansija Diana Dragutinović.
Istakla je i da, imajući u vidu strukturu budžeta, Srbija ne može da ima mnogo niske poreske stope, kao i da poreski sistem treba menjati i učiniti ga pravičnim.
Ministarka finansija je podsetila da je MMF insistirao da budžetski deficit Srbije u narednoj godini bude tri odsto bruto domaćeg proizvoda, ali da je vlada na poziciji da deficit može da bude i veći, posebno imajući u vidu aranžmane te institucije sa drugim zemljama.
Dragutinovićeva je napomenula da je Mađarskoj, prilikom sklapanja aranžmana sa MMF-om za narednu godinu, odobren budžetski deficit od skoro četiri odsto a, prema njenim rečima, finansije Srbije su u mnogo boljem stanju nego u Mađarskoj.
Postizanje ravnoteže je najbolje za stabilizaciju i rast, ali kada je privreda u recesiji pitanje je kada bi država trebalo da se povuče, istakla je ministarka povodom stava vlade da borba sa krizom zahteva veći deficit.
Dragutinović je navela i da će budžetski deficit u ovoj godini najverovatnije biti 4,5 odsto BDP-a.
Vlada Srbije postigla je krajem avgusta dogovor sa MMF-om o budžetu za 2009. godinu, koji podrazumeva deficit od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, a pregovore o budžetu za narednu godinu nastaviće krajem oktobra.
(agencije/MONDO)
"Stanje u javnim finansijama je takvo da je neophodna reforma poreskog sistema, ali nezavisno od te reforme neophodno je da svi učinimo da poreski sistem bude pravičniji", istakla je Dragutinović na predstavljanju publikacije "Model ravnoteže mora da se menja" koju su pripremili saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu.
Ministarka je navela da će ove godine budžetski deficit biti 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), kao i da se 35 odsto BDP-a izdvaja za investicije, zdravstvo i školstvo, a preostalih 65 odsto za sve rashode države.
Procena saradnika Ekonomskog instituta je da bi za očuvanje ravnoteže javnih finansija, posle izlaska iz ekonomske krize, bilo poželjno da se sadašnji udeo potrošnje u BDP-u od 100 odsto svede na 75 do najviše 80 odsto.
Ukazujući da je nereformisan javni sektor uzrok prevelike javne potrošnje, Stojan Stamenković je istakao i da u Srbiji, čak i da je produktivnost na novou iz 1990. godine, postoji višak od od oko 150.000 radnika koji traže da im država obezbedi platu.
Država je, prema njegovim rečima, bila prinuđena da zbog ekonomske krize pomaže privredi, ali često te intervencije nisu podsticale razvoj jer su bile motivisane uspostavljanjem socijalnog mira.
"Uspostavljanje socijalnog mira na taj način direktno podriva neophodnu budžetsku ravnotežu u narednom periodu i ugrožava održivost javnog duga", upozorio je Stamenković.
Preporuka autora studije o održivosti javnih finansija je da se ne menja strategija i ciljevi monetarne politike NBS, ali da se razmotri smanjenje njene restriktivnosti.
"Saradnja i kordinacija monetarne i fiskalne pilitike u pravcu formiranja efikasnije i izvozno orjentisane privrede preduslov je novog modela ravnoteže i rasta", navedeno je u studiji.
Saradnici Ekonomskog instituta su naglasili da je, pored temeljne refome javnog sektora, neophodno da se stvore sistemski i institucionalni uslovi za rast stranih direktnih investicija.
Dugoročna održivost sistema javnih finansija neće moći da se postigne, kako su procenili, bez reforme obaveznih socijalnih fondova, a posebno penzijskog fonda, i njihovog razdvajanja od budžeta osnivanjem investicionih fondova koji bi upravljali delom imovine javnih i državnih preduzeća i zemljišnih fondova.
Ona je rekla i da program Srbije sa MMF-om nema alternativu i mora biti nastavljen, ne samo zbog kredita i drugih međunarodnih finansijskih institucija, već i zbog komercijalnih kredita i stanja na finansijskom i deviznom tržištu, izjavila je danas ministarka finansija Diana Dragutinović.
Istakla je i da, imajući u vidu strukturu budžeta, Srbija ne može da ima mnogo niske poreske stope, kao i da poreski sistem treba menjati i učiniti ga pravičnim.
Ministarka finansija je podsetila da je MMF insistirao da budžetski deficit Srbije u narednoj godini bude tri odsto bruto domaćeg proizvoda, ali da je vlada na poziciji da deficit može da bude i veći, posebno imajući u vidu aranžmane te institucije sa drugim zemljama.
Dragutinovićeva je napomenula da je Mađarskoj, prilikom sklapanja aranžmana sa MMF-om za narednu godinu, odobren budžetski deficit od skoro četiri odsto a, prema njenim rečima, finansije Srbije su u mnogo boljem stanju nego u Mađarskoj.
Postizanje ravnoteže je najbolje za stabilizaciju i rast, ali kada je privreda u recesiji pitanje je kada bi država trebalo da se povuče, istakla je ministarka povodom stava vlade da borba sa krizom zahteva veći deficit.
Dragutinović je navela i da će budžetski deficit u ovoj godini najverovatnije biti 4,5 odsto BDP-a.
Vlada Srbije postigla je krajem avgusta dogovor sa MMF-om o budžetu za 2009. godinu, koji podrazumeva deficit od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, a pregovore o budžetu za narednu godinu nastaviće krajem oktobra.
(agencije/MONDO)
